Preko Drine

Preko Drine

O novom dosijeu Fonda za humanitarno pravo „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“, koji se bavi sudbinama muslimana iz Srebrenice koji su u julu 1995. bežali u Srbiju odakle su ih naše vlasti vraćale preko Drine i predavale snagama bosanskih Srba – govore Muhamed Avdić, Abdurahman Malkić, Milica Kostić i Nemanja Stjepanović. Razgovor vodila Svetlana Lukić

Preko Drine from PEŠČANIK on Vimeo.

Share

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije_Deportacije-logo-srNakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim».  DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Share

Krivična prijava protiv pripadnika „Crvenih beretki“ za zločine u Doboju 1992. godine

Krivična prijava protiv pripadnika „Crvenih beretki“ za zločine u Doboju 1992. godine

Crvene beretkeFond za humanitarno pravo (FHP) podneo je dana 21. juna 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Radojice Božovića, bivšeg visokopozicioniranog pripadnika „Crvenih beretki“, kao i protiv još dvojice pripadnika ove jedinice, zbog zločina počinjenih u Doboju (Bosna i Hercegovina) u periodu od maja do avgusta 1992. godine.

Prijavljena lica su osumnjičena da su u periodu od maja do avgusta 1992. godine proterala nekoliko stotina Bošnjaka iz dobojskog sela Bukovačke Čivčije (Čivčije Bukovičke), ubila jednog pripadnika Zbora narodne garde, pljačkala civile, kao i zlostavljala i mučila civile zatvorene u Okružnom zatvoru u Doboju.

Share

Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Dana 8. juna 2017. godine navršava se 40 godina od usvajanja dopunskog Protokola I uz Ženevske konvencije, koji predviđa dužnost komandanata da spreče počinjenje zločina i kazne počinioce. Član 87, tačka 3 Protokola I glasi: „Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da nalože svakom komandantu kome je poznato da će njegovi potčinjeni ili druga lica pod njegovom kontrolom izvršiti povredu Konvencija ili ovog Protokola da preduzme mere koje su potrebne da se spreči takva povreda, a ako je povreda Konvencija ili ovog protokola izvršena, da pokrene disciplinski ili kazneni postupak protiv izvršilaca.“ Sadržaj Protokola I inkorporiran je u domaće vojno zakonodavstvo 1988. godine. Međutim, u Srbiji do danas nema suđenja po komandnoj odgovornosti za zločine počinejne 90-ih godina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Fond za humanitarno pravo podneo je više krivičnih prijava protiv komandanata jedinica u čijim zonama odgovornosti su počinjeni zločini. Osim istrage u slučaju komandanta 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragana Živanovića, ove krivične prijave su ignorisane. Tokom 13 godina rada Tužilaštva za ratne zločine, u Srbiji nije procesuirana nijedna visokorangirana osoba za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share

Film „General Diković i 37. brigada na Kosovu“

Film „General Diković i 37. brigada na Kosovu“

Dosije_Dikovic-thumb-srU zoni odgovornosti 37. brigade Vojske Jugoslavije 1999. godine na Kosovu ubijeno je oko 1.400 civila. Posmrtni ostaci jednog broja žrtava otkriveni su u masovnim grobnicama u Srbiji. Brigadom je u to vreme komandovao aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković. Ni on ni pripadnici njegove jedinice nikada nisu odgovarali za te zločine.

U filmu Fonda za humanitarno pravo „Ljubiša Diković i 37. brigada na Kosovu“ predočeni su dokazi o prisustvu i ulozi Vojske Jugoslavije u masovnim ubistvima civila u Izbici, Ćirezu, Šavarinama, Rezali i drugim selima u oblasti Drenice, a koji su prethodno opisani i u dosijeima “Ljubiša Diković” i “Rudnica“.

Više televizija u Srbiji, uključujući javne servise Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, odbili su ili nisu odgovorili na zahtev da prikažu film. Zato će on biti postavljen na sajt i youtube kanal Fonda za humanitarno pravo u utorak 21. februara u 11 časova.

Share

Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine

Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 31. januara 2017. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u julu 1993. godine nad ratnim zarobljenicima pripadnicima Armije Bosne i Hercegovine (BiH) na Golom brdu na planini Igman u Bosni.

Prijava je podneta protiv tadašnjeg komandanta interventne čete Igmanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) Miroslava Škorića, pet identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika VRS.

Nakon osvajanja Golog brda, 17. jula 1993. godine, pripadnici interventne čete Igmanske brigade VRS, predvođeni Miroslavom Škorićem, zarobili su četiri pripadnika Armije BiH koji su se nalazili u dva bunkera. Roberta Kahrimanovića su odmah ubili, a preostalu trojicu zarobljenika odveli u podnožje planine Igman, nedaleko od Blažuja, gde ih je sačekao bivši komandant interventne čete Branislav Gavrilović. Po Gavrilovićevom naređenju ubijena su dva zarobljenika – Živko Krajišnik i Rusmir Hamalukić, dok je zarobljenik Perica Koblar odveden u sedište vojne policije u Blažuju i predat pripadnicima VRS. Koblar je sedam dana bio zatočen u Blažuju i nad njim je svakodnevno vršena tortura, a nakon sedam dana je pušten.

Perica Koblar je dva dana svedočio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju o ovom događaju, u predmetu protiv Vojislava Šešelja (10. i 11. juna 2008. godine). U Srbiji za ovaj zločin niko nije procesuiran.

Share

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

Predstavljanje_dosijea_skrivanje_telaU utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.



Share

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Uklanjanje DokazaOd 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Share

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije-SljivovicaIMitrovoPolje-srNakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

Share