Žanić: Neće biti političke volje da Radeta i Jojić budu izručeni Hagu

Ne verujem da će biti političke volje da radikali Vjerica Radeta i Petar Jojić budu izručeni Hagu, ocenila je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

“Od kako je Haški tribunal objavio da trazi Radetu i Jojića verovala sam da će oni morati da budu isporučeni Tribunalu, odnosno Mehanizmu, gde će im se suditi za nepoštovanje Suda. Mehanizam je prepoznao da pred domaćim sudom svedoci ne bi mogli da daju bezbedno iskaz i zato je odluka takva. Ali verujem da ih Srbija neće izručiti, jer se čuje velika samouverenost i Jojića i Radete da ih država neće zaboraviti i da ih neće isporučiti”, rekla je Žanić.

Ona je podsetila i da smo do sada smo uvek imali najave političara da ne postoji obaveza države da oni moraju biti isporučeni zbog procesa za nepoštovanje Suda.

Osuđeni general Lazarević predvodio „Besmrtni puk“ u Nišu: Na Dan pobede nad fašizmom, Srbija promoviše ratne zločince

Marciacq: Pomirenje više nije prioritet EU na Balkanu

Evropska unija se na Zapadnom Balkanu fokusirala na pitanje sigurnosti i stabilnosti, dok pomirenje nije visoko na listi prioriteta pa stoga izostaje snažna reakcija Evropske komisije na negiranje presude Haškog tribunala za Radovana Karadžića za genocid i ratne zločine i njegovo veličanje od strane vlasti u Republici Srpskoj, kaže za ‘Zašto?’ Florent Marciacq iz Austrijsko-francuskog Centra za približavanje u Evropi.

Ratni zločini da dobiju prioritetni tretman u procesuiranju

Preporuke kosovskim institucijama Fonda za humanitarno pravo Kosova

Bitići: Kada Kongres govori, Srbija sluša

“Moji mučitelji nisu osuđeni za svoje zločine. Dvadeset hiljada žena i muškaraca su ratne žrtve seksualnog nasilja na Kosovu. Svi oni žele pravdu,” rekla je tokom svog svjedočenja pred Komitetom za vanjske poslove američkog Kongresa Vasvije Krasnići Goodman, prva žena na Kosovu koja je javno progovorila o silovanju koje je preživjela tokom rata.

Pred ovim Komitetom održana je rasprava ‘Potraga za pravdom’ o zločinima na Kosovu tokom devedesetih, gdje su, pored Krasnići Goodman svjedočili i Ilir Bitići, Atifete Jahjaga bivša predsjednica Kosova kao i dr. Paul Williams sa Američkog univerziteta.

Raspravu je otvorio kongresmen Eliot Engel, predsjedavajući Komiteta, koji je, osvrćući se na zločine počinjene na Kosovu 1999. godine, rekao da su Sjedinjene Države, ali i evropske zemlje mogle vršiti veće pritiske protiv Miloševićeve brutalnosti. Pored Eliota, Komitetu se obratio i kongresmen Michael McCaul koji je rekao da je rat na Kosovu bio posljednji veliki konflikt u regiji kojoj rat nije nepoznat.

Suđenja za ratne zločine u Srbiji polako zamiru

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo o Haškom tribunalu, žrtvama seksualnog nasilja u ratu, REKOM-u…

Dostignuća Haškog tribunala u vezi sa seksualnim nasiljem u ratu su nemerljiva.

Pre svega, zato što je Tribunal dostigao visok standard zaštite žrtava seksualnog nasilja. Za razliku od sudova u Srbiji, većina žena u Tribunalu su mogle da svedoče pod merama zaštite, da javnost bude isključena i ono što je najbitnije, sud je njihovim iskazima verovao. Ono što je po mom mišljenju najvažnije, jeste da se pristanak žene koja je silovana nikada nije uzimao u razmatranje. Žena nije kriva za to što je silovana. Zna se na kome je odgovornost – na onome ko je to učinio – istakla je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) na nedavno održanom „Ženskom sudu: feministički pristup pravdi“ u Beogradu, u organizaciji Žena u crnom i u saradnji sa Anima (Kotor), Fondacijom CURE (Sarajevo) i Centrom za žene žrtve rata (Zagreb).

Akcija “Rekonstrukcija zločina” – krik protiv zaborava zločina srpskih formacija

Javnom akcijom “Rekonstrukcija zločina” u Knez Mihailovoj ulici Žene u crnom, Fond za himanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava obeležili su 20 godina od zločina nad albanskim stanovništvom na Kosovu.

Staša Zajović iz Žena u crnom rekla je novinarima da akcija predstavlja “krik protiv ćutanja i zaborava zločina od strane srpskih oružanih formacija” i poziv građanima na saosećanje i solidarnost.

Dvadeset i šest godina nakon zločina u Ahmićima

Na današnji dan 1993. godine u srednjoj Bosni, u selu Ahmići počinjeni su zločini koji su izvršeni od strane pripadnika Hrvatskog vijeća obrane (HVO). Masakr u Ahmićima bio je sastavni dio etničkog čišćenja Lašvanske doline od Bošnjaka u kojem je ubijeno više od sto ljudi, a selo je uništeno.

Žalbeno je vijeće Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu koji se odnosi na zločine u Ahmićima Darija Kordića osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, a Marija Čerkeza na 6 godina, te je potvrdilo zaključak Raspravnog vijeća da je Hrvatska ostvarivala sveukupnu kontrolu nad HVO-om u relevantnom razdoblju, da je rukovodila u planiranju, koordinaciji i organizaciji HVO-a i da je postojao međunarodni oružani sukob između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Sastanak ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Varšavi, u okviru Berlinskog procesa: Učesnici pozdravili pomoć Evropske komisije u osnivanju REKOM

Učesnici sastanka ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana  održanog u Varšavi iskazali su nedvosmislenu opredeljenost ka pomirenju u regionu i pozdravili pomoć Evropske komisije u osnivanju REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine).

Deo kosovske istorije

Porodila se uoči rata. A onda je, sa šestomesečnom ćerkom, otišla u zbeg. Na putu ka Makedoniji 1999. godine nastala je fotografija koja je obeležila njen i život njene ćerke. I ušla u istoriju Kosova.

Selo Ivaja, opština Kačanik, 3. septembar 1998. Rat na Kosovu se rasplamsava. Veliki deo muškaraca već je pristupio UČK, kod kuća su ostale žene, deca i stariji ljudi.

Šerife Ljuta ima tada 22 godine. Trudna je. „Porođaj je bio izuzetno težak. Zdravstveno mi je bilo loše, ali to nije bio jedini problem. Lekari su mi rekli da bi trebalo da odem u Prištinu i da se porodim tamo, ali mi oni (srpske snage) nisu dali da idem. Tako da sam Besu donela na ovaj svet u porodilištu u Uroševcu“.