Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Nakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.

JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.

Svi logori, izuzev Niša koji je bio u zoni odgovornosti 3. Vojne oblasti (VO) JNA, bili su u zoni odgovornosti 1. VO JNA. Obezbeđenje logora su vršili pripadnici Vojne policije JNA. Na mesta komandanata logora postavljani su oficiri JNA, međutim stvarnu kontrolu nad logorima imala je Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO).

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini

Na sledećem linku možete pročitati osmi po redu izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini Fonda za humanitarno pravo (FHP).

FHP je tokom 2019. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se vodila na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i sličnih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u osam predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude i jedno rešenje, od kojih su dve presude i rešenje doneti prilikom odlučivanja po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu, i dve presude po žalbama protiv presuda Apelacionog suda u postupcima u kojima je Odeljenje postupalo u trećem stepenu. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo tri optužnice protiv tri lica.

Od početka rada 2003. godine pa do kraja 2019. godine, TRZ je podiglo optužnice u 76 predmeta ratnih zločina, u kojim je optuženo ukupno 198 lica i obuhvaćene 2.454 smrtno stradale osobe. Tri predmeta su spojena uz ranije pokrenute, tako da je od 73 predmeta pravosnažno okončano 49, jedan je obustavljen zbog smrti optuženog, a u tri predemta su odbačene optužnice zbog procesne nesposobnosti optuženih, dok je 20 predmeta u toku. U pravosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 70, a oslobođeno 52 optuženih.

Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2019. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Dosije: Prisilna mobilizacija izbeglica

Od izbijanja rata na području Hrvatske i BiH, a posebno u vezi sa hrvatskim vojno-policijskim operacijama „Bljesak” i „Oluja”, u Srbiju je izbeglo oko 500.000 Srba, državljana Hrvatske i BiH. Nekoliko desetina hiljada Srba iz Hrvatske izbeglo je u Srbiju tokom 1991. i 1992. godine. Oni su uglavnom menjali svoje kuće i imovinu sa Hrvatima iz Vojvodine koji su, pod pritiskom Srpske radikalne stranke i paravojnih grupa, napustili Srbiju. Najmanje 200.000 ljudi je izbeglo iz Hrvatske u periodu od maja do kraja avgusta 1995. godine, tokom i nakon operacija Hrvatske vojske i MUP-a, „Bljeska” i „Oluje”. Većina izbeglica bila je smeštena u prihvatnim centrima širom Srbije, starim hotelima, nekorišćenim javnim objektima, kod rođaka i prijatelja, a tek mali broj je imao mogućnosti da iznajmi stan.

Četvrti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. FHP podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ). Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Ovo je sedmi izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. FHP je tokom 2017. i 2018. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se odvijala na teritoriji Srbije,  odnosno ukupno 20 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i jedan predmet pred sudom opšte nadležnosti. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost.

Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenje za jedno krivično delo koje nadležno tužilaštvo opšte nadležnosti nije kvalifikovalo kao ratni zločin, iako sve okolnosti tog slučaja ukazuju da se radi o ratnom zločinu.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina -Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinica za zaštitu i dr, nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u tri predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudom opšte nadležnosti doneta je jedna međupresuda, koju je potvrdio Apelacioni sud. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo ukupno 14 optužnica, i to tokom 2017. godine tri optužnice protiv ukupno četiri lica, a prema podacima koje je FHP-u dostavilo TRZ 11 optužnica tokom 2018. godine protiv 15 lica.

Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2017- 2018. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji možete preuzeti ovde.

Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 1995. godine sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja, čiji se intenzitet menjao i dostizao vrhunce u drugoj polovini 1991. godine, od proleća do jeseni 1992. i u leto 1995. godine, rezultirala je proterivanjem nekoliko desetina hiljada Hrvata iz Vojvodine. Nasilje nad Hrvatima u Vojvodini uključivalo je napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistava.

Glavni zagovornici i inspiratori kampanje zastrašivanja i pritisaka na hrvatsko stanovništvo u Vojvodini bili su Vojislav Šešelj i njegova Srpska radikalna stranka (SRS). Iseljavanje hrvatskih porodica vršeno je pod pritiskom različitih grupa bliskih SRS, sastavljenih od lokalnog stanovništva i militantnog dela srpskih izbeglica iz Hrvatske, kao i pripadnika dobrovoljačkih jedinica iz Srbije koje su učestvovale u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kampanja zastrašivanja odvijala se uz znanje i prećutno odobravanje političkih struktura Republike Srbije. Dokazi predstavljeni u ovom Dosijeu pokazuju da su u pojedinim aktima nasilja nad Hrvatima učestvovali i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije. Osim toga, u prisilnom iseljavanju vojvođanskih Hrvata značajnu ulogu je imao i Resor Državne bezbednosti (RDB) MUP-a Republike Srbije.

U periodu između dva popisa stanovništa, 1991. i 2002. godine, na teritoriji Vojvodine primetno je smanjenje broja Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva. Do smanjenja broja Hrvata došlo je u 39 od 45 opština u Vojvodini, a na teritoriji cele Vojvodine broj Hrvata smanjio se za 18.262, to jest za 24,41%.

U ovom Dosijeu predstavljeni su dokazi o događajima u vojvođanskim opštinama (Ruma, Šid, Stara Pazova, Inđija, Petrovaradin i Apatin) u kojima su pritisci na Hrvate da se isele bili najsnažniji i u kojima je etnička slika najviše izmenjena. Dosije se zasniva na izjavama svedoka i porodica žrtava datih Fondu za humanitarno pravo, dokumentima RDB-a Srbije, presudama sudova u Srbiji, dokumentima koji su kao dokaz izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i medijskim prilozima.

Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini dostupan je za preuzimanje ovde.

Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Prekogranični karakter oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji danas ima za posledicu da se žrtve, svedoci, počinioci i dokazi uglavnom ne nalaze unutar teritorije samo jedne države i nadležnosti samo jednog nacionalnog pravosuđa. Uz to, imajući u vidu da pravni sistemi gotovo svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana drugim državama, procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regionu. Upravo zbog značaja u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine, regionalna saradnja predstavlja i jednu od ključnih obaveza Srbije preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Ipak, regionalna saradnja između pravosudnih institucija nije razvijena u svom punom kapacitetu, a poslednjih godina je uočljiv trend stagnacije u saradnji. Ključni problemi koji otežavaju regionalnu saradnju uključuju pitanje univerzalne nadležnosti, suđenja u odsustvu, nepostojanje saradnje Tužilaštva za ratne zločine sa institucijama na Kosovu, ali i nedostatak poverenja između pravosudnih organa država regiona.

Ovaj rad analizira postojeći normativni okvir i mehanizme saradnje, kao i izazove koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje.

Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina možete preuzeti ovde.

Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. oktobra 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva tri člana porodice Matijević u aprilu 1992. godine u Kukujevcima (opština Šid, Srbija).

U kasnim večernjim satima 20. aprila 1992. godine nekoliko NN osoba je ušlo u dvorište hrvatske porodice Matijević u Kukujevcima. Iz kuće su izveli Anu, Joza i njihovog maloletnog sina Franju Matijevića i odvezli ih u nepoznatom pravcu. Nekoliko godina kasnije, njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa groblja u Mohovu (opština Ilok, Hrvatska). Do danas, za ovaj zločin pred sudovima u Srbiji niko nije odgovarao.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

U petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.