Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

danas_logo

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Share

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Share

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okviri potreba civilnih žrtava rata - srOružani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije trajali su od 1991. do 2001. godine. Sukobi u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999) rezultirali su masovnim ubistvima civila, etničkim čišćenjem i progonom stotina hiljada ljudi, ali i velikim brojem teških zločina, neviđenih na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Srbija je u ovim sukobima imala aktivnu i involviranu ulogu. U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su za vreme celog ovog perioda bile odgovorne za teška kršenja temeljnih prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više članova porodice.

Share

Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

montirani_procesi_protiv_K_A-srKrajem 1996. godine i početkom 1997. godine okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela iz člana 125 KZJ (terorizam) i člana 136 st. 1 ili 2 KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Sudski postupci po ovim optužnicama vođeni su pred okružnim sudovima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, odnosno do potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine, kada su vojska i policija počele povlačenje sa teritorije Kosova.

Share

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije_Deportacije-logo-srNakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim».  DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Uklanjanje DokazaOd 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Share

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije-SljivovicaIMitrovoPolje-srNakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

Share

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Logo FHPIzveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

Share

TRANZICIONA PRAVDA U SRBIJI u periodu od 2013. do 2015. godine

TRANZICIONA PRAVDA U SRBIJI u periodu od 2013. do 2015. godine

Izvestaj_o_TP_srCilj izveštaja „Tranziciona pravda u Srbiji u periodu od 2013. do 2015. godine“ je da informiše domaću i međunarodnu javnost o napretku procesa uspostavljanja tranzicione pravde u Srbiji.

Share