Povodom osuđujuće presude Višeg suda u Beogradu u predmetu protiv Milanka Devića

Povodom osuđujuće presude Višeg suda u Beogradu u predmetu protiv Milanka Devića

Logo FHPOdeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 13. novembra 2018. godine presudu kojom je pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) Milanka Devića oglasilo krivim za ubistvo jednog bošnjačkog civila u zaseoku Šljivari (selo Donja Sanica, opština Ključ, Bosna i Hercegovina) i osudilo ga na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud doneo ispravnu odluku kojom je osudio Devića i ukazuje da je ovo u poslednje dve godine prva osuđujuća presuda za ratni zločin koju je u redovnom postupku doneo Viši sud.

Pripadnici VRS – Milanko Dević, Bogdan Šobot i još jedan NN vojnik – su u drugoj polovini jula 1992. godine došli do kuće Ismeta Šljivara, koja se nalazila u zaseoku Šljivari u selu Donja Sanica (opština Ključ, BiH). Po ulasku u kuću, Šljivara su pod pretnjom oružja izveli iz kuće, a zatim su ga odveli do mesta „Božin mlin” gde su ga ubili, a njegovo telo bacilli u reku Sanicu. Za ovo ubistvo je pred Kantonalnim sudom u Bihaću 2018. godine osuđen Bogdan Šobot na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.

Share

Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima

Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima

strpci-thumbApelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci, kada je iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da ozbiljno i odgovorno pristupe procesuiranju ovog zločina i da, vodeći efikasan postupak, bez daljih odugovlačenja, povrate poverenje žrtava i javnosti u rad institucija nadležnih za krivično gonjenje ratnih zločina.

Share

Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja

Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja

sjeverin-thumbDanas se navršava 26 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) i Žene u crnom (ŽUC) podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 26 godina uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže pravično obeštećenje, podršku i priznanje.

Pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, od kada mu se gubi svaki trag.

Share

Povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu

Povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu

lovasDana 18. oktobra 2018. godine navršava se dvadeset i sedma godina od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska), kada je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno oko 70 meštana Lovasa, uglavnom hrvatske nacionalnosti. Za ovaj zločin se pred domaćim sudom već više od 10 godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nerazumno dugo trajanje ovog postupka kod porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele.

Naređenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. godine započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, sve do sredine novembra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga – uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni” – na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, dok su većinu kuća opljačkali i zapalili. Najmasovni zločin je počinjen 18. oktobra 1991. godine, kada su pripadnici TO i jedinice „Dušan Silni”, koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena.

Share

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

dikovic_penzija-tanjugNakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.

FHP je opisao delovanje 37. mtbr VJ u dva dosijea – Dosije „Ljubiša Diković“ i Dosije „Rudnica“, u kojima su izneti dokazi o ubistvima, silovanju, pljački i proterivanju albanskih civila na 10 različitih lokacija (Staro Čikatovo, Ćirez, Baks, Izbica, Šavarine, Vrbovac, Donja Sudimlja, Rezala, Donji Zabelj, Gladno Selo), koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu. Do danas, TRZ nije podiglo optužnicu ni za jedan od ovih zločina, a FHP nema podatke ni da li je TRZ pokrenulo istrage za ove zločine.

Dodeljivanje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena i tvrdnje predsednika Srbije da se radi o časnom i požrtvovanom oficiru, kao i da je on uvek bio na Dikovićevoj strani kada su ga „lažno optuživali i hteli da [mu] stave žig srama na čelo“, predstavlja nipodaštavanje patnji i uvredu za sve žrtve sukoba na Kosovu, kao i nameru da se umanje razmere počinjenih zločina koje su utvrđene u dve presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Kosovska četvorka i Vlastimir Đorđević).

FHP ističe da je obaveza TRZ-a da istraži sve navode o potencijalnim počiniocima ratnih zločina i da Ljubiša Diković, kao bivši komandant jedinice koja je učestvovala u sukobu na Kosovu, ni na koji način ne sme biti izuzet od te obaveze TRZ-a.

Share

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

I_presuda_o_odgovornosti_drzaveViši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.

Share

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

REKOM-znak-maliPovodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva nadležne organe Republike Srbije da utvrde tačnost informacije o postojanju masovne grobnice u selu Medevce, na 30 metara od puta Lekovac – Priština, na 1,5 km od graničnog prelaza Mutivode, u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, na oko 300m udaljenosti od jedinica KFOR-a.

Prema primljenim informacijama, sa porukom da je reč „o doprinosu rešavanja sudbine nestalih“, na toj lokaciji,  u toku izgradnje objekta za potrebe policije, u septembru 2001. godine, vojnim rovokopačem su  iskopana i polomljena četiri tela koja su bila zakopana na neobeleženom mestu pored puta Leskovac – Priština. Na jednoj polomljenoj nozi je bila ostala bela patika marke „nike“, a nađene su dečije crvene čizmice, farmerke, gumene rukavice i komad meke tkanine. Civilna policija koja je bila smeštena u kontejnerima u pravcu jedne stare kuće u blizini puta je prekinula dalje iskopavanje. Jedan policajac je rovokopačem zatrpao delove tela i nađene stvari i poravnao zemlju. U roku od 40 minuta, crnim „mercedesom“, na lokaciju masovne grobnic stigao je general Vladimir Lazarević i sa njim Stojan Konjikovac, načelnik Štaba 549.mtbr, a za njima dva džipa sa vojnicima u crnim uniformama i „martinkama“.

General Lazarević, osuđen pred MKTJ za zločine protiv čovečnosti,  penzionisani general Konjikovac, kao i bivši načelnik bezbednosti 549 mtbr. Miljan Veličković raspolažu podacima o mestu sa Kosovu, odakle su tela prebačena u Srbiju, i šta se dalje događalo sa telima, da li su premeštena na drugo mesto ili uništena.

Kolicija za REKOM poziva pojedince koje raspolažu podacima i infromacijama o masovnim grobnicama i uništavanju posmrtnih ostataka ratnih žrtava, da se jave i pomognu da se razjasni sudbina još 10,281 osobe, nestale u vezi sa ratovima devedestih na području nekadašnje SFRJ.

Share

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

fdh_kosovo_logoFond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) oštro osuđuje rečnik kojim je premijer Ramush Haradinaj ocenio delovanje dosadašnjeg tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, Eleza Blakaja.

Bez obzira na odluku Blakaja da se povuče sa svoje funkcije zbog pretnji koje je dobio nakon istrage u predmetu lažnih vojnih veterana, oceniti jednog tužioca kao “lopova kokoški” i “fićfirića” predstavlja, od proglašenja nezavisnosti, najtežu uvredu koju je jedan od najviših državnih funkcionera Kosova uputio na račun pripadnika tužilačkog sistema. Štaviše, ocenivši da „ljudi koji su bili u Blacu ili Stankovecu tokom rata na Kosovu nemaju pravo da broje veterane u regionu Dukađina“, on je izvršio direktan politički uticaj na tužilaštvo. To predstavlja opasan presedan, koji, ako se ne bude reagovalo na njega i izjava ne bude povučena, otvara vrata za dalje direktno mešanje i pritisak na tužilački sistem, koji je po ustavu i zakonu kompletno nezavistan od politike.

FHP Kosovo ocenjuje da je premijer Kosova svojom izjavom na račun nekadašnjeg tužioca Blakaja načinio medveđu uslugu naporima da se na Kosovu izgradi efikasan i nezavistan sistem za vladavinu prava. Tamo gde politički funkcioneri uzimaju sebi za pravo da omalovažavaju i vređaju državne pravosudne funkcionere nema vladavine prava, već je na delu vladavina moćnih političara.

FHP Kosovo traži od premijera Haradinaja da povuče svoju izjavu i javno se izvini gospodinu Blakaju ali i celom tužilačkom sistemu. U protivnom, traži od poslanika Skupštine da pokrenu predlog za izglasavanje nepoverenja.

Share

23 godine od genocida u Srebrenici – Država Srbija da okonča odugovlačenje sudskog postupka i da prestane da omalovažava i umanjuje zločin

23 godine od genocida u Srebrenici – Država Srbija da okonča odugovlačenje sudskog postupka i da prestane da omalovažava i umanjuje zločin

SrebrenicaDana 11. jula 2018. godine navršavaju se 23 godine od genocida koji je počinjen u Srebrenici, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka. Iako je u nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da prihvate tu činjenicu, tvrdeći da je „nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim“. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je posle 23 godine neophodno da vlast u Srbiji postupi politički zrelo i prihvati sudski utvrđene činjenice, kao i da državni organi uključeni u postupak koji se trenutno vodi pred domaćim sudom prestanu sa njegovim odugovlačenjem, kako bi se žrtvama povratilo ljudsko dostojanstvo i omogućilo priznanje njihovih patnji zbog gubitka najmilijih.

Share

19 godina od ubistva braće Bytyqi – Počinioci zločina jači od vladavine prava

19 godina od ubistva braće Bytyqi – Počinioci zločina jači od vladavine prava

Petrovo Selo1Dana 9. jula 2018. godine navršava se 19 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija, počinjenog od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Skoro dve decenije kontinuiranog neuspeha istražnih radnji poduzetih od strane Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i MUP-a u rasvetljavanju ubistva Mehmeta, Yllija i Agrona, ukazuje da su počinioci zločina iz 1990-ih još uvek jači od institucija i vladavine prava, te da je pravda u Srbiji i dalje selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bytyqi iznad zakona.

Share