Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije
Nakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.
JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.
Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.
Svi logori, izuzev Niša koji je bio u zoni odgovornosti 3. Vojne oblasti (VO) JNA, bili su u zoni odgovornosti 1. VO JNA. Obezbeđenje logora su vršili pripadnici Vojne policije JNA. Na mesta komandanata logora postavljani su oficiri JNA, međutim stvarnu kontrolu nad logorima imala je Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO).
Zarobljeni civili i borci su u logorima provodili od par dana do devet meseci. Kroz logore je prošlo oko 7.000, a u njima je duže zadržano oko 3.500 ljudi.
Zatočenici logora u Srbiji, naročito oni za koje se sumnjalo da su bili pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) ili MUP-a Hrvatske, bili su svakodnevno izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju, nasilju i torturi od strane oficira i rezervista JNA, pripadnika TO sa teritorije Vukovara, kao i pripadnika milicije Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS) koji su dolazili u logore. Svi logoraši su bili izloženi ponižavanju i izgladnjivanju. U logorima je evidentirano i seksualno zlostavljanje. Najmanje 14 logoraša je umrlo od posledica zlostavljanja ili usled nepružanja adekvatne medicinske pomoći.
Logoraši su svakodnevno odvođeni na ispitivanja koja su vršili oficiri UB SSNO i organa bezbednosti (OB) JNA, kao i pripadnici TO i milicije SAO SBZS, uz prisustvo čuvara logora iz rezervnog sastava Vojne policije JNA. Ispitivanja su praćena zlostavljanjem.
Logori u Begejcima i Stajićevu zatvoreni su u decembru 1991. godine, kada je deo zatočenika razmenjen, a deo prebačen u logore u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Aleksincu i Beogradu. Logor u Nišu zatvoren je u februaru 1992. godine, dok su logoraši u Sremskoj Mitrovici i Vojno-istražnom zatvoru (VIZ) u Beogradu ostali do sredine avgusta 1992. godine kada je organizovana razmena zarobljenika po principu „svi za sve“.
Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) teretilo je Slobodana Miloševića za formiranje logora za Hrvate u Srbiji i zatvaranje civila i ratnih zarobljenika u istim. Ova dela su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih
konvencija. Tužilaštvo MKSJ je teretilo i Gorana Hadžića za protivpravno zatvaranje u nehumanim uslovima Hrvata i drugih nesrba u nekoliko zatočeničkih objekata u Srbiji. Ovi postupci okončani su smrću optuženih.
Udruženje „Vukovar 1991.“ i FHP su u maju 2008. godine podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) u kojoj je imenom, prezimenom ili nadimkom navedeno 54 zapovednika i stražara u logorima u Srbiji – KPD Sremska Mitrovica, KPD Niš, VIZ u Beogradu, Begejci i Stajićevo. Dve godine kasnije zamenik tužioca za ratne zločine izjavio je da je u toku pretkrivični postupak, međutim do danas je u Srbiji samo jedna osoba osuđena za zločine počinjene u logorima na teritoriji Srbije.
Dosije „Logori za Hrvate na teritoriji Srbije“ dostupan je ovde.
Digitalni narativ možete pogledati ovde.
Video je dostupan na sledećem linku.
