Misija

Rad Fonda za humanitarno pravo obuhvata dokumentovanje, pravdu i sećanje.
Fond za humanitarno pravo pomaže post-jugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava, kako bi se utvrdila krivična odgovornost za počinioce, zadovoljila pravda i onemogućilo ponavljanje zločina. Realizacija ovih ciljeva podrazumeva obiman i višestran proces tranzicione pravde. Prvo, žrtve ratnih zločina moraju ostvariti pravo na pravdu, istinu i reparacije. Drugo, otkrivanje institucionalnih i državnih struktura i aktera ključnih za sistematska kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina i njihovo ukljanjanje iz postojećih institucija (vetting) je neizostavni deo ovog procesa. Konačno, svest da su se zločini desili i odavanje priznanja žrtvama u širem društvu je neophodno da se takvi zločini ne bi ponovili u budućnosti.
Fond za humanitarno pravo je organizovan i primenjuje program tranzicione pravde kroz tri stuba:

1. Dokumentovanje
2. Pravda
3. Sećanje

1. Dokumentovanje

Fond za humanitarno pravo radi na dokumentovanju ratnih zločina i kršenja ljudskih prava od 1992. godine. Tokom svog postojanja, FHP je sakupio preko 3 miliona fajlova vezanih za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije. FHP arhiv poseduje dokumente u vezi sa masovnim kršenjima ljudskih prava koji su nastali od 1992. godine do danas, kao i preko 90% dokumenata iz javnodostupne baze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Između ostalog, arhiv sadrži dokumente sa suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima u Srbiji i regionu, medijski arhiv iz devedesetih godina i MKSJ materijale poput audio i video snimaka i dokaza predstavljenih na sudu. Arhiv je u konstantnom procesu digitalizacije.

2. Pravda

Pravni stub FHP-a obuhvata zastupanje žrtava ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, praćenje svih suđenja za ratne zločine koji se održavaju u Srbiji, zastupanje žrtava u postupcima za naknadu štete, podnošenje krivičnih prijava Tužilaštvu za ratne zločine protiv počinilaca ratnih zločina, objavljivanje dosijea koji ukazuju na učešće visokorangiranih pripadnika vojske i policije u ratnim zločinima i koji predstavljaju poziv na vetting, istraživanje praktičnih politika i zagovaranje izmena zakonodavnog i institucionalnog okvira kako bi žrtve ostvarile pravo na pravdu.

3. Sećanje

Fond za humanitarno pravo obeležava dane stradanja žrtva kroz različite inicijative, uključujući javne debate, dokumentarne filmove i digitalni memory aktivizam na društvenim mrežama i kroz druge digitalne prakse sećanja. Pored obeležavanja godišnjica ratnih zločina i kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina, program memorijalizacije preispituje i kritikuje dominantne narative o ratovima, pruža neformalnu edukaciju i promoviše sudski utvrđene činjenice o ratovima kroz različite medijske formate. Program obuhvata i istraživanje orijentisano ka predlozima praktičnih politika, stručnu analizu i komentare službenih politika sećanja u regionu.

Istorija

Fond za humanitarno pravo (FHP) je nevladina organizacija koju je 1992. godine osnovala Nataša Kandić sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava koja su masovno činjena širom bivše Jugoslavije, tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu. Od 1992. godine, FHP je radio na dokumentovanju ratnih zločina i povreda ljudskih prava i podršci žrtvama i njihovim porodicama u postizanju pravde.
Dokumentacija na kojoj je FHP radio bila je važna za slučajeve pred MKSJ poput Foče, ključnom slučaju u procesuiranju seksualnog nasilja u ratu. Kada je počeo rat na Kosovu, FHP je otvorio kancelariju u Prištini i ostao na Kosovu za vreme NATO bombardovanja, čak i kada su ICRC, OSCE i međunarodni mediji otišli, izveštavajući sa Kosova. Nakon završetka ratova, FHP se posvetio tranzicionoj pravdi. FHP je razvio model zastupanja žrtava na suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, omogućujući porodicama žrtava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova da dođu da prate suđenja u Srbiji. Isto tako, FHP je zastupao više od 1000 žrtva kršenja ljudskih prava i ratnih zločina u postupcima za naknadu štete pred sudovima u Srbiji.
FHP je inicirao Kosovsku knjigu pamćenja, projekat koji je u toku i čije je cilj da dokumentuje svaki pojedinačni slučaj smrti ili nestanka u ratu na Kosovu između 1998. i 2000. godine. FHP neguje i regionalni pristup pravdi kroz REKOM – inicijativu civilnog društva za osnivanje regionalne komisije za istinu koja bi utvrdila činjenice o ratnim zločinima i kršenjima ljudskih prava između 1991. i 2001. godine na teritoriji bivše Jugoslavije.
FHP je tokom svog postojanja razvio brojna partnerstva pa je tako deo Koalicije za REKOM, International Coalition of Sites of Conscience i Victim Support Europe.

Dokumentarni film o prvih 15 godina rada Fonda za humanitarno pravo.

Tim

Jelena Đureinović

Jelena Đureinović je koordinatorka programa memorijalizacije FHP-a. Prethodno je predavala na Justus Libig Univerzitetu u Giessenu u Nemačkoj, gde je i doktorirala na modernoj i savremenoj istoriji sa disertacijom o politici sećanja u Srbiji. Kao gostujuća istraživačica radila je na Nacionalnom univerzitetu Irske u Galwayu, u Centru za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu i Slovenačkoj akademiji nauka i umetnosti. Njene oblasti interesovanja obuhvataju studije sećanja, studije nacionalizma, istoriju Jugoslavije i postjugoslovenski prostor. Njena knjiga „Politika sećanja na Drugi svetski rat u savremenoj Srbiji: Kolaboracija, otpor i odmazda“ objavljena je sa izdavačkom kućom Routledge 2019. godine. Masterirala je studije nacionalizma na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i završila nekoliko kurseva o usmenoj istoriji, međunarodnom humanitarnom pravu i suočavanju sa prošlošću.

Predrag Miletić

Predrag Miletić je koordinator Informacionog sistema FHP-a, čiji deo je i Baza podataka o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava. Na projektu “Inicijativa za dokumentovanje u Južnom Sudanu” obavlja posao konsultanta-analitičara, i saradnik je na projektu “Regionalna mreža organizacija civilnog društva za pomirenje u bivšoj Jugoslaviji: podrška osnivanju REKOM/Kosovska knjiga pamćenja”. Predrag je diplomirao pravo i završio više neformalnih obrazovnih kurseva na teme usmena istorija, međunarodno humanitarno pravo, dokumentovanje i upravljanje bazama podataka.

Milan Gačanović

Milan Gačanović je u FHP-u angažovan na informatičkoj i statističkoj podršci i poslovima vezanim za analizu i obradu podataka u Bazi podataka FHP-a. Po obrazovanju je sociolog, sa diplomom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Milan je u FHP-u od osnivanja organizacije 1992. godine.








Vladimir Milanović

Vladimir Milanović koordinira projekat Transfer haške arhive i vodi Arhiv i Biblioteku FHP-a. Prethodno je radio je u Arhivu Jugoslavije, a FHP-u se pridružio na projektu „Stvaranje kolekcije transkripata sa MKSJ suđenja na B/H/S jezicima“. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, položio stručni ispit iz arhivistike i stekao licencu Narodne biblioteke za kreiranje bibliografskih zapisa u sistemu COBISS.SR. Vladimir je završio neformalni program Univerziteta Harvard o humanitarnim politikama i istraživanju sukoba.

Mia Deretić

Mia Deretić je šefica računovodstva FHP-a. Računovodstvene poslove prethodno je obavljala u nekoliko inostranih i međunarodnih kompanija, i tokom sedam godina u sopstvenoj agenciji. U francuskoj kompaniji Pernod Ricard Srbija obavljala je posao kontrolora u finansijskoj službi. Članica je Saveza revizora i racunovođa Srbije, a pohađala je niz obuka o računovodstvu i finansijskom upravljanju.






Biljana Vasković

Biljana Vasković je finansijska menadžerka FHP-a, zadužena za finansijsko upravljanje regionalnim projektom Inicijativa za osnivanje REKOM, blagajničko poslovanje i finansijsko izveštavanje donatorima. Kao volonterka je učestvovala u kampanji „REKOM – Daj Potpis!“ 2011. godine. Pre angažovanja u FHP-u radila je finansijsku evaluaciju i tehničko-finansijsko praćenje odobrenih projekata u oblastima omladinskog sektora Ministarstva omladine i sporta. Biljana je diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.