Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

ArchWar-thumbU Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.

Share

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

ArchWar-thumbIzložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.


Share

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

predlog-prakticne-primene-srDržavne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.

Share

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

Copy of Ratovi 1990-ih u nastavi istorije(2)Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.

Share

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“ u okviru REKOM mreže pomirenja.

Opis poslova:

  • Praćenje obeležavanja godišnjica sećanja na žrtve ratova 1990-ih u zemljama bivše Jugoslavije
  • Pretraga, izbor i objavljivanje istraživačkih tekstova o politikama i praksama sećanja na ratove 1990-ih
  • Pisanje rezimea svedočenja pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima
  • Pisanje izveštaja i prikaza debata i aktivnosti u okviru projekta REKOM mreža pomirenja.

Neophodni uslovi:

  • Iskustvo u uređivanju websajta u wordpressu
  • Poznavanje događaja u ratovima 1990-ih
  • Veština brzog pretraživanja baza podataka i interneta
  • Veština pisanja istraživačkim jezikom
  • Odlično pisanje na engleskom jeziku

Prednost imaju kandidati:

  • koji poseduju znanje o radu Haškog tribunala
  • imaju zainteresovanost da razvijaju svoje znanje o ratovima 1990-ih i kulturi sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Share

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih 

Opis posla:

  • Praćenje godišnjica i komemoracija u regionu
  • Prikupljanje medijskih izveštaja, izjava i govora na komemoracijama
  • Rad na daljem razvoju programa
  • Administrativni i drugi poslovi po instrukcijama koordinatorke programa memorijalizacije

Neophodni uslovi:

  • Odlično poznavanje rada na računaru
  • Odlično pisanje na engleskom jeziku
  • Veština pisanja tekstova novinarskim stilom
  • Posedovanje osnovnih znanja o tranzicionoj pravdi i kulturama sećanja
  • Iskustvo u pisanju izveštaja o realizaciji projekta

Prednost imaju kandidati:

  • koji poznaju metod analize medijskog diskursa
  • koji su se već bavili temama ratova 1990-ih
  • koji žele da uče i usavršavaju se u oblasti kultura sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Leom David o suočavanju sa prošlošću

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Leom David o suočavanju sa prošlošću

KS-logoMože li nas prošlost izlečiti? Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?

Share

Epizoda 4: Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji

Epizoda 4: Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji

KS-logoOve godine navršilo se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ kojom je okončan četvorogodišnji oružani sukob na teritoriji Hrvatske. U Hrvatskoj i Srbiji, Oluja je važno mesto sećanja i obeležava se na državnom nivou ali na različite načine i uz suprostavljene narative. O Oluji u politikama sećanja sa posebnim osvrtom na ovogodišnja obeležavanja razgovaramo sa Vjeranom Pavlakovićem, vanrednim profesorom sa Univerziteta u Rijeci, i Svenom Milekićem, doktorandom na Univerzitetu Maynooth u Irskoj. Razgovor otvara koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Share

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu na engleskom, uz blog na srpskom jeziku

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu na engleskom, uz blog na srpskom jeziku

KS-logoKako i zašto se nasilje nad civilima dešava u zajednicama koje su dugo živele u miru? Zašto dođe do toga u nekim lokalnim zajednicama, a u nekima ne? Koji je značaj sećanja na talase nasilja iz prošlosti u ovom kontekstu? U ovoj epizodi podkasta Kulture sećanja u dijalogu Fonda za humanitarno pravo, prvoj na engleskom jeziku, razgovaramo o ovim pitanjima na primerima oružanih sukoba u Hrvatskoj, Ugandi i Gvatemali. Sagovornica nam je Mila Dragojević, autorka nedavno objavljene knjige „Amoralne zajednice: Kolektivni zločini u vreme rata“.

Epizoda je dostupna na: https://www.kulturesecanja.org/en/podcast/episode-3-amoral-communities/

Na novom blogu na srpskom jeziku pišemo o našem razgovoru sa Milom Dragojević i sumiramo ključne tačke njene nove knjige: https://www.kulturesecanja.org/blog/amoralne-zajednice/

Pratite našu Facebook stranicu: https://www.facebook.com/kulturesecanja

Projekat „Kulture sećanja u dijalogu“ podržan je od strane NIWANO Peace Foundation iz Japana.

Share

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu

KS-logoKada pomislimo na spomenike, uglavnom mislimo na statue od kamena izgrađene od strane državnih ili lokalnih vlasti, koje zauvek stoje na jednom mestu, osim ako ih neko skloni ili uništi. Spomenik ne mora nužno da bude takav. On može da dođe odozdo, da poziva na učešće i da ne bude vezan za jedno mesto. Takav je nomadski spomenik Što te nema posvećen žrtvama genocida u Srebrenici, jedna vrsta participativnog performansa u javnom prostoru koji se kroz punjenje fildžana bosanskom kafom seća žrtava. Svaki fildžan predstavlja jednu žrtvu genocida.

Share