Razgovor i izložba o Skočiću

Razgovor i izložba o Skočiću

Kuća - Skočić post

Povodom obeležavanja 26. godišnjice

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o događajima u Skočiću 1992. godine

14. jula 2018. godine u 15:30 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)

Početkom jula 1992. godine, dobrovoljačka jedinica „Simini četnici“ ušla je u selo Skočić kod Zvornika. Dana 12. jula su prvo srušili seosku džamiju, da bi zatim u jednu kuću skupili sve meštane Rome koje su zatekli u selu. Opljačkali su ih i fizički, psihički i seksualno zlostavljali. Tri devojke su odvezli u obližnje selo Malešić, prisilno smestili u kuće sa pripadnicima jedinice i tokom narednih nekoliko meseci držali ih u stanju ropstva, uz konstantno silovanje, seksualno ponižavanje i torturu.

Preostale Rome su odvezli do prethodno iskopane jame, pojedinačno ih izvodili iz vozila i ubijali noževima i iz vatrenog oružja, a leševe bacali u jamu. Tom prilikom ubili su 27 civila. Njihova imena su: Mehmed Aganović (71), Bisera Aganović (72), Esed Aganović (31), Zekira Aganović (30), Beriz Aganović (13), Šerifa Aganović (40), Ešefa Aganović (49), Mirzet Aganović (godine nepoznate), Džemila Bajrić (64), Zumra Bajrić (51), Muška Ferhatović (40), Ziba Nuhanović (51), Hadžira Nuhanović (godine nepoznate), Ismet Ribić (33), Sarajka Ribić (59), Mehmed Ribić (58), Rahima Ribić (58), Šemsudin Ribić (10), Biber Ribić (60), Ševka Ribić (29), Zlatija Ribić (13), Ismeta Ribić (16), Zlata Ribić (18), Suada Ribić (5), Zijada Ribić (7), Almasa Ribić (4) i Sabrija Ribić (2). I Zijo Ribić (tada 8) je bio među streljanim Romima. Jedini je preživeo streljanje u kojem su ubijeni njegovi roditelji, šest sestara i brat.

Suđenje optuženima za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u Skočiću počelo je pred Višim sudom u Beogradu u septembru 2010. godine. U junu 2018. godine, pripadnici jedinice „Simini četnici“ oslobođeni su optužbe za rušenje seoske džamije i ubistvo 27 romskih civila, dok su trojica osuđena zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja.

Na javnom času u subotu, 14. jula, govorićemo o događajima u Skočiću, borbi Zije Ribića da odgovorni za ubistvo njegove porodice budu kažnjeni i njegovom životnom putu nakon tog jula 1992. godine. Na javnom času će govoriti Zijo Ribić i Marina Kljaić, njegova zastupnica u sudskom postupku. Tom prilikom biće prikazana i izložba fotografija Andree Rizza Goldsteina, posvećena žrtvama zločina u Skočiću.

Pozivamo Vas da učešćem na ovom događaju učestvujete i u obeležavanju godišnjice od ubistva Roma u Skočiću, te da time odamo poštu žrtvama i ne dozvolimo da padnu u zaborav.

Share

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Foto_ Konstantin Novaković

Povodom obeležavanja 23. godišnjice genocida u Srebrenici

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

11. jula 2018. godine u 13:00 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)


Share

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Presuda Skočić - MCPovodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Share

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Logo FHPApelacioni sud u Beogradu je 26. juna 2018. godine objavio presudu kojom je potvrdio oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih na kaznu zatvora zbog silovanja i nečovečnog postupanja prema tri oštećene / zaštićene svedokinje.

Share

„Zatiranje istorije i sećanja”

„Zatiranje istorije i sećanja”

Zatiranje_istorije_i_sjecanja-thumbU periodu 2016-2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) učestvovao je u implementaciji projekta „Zatiranje istorije i sećanja“, koji je podržala Evropska unija u okviru programa Evropa za građane i građanke. Uz FHP, partneri u implementaciji projekta bili su i Centar za suočavanje s prošlošću – Documenta iz Hrvatske, Historijski muzej BiH i Europa Nostra iz Holandije, uz vođstvo SENSE Centra za tranzicijsku pravdu iz Hrvatske.

Share

Pravda uskraćena većini žrtava

Pravda uskraćena većini žrtava

3Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 28. juna 2018. godine izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“. Izveštaj obuhvata analizu sudske prakse sudova Republike Srbije u parničnim postupcima za naknadu štete žrtvama sukoba tokom 1990-ih godina i način na koji su redovni sudovi tumačili zakonske odredbe koje se odnose na zastarelost potraživanja naknade štete proistekle iz krivičnog dela.

Share

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

zaobilazenje-pravdeU poslednjoj deceniji dvadesetog veka Republika Srbija je bila učesnica svih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Osim velikog broja ubijenih, nestalih i izbeglica, kao posledica ratnih dejstava, nastala je i ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Međutim, uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu. Jedna od većih prepreka koje se stavljaju pred žrtve jesu i odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, odnosno način na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje na uočljivu nameru domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredaba zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava može se podvesti pod grubu povredu prava na pravično suđenje koje garantuju domaći i međunarodni propisi.

Share

Poziv na predstavljanje izveštaja „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“

Poziv na predstavljanje izveštaja  „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“

zaobilazenje-pravdeU četvrtak, 28. juna 2018. godine u 12h u Velikoj sali Medija centra, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće javnosti izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“, u kojem je analizirana praksa domaćih sudova u postupcima za naknadu štete koja je nastala kao posledica kršenja ljudskih prava u prošlosti.

Restriktivnom primenom odredbi o zastarelosti potraživanja, kao i nepostojanjem konzistentne sudske prakse, uočava se namera domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredbi zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava je dovela do toga da veliki broj žrtava ostane uskraćen za ostvarivanje prava na naknadu štete od strane Republike Srbije kao odgovorne za nastalu štetu.

Osnovu ovog izveštaja predstavlja FHP-ova bogata praksa proistekla iz parničnih postupaka koje je, u ime žrtava, FHP vodio protiv Republike Srbije za naknadu štete. U izveštaju su predstavljeni osnovni problemi u postupcima za naknadu štete pred domaćim sudovima, iskustvo FHP-a u zastupanju žrtava u ovim postupcima, kao i uporedna praksa u državama bivše Jugoslavije u postupcima za naknadu štete.

O nalazima izveštaja govoriće:

  1. Ivana Žanić, koordinatorka Pravnog tima FHP-a
  2. Mihailo Pavlović, autor izveštaja
  3. Senad Jusufbegović, Savez logoraša u Bosni i Hercegovini

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

jovic-rat_u_jugoslavijiFond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 15. juna 2018. godine svoj deseti po redu Dosije „JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH“. Kao najobimniji do sada, Dosije obuhvata period od kasnih 1980-ih godina do maja 1992. godine i bavi se pripremom vojnih i političkih struktura Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Srbije za ratove, kao i učešćem Jugoslovenske narodne armije (JNA) u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Prema rečima Nemanje Stjepanovića iz FHP-a, cilj ovog Dosijea je da ukaže na zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH i na odgovornost počinilaca i nalogodavaca, kao i da ove događaje radi boljeg razumevanja situira u širi istorijski kontekst. Dosije osvetljava proces transformacije JNA iz jugoslovenske u srpsku vojsku, promenu fokusa njenog delovanja, izmenu nacionalne strukture unutar JNA i, konačno, njeno stavljanje na stranu samo jedne strane, sa ciljem da se „odbrani srpski narod“. Istraživanje koje je sproveo FHP, a koje prikazuje ovaj Dosije, pokazalo je da se „odbrana“ svodila isključivo na osvajanje teritorije.


Share

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

JNA_u_ratovimaTema desetog Dosijea Fonda za humanitarno pravo (FHP) je uloga Jugoslovenske narodne armije (JNA) u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) i njena transformacija iz jugoslovenske u srpsku vojsku. Reč je o najobimnijem dosadašnjem dosijeu FHP-a, koji obuhvata period od kraja 80-ih godina prošlog veka pa sve do maja 1992. godine i bavi se pipremom JNA i političkih struktura SFRJ i Srbije za ratove, kao i učešćem JNA u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

U uvodnom delu Dosijea predočene su činjenice o razvoju krize u bivšoj Jugoslaviji i koraci koje je preduzimalo rukovodstvo Republike Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem u preuzimanju kontrole nad JNA, sa namerom da je upotrebi za ostvarenje svojih ratnih ciljeva. Dosije potom prikazuje ulogu JNA u ratu u Hrvatskoj, a potom u ratu u BiH.

U svakom od primera akcija JNA u Hrvatskoj i BiH opisan je obrazac napada, ukazano je na jedinice JNA koje su učestvovale u tom napadu i predočeni su dokazi o počiniocima zločina, bilo da je reč o pripadnicima JNA ili srpskih formacija koje su sa njom učestvovale u akcijama.

U Dosijeu se, takođe, iznose dokazi o ulozi JNA u naoružavanju srpskih formacija u Hrvatskoj i BiH uoči sukoba i pomoći koju je ona pružala srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH nakon što su jedinice JNA zvanično povučene iz tih republika.

Iz pojedinih primera potkrepljenih vojnim dokumentima vidljivo je kako su nakon donošenja odluke o povlačenju JNA iz BiH u maju 1992. godine njene jedinice jednostavno promenile ime i postale jedinice Vojske Republike Srpske, ne menjajući komandnu strukturu, brojnost i naoružanje. Tako je novoformirana vojska bosanskih Srba startovala sa značajno snažnijih pozicija nego bilo koja druga vojna struktura unutar BiH.

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH dostupan je za preuzimanje ovde.

Share