Krivična prijava za silovanje Romkinja 1993. godine

Krivična prijava za silovanje Romkinja 1993. godine

Fond_Logo_200_200Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 29. januara 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN pripadnika Sekretarijata unutrašnjih poslova (SUP) Beli Manastir, zbog silovanja šest žena romske nacionalnosti (među kojima su bile i jedna trudnica i tri malolenice) u podrumu SUP-a Beli Manastir, u leto 1993. godine.

Share

Treća oslobađajuća presuda za ratne zločine u 2017. godini

Treća oslobađajuća presuda za ratne zločine u 2017. godini

Logo FHPOdeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 25. decembra 2017. godine presudu kojom je Marka Paukovića i Dragana Bajića zbog nedostatka dokaza oslobodilo optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. godine u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom 2017. godine i ona je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. Apelacioni sud je, naime, u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.

Share

Krivična prijava za zločine u Škabrnji i Nadinu

Krivična prijava za zločine u Škabrnji i Nadinu

os-skabrnjaFond za humanitarno pravo (FHP) je dana 21. novembra 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv šest identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO), zbog ubistva 48 hrvatskih civila u selima Škabrnja i Nadin (Hrvatska) u novembru 1991. godine.

Naime, JNA je, zajedno sa TO Benkovac, dana 18. novembra 1991. godine ušla u selo Škabrnja u opštini Zadar. Po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubijeno je još sedmoro civila.

Ubistva na obe lokacije odigrala su se po istom obrascu – civili zatečeni u kućama, izvođeni su uz psovke i uvrede napolje, gde su ih pripadnici JNA i TO ubijali iz neposredne blizine. Većina ubijenih bile su starije osobe, a među njima je bilo i 16 žena, od kojih je jedna bila nepokretna.

Za zločine počinjene u selima Škabrnja i Nadin pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju su na višegodišnje kazne zatvora osuđeni Milan Martić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srpske autonomne oblasti Krajina (SAO Krajina) i Milan Babić, predsednik SAO Krajine. Pred sudom u Srbiji ni jedan pripadnik JNA ili TO nije odgovarao za ove zločine.

Share

Predstavljen izveštaj Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

Predstavljen izveštaj Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

predstavljanje-izvestaja-MC

U utorak, 25. jula 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine. Izveštaj ukazuje na brojne povrede ljudskih prava tokom krivičnih postupaka koji su protiv kosovskih Albanaca vođeni u periodu od 1998. do 2000. godine, pred okružnim sudovima u Srbiji.



Share

Preko Drine

Preko Drine

O novom dosijeu Fonda za humanitarno pravo „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“, koji se bavi sudbinama muslimana iz Srebrenice koji su u julu 1995. bežali u Srbiju odakle su ih naše vlasti vraćale preko Drine i predavale snagama bosanskih Srba – govore Muhamed Avdić, Abdurahman Malkić, Milica Kostić i Nemanja Stjepanović. Razgovor vodila Svetlana Lukić

Preko Drine from PEŠČANIK on Vimeo.

Share

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije_Deportacije-logo-srNakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim».  DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Share

Krivična prijava protiv pripadnika „Crvenih beretki“ za zločine u Doboju 1992. godine

Krivična prijava protiv pripadnika „Crvenih beretki“ za zločine u Doboju 1992. godine

Crvene beretkeFond za humanitarno pravo (FHP) podneo je dana 21. juna 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Radojice Božovića, bivšeg visokopozicioniranog pripadnika „Crvenih beretki“, kao i protiv još dvojice pripadnika ove jedinice, zbog zločina počinjenih u Doboju (Bosna i Hercegovina) u periodu od maja do avgusta 1992. godine.

Prijavljena lica su osumnjičena da su u periodu od maja do avgusta 1992. godine proterala nekoliko stotina Bošnjaka iz dobojskog sela Bukovačke Čivčije (Čivčije Bukovičke), ubila jednog pripadnika Zbora narodne garde, pljačkala civile, kao i zlostavljala i mučila civile zatvorene u Okružnom zatvoru u Doboju.

Share

Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Dana 8. juna 2017. godine navršava se 40 godina od usvajanja dopunskog Protokola I uz Ženevske konvencije, koji predviđa dužnost komandanata da spreče počinjenje zločina i kazne počinioce. Član 87, tačka 3 Protokola I glasi: „Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da nalože svakom komandantu kome je poznato da će njegovi potčinjeni ili druga lica pod njegovom kontrolom izvršiti povredu Konvencija ili ovog Protokola da preduzme mere koje su potrebne da se spreči takva povreda, a ako je povreda Konvencija ili ovog protokola izvršena, da pokrene disciplinski ili kazneni postupak protiv izvršilaca.“ Sadržaj Protokola I inkorporiran je u domaće vojno zakonodavstvo 1988. godine. Međutim, u Srbiji do danas nema suđenja po komandnoj odgovornosti za zločine počinejne 90-ih godina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Fond za humanitarno pravo podneo je više krivičnih prijava protiv komandanata jedinica u čijim zonama odgovornosti su počinjeni zločini. Osim istrage u slučaju komandanta 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragana Živanovića, ove krivične prijave su ignorisane. Tokom 13 godina rada Tužilaštva za ratne zločine, u Srbiji nije procesuirana nijedna visokorangirana osoba za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Share

Da li se suđenja za ratne zločine u Srbiji gase?

Da li se suđenja za ratne zločine u Srbiji gase?

Milica_Kostic-Medija_centarU četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj šesti po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koji su se tokom 2016. godine vodili pred sudovima u Srbiji, situirajući ih u društveno-politički kontekst koji utiče na njihovo procesuiranje.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share