Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji
U četvrtak, 17. januara 2013. godine, u Medija centru u Beogradu održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Debatu je organizovao Fond za humanitarno pravo (FHP) povodom predstavljanja svog Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u 2012. godini. Debati su prisustvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu, predstavnici OEBS-a, EULEX-a, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Višeg suda u Nišu i Prokuplju, ambasada, Ministarstva pravde i državne uprave i nevladinih organizacija.
Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji
U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.
Transkript Konferencije o materijalnim reparacijama
U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu „Zira“ u Beogradu, održana je konferencija o pravu žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji. Skup je okupio predstavnike ministarstava, pravosudnih institucija, advokate, kao i aktiviste za ljudska prava i predstavnika civilnog društva.
Transkript konferencije možete preuzeti ovde.
Transkript Regionalne konferencije o suđenjima za ratne zločine
U petak, 16. septembra 2011. godine u Beogradu je održana Regionalna konferencija o suđenjima za ratne zločine. Konferenciji su prisustvovali predstavnici pravosudnih institucija iz zemalja bivše Jugoslavije, predstavnici međunarodnih organizacija, civilnog društva, kao i svedoci u pojedinim predmetima za ratne zločine pred domaćim sudovima. Transkript čitave konferencije možete preuzeti ovde.
Međunarodna politika: EU i tranziciona pravda
Izvor: Međunarodna politka
Centar za studije globalnog upavljanja Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (The Centre for the Study of Global Governance, London School of Economics and Poltical Science – LSE) i Fond za humanitarno pravo organizovali su 7. februara u Beogradu međunarodni seminar Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde. Cilj konferencije bio je da ponudi kritičku procenu retributivnih strategija tranzicione pravde koju favorizuje Evropska unija, i da ispita potrebu restorativnih pristupa tranzicionoj pravdi i neophodnost regionalnog pristupa. Konferencija je nastojala da ponudi i akademski i praktični pristup ovim problemima, te su svoje nalaze predstavili kako univerzitetski istraživači, tako i predstavnici nevladinog sektora i iskusni novinari sa međunarodnom reputacijom. Ključna poruka ovog skupa bila je da Evropska unija nema strategiju sprovođenja tranzicione pravde i primenjuje politiku uslovljavanja, koja se svodi na saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za zemlje Zapadnog Balkana razlikuje se od strategije evropskih integracija za zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku, zbog primene dodatnih uslova. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), često ocenjivana kao “uslov svih uslova”, bila je temelj pristupa Evropske unije na Balkanu. Od ustanovljenja SSP 2000. godine, primena haškog uslova dovela je do isporučivanja pojedinih ključnih optuženika za ratne zločine u regionu, iako je nekadašnji general bosanskih Srba Ratko Mladić još uvek u bekstvu. Pored procesa koji se odvijaju u sudnicama MKSJ nacionalni sudovi u regionu započeli su procesuiranje ratnih zločina, i sa i bez pomoći iz Haga. Do koje mere su proliferacija mehanizama retributivne pravde u širem smislu, i uslovljavanje haškog tribunala u užem, promovisali potragu za istinom i pomirenjem u regionu?
Konferencija za štampu organizacija za ljudska prava povodom Međunarodnog dana ljudskih prava
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i 60 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim prava, Fond za humanitarno pravo (FHP), Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Helsinški odbor za ljudska prava i Žene u crnom, održali su konferenciju za štampu.
Nataša Kandić: Istina i pravda u Srbiji za nedela u prošlosti
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i
60 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
Konferencija za štampu FHP, YIHR, YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom
Beograd, 10.decembar 2008.
Milan Antonijević: Braniteljke i branitelji ljudskih prava – obaveze države
Delovanje pod Deklaracijom Ujedinjenih Nacija o braniteljima ljudska prava
REZOLUCIJOM GENERALNE SKUPŠTINE UN 8. marta 1999. godine doneta je Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i društvenih organa kojom se unapredjuju i štite univerzalno priznata ljudska prava i osnovne slobode, skraćeno u literaturi nazvana Deklaracija o borcima za ljudska prava.
Ivan Kuzminović: Odnos države prema civilnom društvu i nevladinim organizacijama
Ivan Kuzminović, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Period nakon pada Miloševićevog režima doveo je do otvaranja novog poglavlja u odnosima između civilnog društva i države. Naime, državni aparat nove vlasti za kratko je vreme apsorbovao veliki deo humanog kapitala koji je došao direktno iz NVO i drugih delova civilnog društva. Državni aparat preuzeo je na desetine sistemskih – zakonskih rešenja koja su predstavnici NVO organizacija pripremali za period nakon Miloševica. Dakle, za ovaj period uz manje ili veće padove može se konstatovati da je odnos države sa jedne strane i civilnog društva sa druge beleži pozitivan trend.
