Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

izlozbaSarajevoIzložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Program

25. IX u 19h Otvaranje izložbe

  • Budimir Ivanišević, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo
  • Elma Hašimbegović, direktorica, Historijski muzej Bosne i Hercegovine
  • Milutin Petrović, v.d. direktor, Ustanova kulture Parobrod

27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva

  • Nemanja Stjepanović

4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan

  • Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
  • (rezervišite svoje mesto na: [email protected])

5. X u 18h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:

  • Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
  • Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
  • Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
  • Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
  • Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija

Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese [email protected] ili telefonom na (011) 3349-766.

Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Share

Javni poziv za učešće u programu razmene Sarajevo-Beograd

Javni poziv  za učešće u programu razmene Sarajevo-Beograd

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) pozivaju mlade iz Srbije i Sarajeva da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati od 24. septembra do 8.oktobra 2018. godine.

Od maja 1992. do oktobra 1995. Sarajevo je držano pod opsadom. Vojska Republike Srpske okružila je grad i tokom ta 44 meseca nad njegovim građanima sprovodila kampanju granatiranja i snajperskog delovanja. Građani su napadani svakodnevno, i u svim situacijama: vozeći se javnim prevozom, odlazeći u kupovinu, igrajući se na igralištima, obrađujući bašte… Napadi su rezultirali sa oko 14,000 ubijenih i na hiljade ranjenih žena, dece i muškaraca svih životnih doba.

Prema istraživanju javnog mnjenja iz 2017. godine, čak 71% građana Srbije nije čulo da je Sarajevo bilo po opsadom.

Program razmene ima za cilj da mladim građanima Srbije i Sarajeva omogući međusobno upoznavanje i zajedničko učenje o događajima iz perioda 1992-1995. godine, te izgradnju mostova prijateljstva i saradnje koji mogu značajno uticati na kreiranje mirne i stabilne budućnosti.

Program uključuje dve uzajamne posete: mladih iz Srbije Sarajevu, i mladih iz Sarajeva Beogradu. Tom prilikom oni će obići ključna mesta u gradu, koja podučavaju i svedoče o njihovoj nedavnoj istoriji. Takođe će učestvovati u izložbenom programu koji u ovom periodu organizuju FHP i Historijski muzej BiH u Beogradu, a koji će osim izložbe o Sarajevu pod opsadom obuhvatiti i obrazovni program o sudski utvrđenim činjenicama o opsadi, te jedan od poslednjih filmova koji je na tu temu priređen. Program predviđa aktivno učešće mladih, koji će sami kreirati program, a potom i sprovoditi aktivnosti, uz podršku organizatora.

Programu razmene prethodiće pripremni period, počevši od 10. septembra. Od polaznika će se očekivati aktivno učešće od početka do kraja programa.

Pravo učešća imaju mladi od 18 do 35 godina, iz Sarajeva i širom Srbije. Prijava se vrši popunjavanjem kratkog upitnika koji se nalazi ovde. Rok za prijavu ističe 9. septembra 2018. godine u ponoć. Troškove putovanja, smeštaja i ishrane snose organizatori.

Selekcija kandidata biće završena do 11. septembra, izborom po deset mladih ih Sarajeva i Srbije koji pokažu najveće interesovanje i motivaciju, i obavežu se na aktivno učešće. O konačnim rezultatima biće obavešteni samo oni kandidati koji budu izabrani za učešće u programu.

Dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese: [email protected].

Program razmene podržavaju Ambasada Švajcarske u Beogradu, Fondacija Hajnrih Bel – Kancelarija Beograd i Civil Rights Defenders.

Share

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

tj2018U ponedeljak, 30. jula 2018. godine završena je peta po redu Nacionalna škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo. Školu je pohađalo 25 studenata prava, bezbednosti, političkih nauka i istorije, aktivista nevladinih organizacija, novinara, advokatskih pripravnika i profesora istorije iz Beograda, Surdulice, Mladenovca, Smedereva, Ribarica, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca, Pančeva, Bora i Niša.

Polaznici su stekli znanja o konceptu i mehanizmima tranzicione pravde, njenoj primeni u Srbiji u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, i razmatrali studije slučaja Srebrenica, Kosovo, Vukovar, Oluja, Hrtkovci, Skočić, Zvornik. Pored prilike da saznaju sudski utvrđene činjenice o ovim zločinima, polaznici su neke od njih sagledali i iz vizure žrtava. Tako su mogli čuti iskustvo Suvade Selimović, iz mesta Đulići kod Zvornika, i Zije Ribića, iz mesta Skočić kod Zvornika, koji su pričali o predratnom životu u svojim mestima i sa svojim susedima, ratnim događajima kojima su svedočili i njihovoj borbi za istinu i pravdu nakon završetka rata. Program je uključivao i obilazak spomenika u Beogradu, koji svedoče o dominantnoj, etnički pristrasnoj kulturi sećanja na stradanje žrtava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Share

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

izvestaj-nac-strategijaU petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.


Share

Javni čas o Operaciji „Oluja“

Javni čas o Operaciji „Oluja“

kolona-thumbVojno-policijskom operacijom „Oluja“, koju su u avgustu 1995. godine sprovele hrvatske oružane snage, okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije izvršeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini. Prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, operacija “Oluja” je dovela do raseljavanja preko 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila, a zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i pljačke imovine Srba. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.

Raspravno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudilo je 2011. godine Antu Gotovinu (zapovednik Zbornog područja Hrvatske vojske Split i glavni operativni zapovednik operacije “Oluja” u južnom delu područja Krajina) na 24, i Mladena Markača (zapovednik Specijalne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske) na 18 godina zatvora. Veće je zaključilo da su oni, zajedno sa više hrvatskih zvaničnika, uključujući i predsednika Franju Tuđmana, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je zajednički cilj bio trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz područja Krajine silom, širenjem straha ili pretnjama nasiljem, progonima, prisilnim preseljenjem i deportacijom, oduzimanjem i uništavanjem imovine ili na druge načine.

Presudom Žalbenog veća MKSJ iz 2012. godine, Gotovina i Markač oslobođeni su od krivične odgovornosti. Međutim, nalazi suda da su tokom operacije „Oluja“ počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima nisu dovedeni u pitanje.

Povodom obeležavanja 23. godišnjice od zločina koji su počinjeni tokom Operacije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na javni čas o činjenicama koje je o ovim događajima utvrdio MKSJ. Čas drži Nemanja Stjepanović iz FHP-a, u ponedeljak 30. jula 2018. godine, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat), sa početkom u 13:00 časova.

Dodatne informacije možete dobiti pozivanjem broja 011 3349 766 ili mailom na [email protected].

Javni čas održava se zahvaljujući podršci Ambasade Republike Češke u Beogradu.

Transition

Share

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na predstavljanje „Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i “Predloga praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina”. Predstavljanje će biti održano u petak, 27. jula 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je FHP predstavio u decembru 2017. godine. Drugi izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. decembra 2017. godine, zaključno sa 1. junom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i “Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina” koji pruža pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Govornici:

  • Jelena Krstić, Fond za humanitarno pravo
  • Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
  • Gordana Đikanović, novinarka iz Prištine, članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika
  • Matthew Holliday, Međunarodna komisija za nestala lica (TBC)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Razgovor i izložba o Skočiću

Razgovor i izložba o Skočiću

Kuća - Skočić post

Povodom obeležavanja 26. godišnjice

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o događajima u Skočiću 1992. godine

14. jula 2018. godine u 15:30 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)

Početkom jula 1992. godine, dobrovoljačka jedinica „Simini četnici“ ušla je u selo Skočić kod Zvornika. Dana 12. jula su prvo srušili seosku džamiju, da bi zatim u jednu kuću skupili sve meštane Rome koje su zatekli u selu. Opljačkali su ih i fizički, psihički i seksualno zlostavljali. Tri devojke su odvezli u obližnje selo Malešić, prisilno smestili u kuće sa pripadnicima jedinice i tokom narednih nekoliko meseci držali ih u stanju ropstva, uz konstantno silovanje, seksualno ponižavanje i torturu.

Preostale Rome su odvezli do prethodno iskopane jame, pojedinačno ih izvodili iz vozila i ubijali noževima i iz vatrenog oružja, a leševe bacali u jamu. Tom prilikom ubili su 27 civila. Njihova imena su: Mehmed Aganović (71), Bisera Aganović (72), Esed Aganović (31), Zekira Aganović (30), Beriz Aganović (13), Šerifa Aganović (40), Ešefa Aganović (49), Mirzet Aganović (godine nepoznate), Džemila Bajrić (64), Zumra Bajrić (51), Muška Ferhatović (40), Ziba Nuhanović (51), Hadžira Nuhanović (godine nepoznate), Ismet Ribić (33), Sarajka Ribić (59), Mehmed Ribić (58), Rahima Ribić (58), Šemsudin Ribić (10), Biber Ribić (60), Ševka Ribić (29), Zlatija Ribić (13), Ismeta Ribić (16), Zlata Ribić (18), Suada Ribić (5), Zijada Ribić (7), Almasa Ribić (4) i Sabrija Ribić (2). I Zijo Ribić (tada 8) je bio među streljanim Romima. Jedini je preživeo streljanje u kojem su ubijeni njegovi roditelji, šest sestara i brat.

Suđenje optuženima za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u Skočiću počelo je pred Višim sudom u Beogradu u septembru 2010. godine. U junu 2018. godine, pripadnici jedinice „Simini četnici“ oslobođeni su optužbe za rušenje seoske džamije i ubistvo 27 romskih civila, dok su trojica osuđena zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja.

Na javnom času u subotu, 14. jula, govorićemo o događajima u Skočiću, borbi Zije Ribića da odgovorni za ubistvo njegove porodice budu kažnjeni i njegovom životnom putu nakon tog jula 1992. godine. Na javnom času će govoriti Zijo Ribić i Marina Kljaić, njegova zastupnica u sudskom postupku. Tom prilikom biće prikazana i izložba fotografija Andree Rizza Goldsteina, posvećena žrtvama zločina u Skočiću.

Pozivamo Vas da učešćem na ovom događaju učestvujete i u obeležavanju godišnjice od ubistva Roma u Skočiću, te da time odamo poštu žrtvama i ne dozvolimo da padnu u zaborav.

Share

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Foto_ Konstantin Novaković

Povodom obeležavanja 23. godišnjice genocida u Srebrenici

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

11. jula 2018. godine u 13:00 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)


Share

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Presuda Skočić - MCPovodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Share

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Logo FHPApelacioni sud u Beogradu je 26. juna 2018. godine objavio presudu kojom je potvrdio oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih na kaznu zatvora zbog silovanja i nečovečnog postupanja prema tri oštećene / zaštićene svedokinje.

Share