25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Ovcara 25 godinaDana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.


Share

Zakonska zaštita za negiranje genocida u Srebrenici

Zakonska zaštita za negiranje genocida u Srebrenici

Srebrenica-masovna_grobnicaDana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koji predviđa zabranu javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo ako su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, čime bi se pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP). Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

Share

Zločin na Tuzlanskoj kapiji: Revizija sudski utvrđenih činjenica i test regionalne saradnje

Zločin na Tuzlanskoj kapiji: Revizija sudski utvrđenih činjenica i test regionalne saradnje

Tuzlanska KapijaPred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak za priznanje i izvršenje pravnosnažne krivične presude Suda Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Novaka Đukića, osuđenog na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva izvršenog napadom na Tuzlansku kapiju 25. maja 1995. godine. Uporedo sa ovim postupkom, tim Đukićeve odbrane u javnosti u Srbiji kontinuirano plasira informacije o njegovoj navodnoj nevinosti. Za negiranje nalaza pravnosnažne presude odbrana se koristi rezultatima opita koji je urađen na poligonu Vojske Srbije u Nikincima kod Rume, gde je u vansudskom postupku i uz prisustvo eksperata angažovanih isključivo od strane Đukića zaključeno da on i VRS nisu krivi za masakr civila u Tuzli.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ne sme da uzme u razmatranje rezultate navedenih opita, te apeluje da sud u najkraćem mogućem roku postupi po zahtevu Suda BiH, suprotstavi se opstrukcijama Đukićeve odbrane i tako na delu pokaže opredeljenost za regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina. Osim toga, FHP od domaćih državnih organa, naročito od Vojske Srbije, zahteva da obustave podršku naporima usmerenim na negiranje sudski utvrđenih činjenica i reviziju nedavne ratne prošlosti.

Share

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Krivicna prijava LovasFond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.

Share

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

ŠljivovicaEvropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

Share

Sjeverin: 24 godine traganja za istinom, pravdom i priznanjem

Sjeverin: 24 godine traganja za istinom, pravdom i priznanjem

logo_fhp_sandzacki_odbor_velikiU subotu 22. oktobra navršavaju se 24 godine od otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga bosanskih Srba za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da institucije Srbije uporno odbijaju da svojim ubijenim građanima pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

Share

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

post_apelacioniApelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije dosuđeno 550.000 dinara za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, a koje su mu, kako sud nalazi, naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu „Ljubiša Diković” i osnivačica FHP-a, Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. FHP smatra da odluka suda drastično odstupa od prakse Evropskog suda za ljudska prava, dodatno ograničava prostor za raspravu o pitanjima od javnog interesa, kao i da štiti državne funkcionere od svake kritike i od javnog ispitivanja moguće krivične odgovornosti za počinjene ratne zločine. FHP će uložiti žalbu Ustavnom sudu.

Share

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška: Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška:  Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Logo FHPViši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.

Share

Radio televizija Vojvodine ućutkala žrtve rata

Radio televizija Vojvodine ućutkala žrtve rata

RTV-ucutkala_zrtve_rataOdlukom novog rukovodstva Radio televizije Vojvodine (RTV), 24. jula 2016. godine naprasno je prekinuto emitovanje serijala „Ljudi i svedočanstva“, u kojem su zabeležene ispovesti žrtava svih nacionalnosti iz ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva odluka u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i proklamovanom misijom RTV-a, a pored toga predstavlja i akt cenzure i propuštenu priliku da jedan javni medijski servis doprinese pomirenju i normalizaciji odnosa sa susedima u regionu.

Serijal je rađen u zajedničkoj produkciji organizacija za ljudska prava Integre (Kosovo), Documente (Hrvatska), FHP-a (Srbija) i Centra za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija). U njemu žrtve svih nacionalnosti govore o svojim stradanjima i sudbinama ubijenih članova njihovih porodica u sukobima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.  

Share

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Logo FHPPosle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Share