Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.

Share

Pravda uskraćena većini žrtava

Pravda uskraćena većini žrtava

3Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 28. juna 2018. godine izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“. Izveštaj obuhvata analizu sudske prakse sudova Republike Srbije u parničnim postupcima za naknadu štete žrtvama sukoba tokom 1990-ih godina i način na koji su redovni sudovi tumačili zakonske odredbe koje se odnose na zastarelost potraživanja naknade štete proistekle iz krivičnog dela.

Share

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

zaobilazenje-pravdeU poslednjoj deceniji dvadesetog veka Republika Srbija je bila učesnica svih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Osim velikog broja ubijenih, nestalih i izbeglica, kao posledica ratnih dejstava, nastala je i ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Međutim, uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu. Jedna od većih prepreka koje se stavljaju pred žrtve jesu i odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, odnosno način na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje na uočljivu nameru domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredaba zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava može se podvesti pod grubu povredu prava na pravično suđenje koje garantuju domaći i međunarodni propisi.

Share

25 godina od zločina u Kukurovićima

25 godina od zločina u Kukurovićima

Žrtve kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira odgovorne za zločin

kukurovicDana 18. februara 2018. godine navršava se 25 godina od napada Vojske Jugoslavije (VJ) na sandžačko selo Kukurovići. U tom napadu gotovo celo selo je razrušeno, a troje meštana bošnjačke nacionalnosti je ubijeno. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 25 godina za ovaj zločin nad civilima, građanima Srbije, niko nije odgovarao, a država Srbija žrtvama nije pružila odgovarajuće priznanje i obeštećenje.

Share

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

imagesGodinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.

Share

Ministarstvo jače od suda i zakona: porodice žrtava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava

Ministarstvo jače od suda i zakona: porodice žrtava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava

Ministarstvo_jace_od_suda_i_zakonaMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, nakon što je dobilo nalog Upravnog suda da iznova odluči po zahtevu Rasima Pecikoze, ponovo odbilo da mu prizna pravo na mesečno novčano primanje kao članu porodice civilne žrtve rata, uz obrazloženje da to pravo ne može biti priznato za žrtve stradale van teritorije Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Rasima Pecikozu, smatra da je Ministarstvo postupilo suprotno slovu zakona, kao i suprotno stavovima Upravnog i Ustavnog suda, te time sebe postavilo iznad sudskih institucija i potvrdilo raniju nameru da najvećem broju civilnih žrtava rata u Srbiji uskrati njihova zakonom zajemčena prava. FHP će i u ovom i u sličnim slučajevima u ime podnosilaca ponovo tražiti zaštitu pred Upravnim sudom.

Share

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

ŠljivovicaEvropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

Share

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Logo_FHPKomesar Saveta Evrope za ljudska prava poslao je 12. septembra 2016. godine pismo ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vulinu, u kojem traži informacije o merama koje su preduzete radi ispunjavanja preporuka o sveobuhvatnim i pravičnim reparacijama civilnim žrtvama rata, a koje je komesar predložio u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz jula 2015. godine.


Share

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Sjeverin mapaAnaliza slučaja: Republika Srbija oslobođena svake odgovornosti za zločin nad meštanima Sjeverina

 Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu žalbu članova porodica šesnaestoro državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja, otetih i ubijenih 22. oktobra 1992. godine od strane pripadnika jedinice bosanskih Srba „Osvetnici”. Ovom odlukom država Srbija je stavila tačku na njihove zahteve da im se isplati odšteta i time podvukla svoje odbijanje da prizna odgovornost za ovaj zločin. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice žrtava iz Sjeverina zastupao u dosadašnjem sudskom postupku, obratiće se u njihovo ime Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Share

Analiza slučaja: Sudovi u Srbiji u službi abolicije države

Analiza slučaja: Sudovi u Srbiji u službi abolicije države

Povodom odluke VKS da ukine pravnosnažnu presudu o naknadi štete dvojici logoraša iz Šljivovice

Logo FHPVrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je, odlučujući po reviziji, ukinuo pravnosnažnu presudu kojom je Republika Srbija obavezana da isplati naknadu štete Enesu Bogiloviću i Mušanu Džebu, zbog mučenja i nečovečnog postupanja koje su nad njima sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za vreme njihovog zatočeništva u logoru Šljivovica kod Bajine Bašte 1995. godine. Postupak koji traje više od osam godina vraćen je na suđenje ispočetka, a Fond za humanitarno pravo (FHP), koji Bogilovića i Džeba zastupa u ovom predmetu, smatra da je odluka najvišeg suda u Srbiji da presudu ukine jasan dokaz o nameri sudskih vlasti da aboliraju državu za gruba kršenja zakona i međunarodnog prava, koja su njeni službenici činili tokom 1990-ih.

Share