Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

analiza-srPrekogranični karakter oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji danas ima za posledicu da se žrtve, svedoci, počinioci i dokazi uglavnom ne nalaze unutar teritorije samo jedne države i nadležnosti samo jednog nacionalnog pravosuđa. Uz to, imajući u vidu da pravni sistemi gotovo svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana drugim državama, procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regionu. Upravo zbog značaja u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine, regionalna saradnja predstavlja i jednu od ključnih obaveza Srbije preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Ipak, regionalna saradnja između pravosudnih institucija nije razvijena u svom punom kapacitetu, a poslednjih godina je uočljiv trend stagnacije u saradnji. Ključni problemi koji otežavaju regionalnu saradnju uključuju pitanje univerzalne nadležnosti, suđenja u odsustvu, nepostojanje saradnje Tužilaštva za ratne zločine sa institucijama na Kosovu, ali i nedostatak poverenja između pravosudnih organa država regiona.

Ovaj rad analizira postojeći normativni okvir i mehanizme saradnje, kao i izazove koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje.

Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina možete preuzeti ovde.

Share

Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

treci-izvestaj-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Share

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi_izvestaj-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija), sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Ovo je drugi takav izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne strategije je relevantan i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je FHP predstavio u decembru 2017. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u drugom izveštaju pokazuju da za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Implementacija Nacionalne Strategije drastično kasni; od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, 11 nije rezultat inicijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije u svojim izveštajima pretežno negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share

Izvještaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu

Izvještaj o suđenjima  za ratne zločine  u Hrvatskoj za 2017. godinu

logo_documentaDocumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske, su tokom 2017. godine pratili rasprave u 23 krivična  postupka za ratne zločine vođena na četiri nadležna županijska suda u Hrvatskoj, kao i 12 javnih sednica u žalbenim postupcima pred Vrhovnim sudom RH. Na temelju tog monitoringa, objavljen je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu, koji daje pregled i ključne nalaze svih nepravnosnažno kao i pravnosnažno okončanih predmeta. Izveštaj se se može preuzeti ovde.

Share

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Presuda Skočić - MCPovodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Share

„Simini četnici“ oslobođeni za ubistvo Roma u Skočiću

„Simini četnici“ oslobođeni za ubistvo Roma u Skočiću

SkočićOdlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja. Tomislav Gavrić i Zoran Đurđević osuđeni su na kazne zatvora od po 10 godina, dok je Zoran Alić osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu. FHP smatra da je Apelacioni sud ovom presudom dodatno pooštrio uslove za dokazivanje saizvršilaštva u postupcima za ratne zločine, stavljajući pred Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) gotovo nemoguće uslove koje mora ispuniti prilikom procesuiranja kompleksnih slučajeva ratnih zločina.

Share

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

fdh_kosovo_logoMeđunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki1, nakon glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića (Vukotić II) pokrenutog po optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova od 16. maja 2017. godine (09/2014), oslobodilo je optuženog Vukotića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva2 po trima tačkama optužnice, odbacujući optužnicu po kojoj je ovaj bivši rezervista srpske policije ubio četvoricu kosovskih Albanaca, kao i zlostavljao i opljačkao druge albanske civile.

Share

Osuđeni za ubistvo žena i dece u Podujevu – Saša Cvjetan – pušten na slobodu pre isteka kazne

Osuđeni za ubistvo žena i dece u Podujevu – Saša Cvjetan – pušten na slobodu pre isteka kazne

Bogujevci-DecaViši sud u Beogradu doneo je 8. marta 2018. godine rešenje kojim je Sašu Cvjetana, bivšeg pripadnika jedinice  „Škorpioni“, osuđenog na 20 godina zatvora zbog ubistva 14 albanskih civila u Podujevu u martu 1999. godine, pustio na uslovni otpust nakon izdržane više od 2/3 kazne na koju je osuđen. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se udovoljavanjem Cvjetanovom zahtevu da se pusti na uslovni otpust kazna na koju je osuđen zbog zločina nad civilima obesmišljava, a patnje žrtava nipodaštavaju.

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije „Škorpioniˮ, među kojima i Cvjetan, streljali su u dvorištu porodice Gashi u Podujevu 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena, i to: Shpetima Bogujevci (10), Shpenda Bogujevci (13), Salu Bogujevci (39), Noru Bogujevci (15), Shefkatu Bogujevci (43), Shehidu Bogujevci (67), Nefisu Bogujevci Llugaliu (54), Fezdriju Llugialiu (21), Dafinu Duriqi (9), Arbera Duriqi (7), Mimozu Duriqi (4), Albina Duriqi (2), Fitnetu Duriqi (36) i Ismu Duriqi (69), dok je streljanje, sa teškim povredama, preživelo petoro dece – Saranda, Fatos, Jehona, Lirije i Genc Bogujevci.

Share

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

hrtkovciŽalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.

Share

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

Tuzilacka strategija

U ponedeljak, 12. marta 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je predstavilo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. (nacrt), u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je način predstavljanja nacrta bio netransparentan, te da sâm nacrt strategije ne nudi rešenje za prevazilaženje ključnih nedostataka u dosadašnjem radu TRZ-a, kao i da propušta da odredi adekvatne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina.


Share