Dosije: Prisilna mobilizacija izbeglica

Od izbijanja rata na području Hrvatske i BiH, a posebno u vezi sa hrvatskim vojno-policijskim operacijama „Bljesak” i „Oluja”, u Srbiju je izbeglo oko 500.000 Srba, državljana Hrvatske i BiH. Nekoliko desetina hiljada Srba iz Hrvatske izbeglo je u Srbiju tokom 1991. i 1992. godine. Oni su uglavnom menjali svoje kuće i imovinu sa Hrvatima iz Vojvodine koji su, pod pritiskom Srpske radikalne stranke i paravojnih grupa, napustili Srbiju. Najmanje 200.000 ljudi je izbeglo iz Hrvatske u periodu od maja do kraja avgusta 1995. godine, tokom i nakon operacija Hrvatske vojske i MUP-a, „Bljeska” i „Oluje”. Većina izbeglica bila je smeštena u prihvatnim centrima širom Srbije, starim hotelima, nekorišćenim javnim objektima, kod rođaka i prijatelja, a tek mali broj je imao mogućnosti da iznajmi stan.

Na osnovu dogovora između vlasti Republike Srpske Krajine (RSK), Republike Srpske (RS) i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), vojni i policijiski organi Republike Srbije su u januaru 1994. godine počeli da sprovode prinudnu mobilizaciju izbeglica. Od maja do kraja septembra 1995. godine, pripadnici MUP-a su masovno hapsili izbeglice iz Hrvatske i BiH, a zatim ih predavali vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama RS i RSK. Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica i vratio ih na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS) ili Srpske Vojske Krajine (SVK). Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Vraćanjem izbeglica na područje zahvaćeno oružanim sukobom, Srbija je prekršila Konvenciju o statusu izbeglica i Zakon o izbeglicama Republike Srbije, čijim odredbama je zabranjeno vraćanje izbeglica na teritoriju gde im je život bio ugrožen, a prekršena je i obaveza države koja je izbeglice primila da im osigura osnovne uslove za život dostojan čoveka.

Počevši od aprila 1996. godine, FHP je u ime oko 720 prisilno mobilisanih izbeglica, od kojih su neki bili ranjeni ili zarobljeni tokom vremena provedenog na ratištu, kao i u ime članova porodica prisilno mobilisanih izbeglica koji su stradali na ratištu nakon što su poslati u VRS ili SVK, podnosio tužbe za naknadu štete sudovima u Srbiji. Tužbe su podnete zbog povrede slobode i prava ličnosti, kao i zbog smrti bliskog člana porodice. U svim ovim predmetima sudovi su utvrdili odgovornost Srbije, jer su pripadnici MUP-a hapšenjem izbeglica prekršili kako Konvenciju o statusu izbeglica iz 1951. godine, tako i Zakon o izbeglicama koji je u to vreme bio na snazi u Srbiji, čime su pričinili štetu prisilno mobilisanima.

Dosije Prisilna mobilizacija izbeglica dostupan je za preuzimanje ovde.