Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije

Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije

politike-secanja-srOd 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Srbiji, ratovi devedesetih postali su centralna tema državne politike sećanja i ključni za politički legitimitet državnih vlasti. Državni rad na sećanju zasniva se na populističkom diskursu o povratku nacionalnog ponosa po kojem su sve prethodne vlasti i međunarodna zajednica naterali srpski narod da se stidi svojih heroja i žrtava ratova devedesetih. Sadašnji režim koristi činjenicu da za vreme njihovih prethodnika nije bilo fokusa na devedesete kao izvor legitimiteta. Prema dominantnom narativu, srpski narod konačno može i sme da se sa ponosom seća svojih heroja i žrtava. Legitimitet državnih vlasti se gradi na njihovoj posvećenosti izgradnji industrije sećanja koja obuhvata komemoracije velikih razmera, upotrebu medijskih tehnologija, kulturnu proizvodnju i nove načine diseminacije dominantnih narativa.

Ovaj rad analizira politiku sećanja na ratove devedesetih u Srbiji i problem istorijskog revizionizma od pada Slobodana Miloševića do danas. U prvom delu rada nudi se prikaz sećanja na ratove devedesetih tokom prve decenije posle smene Miloševića. Velika očekivanja od demokratskih promena u društvu brzo su se pretvorila u razočaranje kada je postalo jasno da nova državna vlast nema volju da se suoči s pitanjima krivice i odgovornosti Srbije i njenih snaga tokom ratova devedesetih. Rad prikazuje različite obrasce poricanja i relativizacije odgovornosti i zločina. Glavni deo rada fokusira se na period nakon 2012. godine i populističku državnu politiku sećanja. U svrhu boljeg razumevanja narativa o ratovima, komemorativnih praksi i pojave ratova devedesetih u službenoj politici sećanja, rad objašnjava glavne karakteristike populističkih politika sećanja. Sledi analiza interpretacije ratova devedesetih kao oslobodilačkih ratova, nacionalnog programa obeležavanja i industrije sećanja, s fokusom na operaciji „Oluja“, ratu na Kosovu i NATO bombardovanju Jugoslavije kao glavnim tačkama službene politike sećanja. Zaključna razmatranja osvrću se kratko na aktivizam na polju sećanja i izazove u borbi protiv industrije sećanja odozgo.

Rad „Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije“ je dostupan na sledećem linku.

Share

Arhiva FHP-a o otmicama meštana Sjeverina

Arhiva FHP-a o otmicama meštana Sjeverina

ArhivaFHP-sjeverinČinjenice

Dana 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici” zaustavili su autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). „Osvetnici”, koji su delovali u okviru Vojske Republike Srpske, legitimisali su sve putnike i zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu. Pripadnici „Osvetnika“ su ih tamo fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.

Ubijeni su: Melvida Koldžić, Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović i Ramahudin Ćatović.

Veče pred otmicu civila iz autobusa, 21. oktobra 1992. godine, nekoliko nepoznatih lica kidnapovalo je Sabahudina Ćatovića ispred njegove kuće u Sjeverinu. Nekoliko meseci kasnije, 6. aprila 1993. godine, četiri naoružane osobe u maskirnim uniformama i sa maskama na licu napale su i odvele još jednog meštanina Sjeverina, Hasana Mujovića.


Share

Predlog praktične politike: Dosuđivanje imovinskopravnog zahteva žrtvama seksualnog nasilja u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji

Predlog praktične politike: Dosuđivanje imovinskopravnog zahteva žrtvama seksualnog nasilja u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji

predlog-prakticne-politike-srImovinskopravni zahtev predstavlja zahtev za naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj nekog pravnog posla koji su nastali kao posledica izvršenog krivičnog dela.

U krivičnom postupku, oštećeni može podneti imovinskopravni zahtev počev od faze istrage, pa sve do završetka glavnog pretresa, i o tom zahtevu će odlučiti sud ukoliko to neće dovesti do odugovlačenja postupka.

Iako je dosuđivanje tog zahteva u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije predviđeno kao pravilo, sudovi u Srbiji tu zakonsku odredbu tumače kao izuzetak. Naime, od 2003. godine, otkad postoje specijalizovana odeljenja sudova koja su nadležna isključivo za suđenja u predmetima ratnih zločina, nijednoj žrtvi ratnih zločina nikada nije dosuđen imovinskopravni zahtev tokom krivičnog postupka, već su sve upućene da to svoje pravo ostvare u parničnom postupku za naknadu štete.


Share

Dosije: 43. motorizovana brigada VRS u Prijedoru

Dosije: 43. motorizovana brigada VRS u Prijedoru

43mb-srU periodu između maja i avgusta 1992. godine, jedinice Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS), u sadejstvu sa jedinicama Policije Republike Srpske, Teritorijalne odbrane (TO) i različitim dobrovoljačkim grupama, izvršile su napade na veliki broj sela s većinskim bošnjačkim ili hrvatskim stanovništvom u opštini Prijedor.

U dokumentima VRS i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske, borbena dejstva na području prijedorske opštine označena su kao „operacije čišćenja“ i akcije razbijanja grupa ekstremista. Međutim, u više presuda pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrđeno je da su te operacije zapravo podrazumevale sistematsko ubijanje, zlostavljanje, hapšenje i zatvaranje nesrpskog stanovništva, kao i uništavanje i pljačkanje njihove imovine.

Na području opštine Prijedor stradalo je više od 3.000 civila tokom 1992. godine, a do druge polovine oktobra iste godine iz te opštine se iselilo oko 38.000 stanovnika bošnjačke i hrvatske nacionalnosti.


Share

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji tokom 2020. godine.

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji tokom 2020. godine.

GI-slika-srFHP je tokom 2020. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 21 predmet pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.


Share

Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Dosije-logori-thumb-srNakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.

JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.

Svi logori, izuzev Niša koji je bio u zoni odgovornosti 3. Vojne oblasti (VO) JNA, bili su u zoni odgovornosti 1. VO JNA. Obezbeđenje logora su vršili pripadnici Vojne policije JNA. Na mesta komandanata logora postavljani su oficiri JNA, međutim stvarnu kontrolu nad logorima imala je Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO).


Share

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

predlog-prakticne-primene-srDržavne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.

Share

Suđenja za ratne zločine – i dalje na početku

Suđenja za ratne zločine – i dalje na početku

hlckU okviru redovnih aktivnosti na projektu „Praćenje suđenja za krivična dela koja su povezana sa konfliktom na Kosovu i uključivanje mladih u pravosudni sektor“, Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) objavljuje izveštaj o najznačajnijim suđenjima praćenim u toku prethodne 2019. godine pod naslovom “Suđenja za ratne zločine – i dalje na početku”.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini

Report_on_war_crimes_trials_2019-sr-thumbNa sledećem linku možete pročitati osmi po redu izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini Fonda za humanitarno pravo (FHP).

FHP je tokom 2019. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se vodila na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i sličnih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u osam predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude i jedno rešenje, od kojih su dve presude i rešenje doneti prilikom odlučivanja po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu, i dve presude po žalbama protiv presuda Apelacionog suda u postupcima u kojima je Odeljenje postupalo u trećem stepenu. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo tri optužnice protiv tri lica.

Od početka rada 2003. godine pa do kraja 2019. godine, TRZ je podiglo optužnice u 76 predmeta ratnih zločina, u kojim je optuženo ukupno 198 lica i obuhvaćene 2.454 smrtno stradale osobe. Tri predmeta su spojena uz ranije pokrenute, tako da je od 73 predmeta pravosnažno okončano 49, jedan je obustavljen zbog smrti optuženog, a u tri predemta su odbačene optužnice zbog procesne nesposobnosti optuženih, dok je 20 predmeta u toku. U pravosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 70, a oslobođeno 52 optuženih.

Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2019. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Share

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

fifth_report-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Ovo je peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Izveštaj pokriva period od 1. juna 2019. godine do 1. decembra 2019. godine. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne startegije relevantni su i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i Četvrti izveštaj o spovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je FHP predstavio tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u petom izveštaju pokazuju da za 44 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Od 23 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 19 nije rezultat incijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, a broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom. Kada je reč o odnosu društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine, prethodnih nekoliko meseci obeležava i kontinuirano promovisanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share