Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Kukujevci-put2Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. oktobra 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva tri člana porodice Matijević u aprilu 1992. godine u Kukujevcima (opština Šid, Srbija).

U kasnim večernjim satima 20. aprila 1992. godine nekoliko NN osoba je ušlo u dvorište hrvatske porodice Matijević u Kukujevcima. Iz kuće su izveli Anu, Joza i njihovog maloletnog sina Franju Matijevića i odvezli ih u nepoznatom pravcu. Nekoliko godina kasnije, njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa groblja u Mohovu (opština Ilok, Hrvatska). Do danas, za ovaj zločin pred sudovima u Srbiji niko nije odgovarao.

Share

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

izvestaj-nac-strategijaU petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.


Share

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi_izvestaj-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija), sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Ovo je drugi takav izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne strategije je relevantan i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je FHP predstavio u decembru 2017. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u drugom izveštaju pokazuju da za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Implementacija Nacionalne Strategije drastično kasni; od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, 11 nije rezultat inicijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije u svojim izveštajima pretežno negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

pp-k1-srRatovi vođeni tokom 1990-ih godina u bivšoj Jugoslaviji ostavili su teške i dugoročne posledice, sa kojima će se države naslednice bivše Jugoslavije suočavati i tokom narednih godina. Pred ovim državama još uvek stoji izazov suočavanja sa sistemskim kršenjem ljudskih prava, odnosno izazov izgradnje demokratskih institucija koje će uspostaviti odgovoran odnos prema nasilnoj prošlosti. Takav odnos je nezamisliv bez utvrđivanja istine o sudbini lica koja se i dalje vode kao nestala usled posledica oružanog sukoba.

Države regiona još uvek duguju porodicama 10.315 nestalih osoba potpunu i nepristrasnu istragu o okolnostima pod kojima su njihovi najmiliji stradali ili nestali, a takođe propuštaju da odgovorne kazne u skladu sa težinom počinjenog zločina. U Srbiji, zakonodavni okvir ne prepoznaje porodice lica koja se još uvek smatraju nestalima kao civilne žrtve rata, jer je sistem reparacija manjkav i diskriminatoran.

Proces potrage za nestalima je težak i uslovljen političkim prilikama u državama regiona. Iako je potreba za saznavanjem istine o sudbini lica koja su nestala tokom oružanih sukoba izražena pre svega među članovima njihovih porodica, a potom se sporadično javlja i na agendi sastanaka državnika regiona, u stvarnosti postoje realne prepreke koje ometaju potragu za nestalima. Te prepreke gradiraju od nedovoljnih kapaciteta državnih organa uključenih u potragu za nestalima, nedovoljnih finansijskih sredstava, pa sve do nedostatka političke volje da se regionalna saradnja unapredi i odlučnosti da se potraga za nestalim licima učini efikasnijom.

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije sadrži pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

Share

Izvještaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu

Izvještaj o suđenjima  za ratne zločine  u Hrvatskoj za 2017. godinu

logo_documentaDocumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske, su tokom 2017. godine pratili rasprave u 23 krivična  postupka za ratne zločine vođena na četiri nadležna županijska suda u Hrvatskoj, kao i 12 javnih sednica u žalbenim postupcima pred Vrhovnim sudom RH. Na temelju tog monitoringa, objavljen je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Hrvatskoj za 2017. godinu, koji daje pregled i ključne nalaze svih nepravnosnažno kao i pravnosnažno okončanih predmeta. Izveštaj se se može preuzeti ovde.

Share

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Presuda Skočić - MCPovodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Share

„Simini četnici“ oslobođeni za ubistvo Roma u Skočiću

„Simini četnici“ oslobođeni za ubistvo Roma u Skočiću

SkočićOdlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja. Tomislav Gavrić i Zoran Đurđević osuđeni su na kazne zatvora od po 10 godina, dok je Zoran Alić osuđen na šestogodišnju zatvorsku kaznu. FHP smatra da je Apelacioni sud ovom presudom dodatno pooštrio uslove za dokazivanje saizvršilaštva u postupcima za ratne zločine, stavljajući pred Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) gotovo nemoguće uslove koje mora ispuniti prilikom procesuiranja kompleksnih slučajeva ratnih zločina.

Share

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

jovic-rat_u_jugoslavijiFond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 15. juna 2018. godine svoj deseti po redu Dosije „JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH“. Kao najobimniji do sada, Dosije obuhvata period od kasnih 1980-ih godina do maja 1992. godine i bavi se pripremom vojnih i političkih struktura Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Srbije za ratove, kao i učešćem Jugoslovenske narodne armije (JNA) u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Prema rečima Nemanje Stjepanovića iz FHP-a, cilj ovog Dosijea je da ukaže na zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH i na odgovornost počinilaca i nalogodavaca, kao i da ove događaje radi boljeg razumevanja situira u širi istorijski kontekst. Dosije osvetljava proces transformacije JNA iz jugoslovenske u srpsku vojsku, promenu fokusa njenog delovanja, izmenu nacionalne strukture unutar JNA i, konačno, njeno stavljanje na stranu samo jedne strane, sa ciljem da se „odbrani srpski narod“. Istraživanje koje je sproveo FHP, a koje prikazuje ovaj Dosije, pokazalo je da se „odbrana“ svodila isključivo na osvajanje teritorije.


Share

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

JNA_u_ratovimaTema desetog Dosijea Fonda za humanitarno pravo (FHP) je uloga Jugoslovenske narodne armije (JNA) u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) i njena transformacija iz jugoslovenske u srpsku vojsku. Reč je o najobimnijem dosadašnjem dosijeu FHP-a, koji obuhvata period od kraja 80-ih godina prošlog veka pa sve do maja 1992. godine i bavi se pipremom JNA i političkih struktura SFRJ i Srbije za ratove, kao i učešćem JNA u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

U uvodnom delu Dosijea predočene su činjenice o razvoju krize u bivšoj Jugoslaviji i koraci koje je preduzimalo rukovodstvo Republike Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem u preuzimanju kontrole nad JNA, sa namerom da je upotrebi za ostvarenje svojih ratnih ciljeva. Dosije potom prikazuje ulogu JNA u ratu u Hrvatskoj, a potom u ratu u BiH.

U svakom od primera akcija JNA u Hrvatskoj i BiH opisan je obrazac napada, ukazano je na jedinice JNA koje su učestvovale u tom napadu i predočeni su dokazi o počiniocima zločina, bilo da je reč o pripadnicima JNA ili srpskih formacija koje su sa njom učestvovale u akcijama.

U Dosijeu se, takođe, iznose dokazi o ulozi JNA u naoružavanju srpskih formacija u Hrvatskoj i BiH uoči sukoba i pomoći koju je ona pružala srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH nakon što su jedinice JNA zvanično povučene iz tih republika.

Iz pojedinih primera potkrepljenih vojnim dokumentima vidljivo je kako su nakon donošenja odluke o povlačenju JNA iz BiH u maju 1992. godine njene jedinice jednostavno promenile ime i postale jedinice Vojske Republike Srpske, ne menjajući komandnu strukturu, brojnost i naoružanje. Tako je novoformirana vojska bosanskih Srba startovala sa značajno snažnijih pozicija nego bilo koja druga vojna struktura unutar BiH.

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH dostupan je za preuzimanje ovde.

Share

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

fdh_kosovo_logoMeđunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki1, nakon glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića (Vukotić II) pokrenutog po optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova od 16. maja 2017. godine (09/2014), oslobodilo je optuženog Vukotića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva2 po trima tačkama optužnice, odbacujući optužnicu po kojoj je ovaj bivši rezervista srpske policije ubio četvoricu kosovskih Albanaca, kao i zlostavljao i opljačkao druge albanske civile.

Share