Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

tj2018U ponedeljak, 30. jula 2018. godine završena je peta po redu Nacionalna škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo. Školu je pohađalo 25 studenata prava, bezbednosti, političkih nauka i istorije, aktivista nevladinih organizacija, novinara, advokatskih pripravnika i profesora istorije iz Beograda, Surdulice, Mladenovca, Smedereva, Ribarica, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca, Pančeva, Bora i Niša.


Share

Razgovor i izložba o Skočiću

Razgovor i izložba o Skočiću

Kuća - Skočić post

Povodom obeležavanja 26. godišnjice

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o događajima u Skočiću 1992. godine

14. jula 2018. godine u 15:30 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)

Početkom jula 1992. godine, dobrovoljačka jedinica „Simini četnici“ ušla je u selo Skočić kod Zvornika. Dana 12. jula su prvo srušili seosku džamiju, da bi zatim u jednu kuću skupili sve meštane Rome koje su zatekli u selu. Opljačkali su ih i fizički, psihički i seksualno zlostavljali. Tri devojke su odvezli u obližnje selo Malešić, prisilno smestili u kuće sa pripadnicima jedinice i tokom narednih nekoliko meseci držali ih u stanju ropstva, uz konstantno silovanje, seksualno ponižavanje i torturu.

Preostale Rome su odvezli do prethodno iskopane jame, pojedinačno ih izvodili iz vozila i ubijali noževima i iz vatrenog oružja, a leševe bacali u jamu. Tom prilikom ubili su 27 civila. Njihova imena su: Mehmed Aganović (71), Bisera Aganović (72), Esed Aganović (31), Zekira Aganović (30), Beriz Aganović (13), Šerifa Aganović (40), Ešefa Aganović (49), Mirzet Aganović (godine nepoznate), Džemila Bajrić (64), Zumra Bajrić (51), Muška Ferhatović (40), Ziba Nuhanović (51), Hadžira Nuhanović (godine nepoznate), Ismet Ribić (33), Sarajka Ribić (59), Mehmed Ribić (58), Rahima Ribić (58), Šemsudin Ribić (10), Biber Ribić (60), Ševka Ribić (29), Zlatija Ribić (13), Ismeta Ribić (16), Zlata Ribić (18), Suada Ribić (5), Zijada Ribić (7), Almasa Ribić (4) i Sabrija Ribić (2). I Zijo Ribić (tada 8) je bio među streljanim Romima. Jedini je preživeo streljanje u kojem su ubijeni njegovi roditelji, šest sestara i brat.

Suđenje optuženima za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u Skočiću počelo je pred Višim sudom u Beogradu u septembru 2010. godine. U junu 2018. godine, pripadnici jedinice „Simini četnici“ oslobođeni su optužbe za rušenje seoske džamije i ubistvo 27 romskih civila, dok su trojica osuđena zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja.

Na javnom času u subotu, 14. jula, govorićemo o događajima u Skočiću, borbi Zije Ribića da odgovorni za ubistvo njegove porodice budu kažnjeni i njegovom životnom putu nakon tog jula 1992. godine. Na javnom času će govoriti Zijo Ribić i Marina Kljaić, njegova zastupnica u sudskom postupku. Tom prilikom biće prikazana i izložba fotografija Andree Rizza Goldsteina, posvećena žrtvama zločina u Skočiću.

Pozivamo Vas da učešćem na ovom događaju učestvujete i u obeležavanju godišnjice od ubistva Roma u Skočiću, te da time odamo poštu žrtvama i ne dozvolimo da padnu u zaborav.

Share

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Foto_ Konstantin Novaković

Povodom obeležavanja 23. godišnjice genocida u Srebrenici

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

11. jula 2018. godine u 13:00 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)


Share

Javni čas: Zvornik

Javni čas: Zvornik

zvornikU  Zvorniku su u vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini počinjeni teški zločini nad bošnjačkim civilima: ubijeno je više od hiljadu ljudi, veliki broj bio je zatočen u nekom od devet mesta zatočenja na teritoriji opštine i podvrgnut svirepim i nečovečnim postupcima, mnogi su teško ranjeni, a veliki broj žitelja bio je prognan iz svojih domova.

Krivica za zločine počinjene na teritoriji opštine Zvornik utvrđena je u pravosnažnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Momčilu Krajišniku, Biljani Plavišić, Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, zatim u prvostepenim presudama Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, a dokazi o ovim zločinima izvode se i u ponovljenom postupku protiv Franka Simatovića i Jovice Stanišića koji se vodi pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.

Share

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) poziva mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis pete generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 4. juna do 30. jula 2018. godine.

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, kao i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.

Škola je namenjena studentima osnovnih i postdiplomskih studija, aktivistima civilnog društva, mladim profesionalcima u državnoj upravi, članovima političkih partija, novinarima, umetnicima i svim drugim mladim ljudima koji su zainteresovani za sticanje i proširivanje znanja o ratovima u bivšoj Jugoslaviji koje je zasnovano na sudski utvrđenim činjenicama i nepristrasnim istraživanjima.


Share

Javni čas o Lovasu

Javni čas o Lovasu

Logo FHPDana 18. oktobra 1991. godine srpski dobrovoljci predvođeni oficirima JNA prisilili su pedeset Hrvata iz Lovasa kod Vukovara da odu do jednog minskog polja u blizini sela. Na putu prema minskom polju, pripadnici srpskih snaga ubili su iz vatrenog oružja jednog zatočenog Hrvata. Kada su došli do minskog polja, preostali zatočenici su prisiljeni da uđu u njega i nogama čiste tlo ispred sebe kako bi polje očistili od mina. Eksplodirala je najmanje jedna mina i pripadnici srpskih snaga su otvorili vatru usled čega je poginulo 20, a ranjeno 12 zatočenika.

Događaju je prethodila višednevna psihička i fizička tortura meštana Lovasa hrvatske nacionalnosti, namerno uništavanje njihovih kuća, ubistva, zatočenja, i primena diskriminatornh mera poput nošenja belih traka oko ruke i obeležavanje kuća belom tkaninom.

Povodom 26. godišnjice od stradanja meštana Lovasa, Fond za humanitarno pravo Vas poziva na javni čas o događajima u i oko Lovasa te jeseni 1991. godine, i toku sudskog postupka koji se vodi pred sudovima u Srbiji od 2007. godine. Čas će održati pravna zastupnica žrtava, advokatica Marina Kljaić.

Čas će biti održan u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12/III), 18. oktobra 2017. godine, sa početkom u 18 časova.

Share

Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Nemanja-czkdOdržavanjem javnog časa o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici, u utorak 11. jula u Beogradu je završena osma Škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Ovogodišnja Škola tranzicione pravde održana je uz podršku predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu. Pohađali su je studenti prava, političkih nauka, ekonomije, istorije, bezbednosti, kao i aktivisti organizacija za ljudska prava, omladinski radnici, advokatski i sudski pripravnici. Tokom prethodnih nekoliko nedelja oni su stekli znanja o raspadu Jugoslavije i oružanim sukobima koji su ga pratili, institucionalnim i naporima nevladinih organizacija da žrtvama i društvima pruže priznanje i omoguće pristup pravdi i istini, doprinosu Haškog tribunala i domaćih sudskih procesa, kao i o sudski utvrđenim činjenicama o operaciji Oluja, opsadi Vukovara, i zločinima na Kosovu. O ovim temama polaznici su razgovarali sa istoričarkama Radinom Vučetić i Marijanom Toma, stručnjakom za međunarodno humanitarno pravo Ivanom Jovanovićem, profesorom na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Sašom Gajinom, kao i sa istraživačima FHP-a.


Share

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

FHP-Heinrich-logo

Fond za humanitarno pravo i Fondacija Hajnrih Bel pozivaju mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis četvrte generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 5. juna do 8. jula 2017. godine.

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.

Share

Regionalna škola tranzicione pravde – Zbornik

Regionalna škola tranzicione pravde – Zbornik

post_zbornik_IIOdabrani radovi studenata treće Regionalne škole tranzicione pravde objedinjeni su u trećem broju Zbornika. Radovi studenata u ovom broju obrađuju teme u vezi sa procesom tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama – suđenja za ratne zločine, pravo žrtava na reparacije, pomirenje.

Share

Učenje o prošlosti: ka ponavljanju ili ka pomirenju?

Učenje o prošlosti: ka ponavljanju ili ka pomirenju?

Učenje o prošlostiFond za humanitarno pravo (FHP) održao je 20. aprila 2016. godine konferenciju „Uloga obrazovanja u procesu pomirenja“, uz učešće profesora istorije i građanskog vaspitanja, predstavnika Ministarstva prosvete, nevladinih organizacija i stručne javnosti. Konferencija je deo programa obrazovanja FHP-a „Obrazovanje za pomirenje“, koji je ustanovljen 2012. godine u formi regionalnog i nacionalnog programa neformalnog obrazovanja o suočavanju sa prošlošću. Cilj konferencije bio je da predstavi dva predloga praktične politike u oblasti obrazovanja, koji istražuju potrebe i modele uvođenja tema iz oblasti suočavanja sa prošlošču, tranzicione pravde i pomirenja u programe univerziteta, a takođe i predstavljaju preporuke i modele za uvrštavanje sudski utvrđenih činjenica o događajima iz 1990-ih u udžbenike istorije.

Share