Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Kako o(bes)hrabriti priznavanje odgovornosti“

Akademska istraživanja uglavnom ističu pozitivnu ulogu online aktivizma sećanja u širenju alternativnih pogleda na nasleđe rata. Aktivisti za ljudska prava, naime, sve više koriste društvene mreže za promovisanje pravde i pomirenja u postkonfliktnim situacijama kako bi se suprotstavili poricanju ratnih zločina, mobilisali javnu podršku i okupili zajednicu u otvorene razgovore o ovim temama.

Studija Društvene mreže, stereotipi i priznavanje ratnih zločina (Social Media, Stereotypes, and the Acknowledgement of War Crimes, Journal of Intervention and Statebuilding, Taylor & Francis), objavljena 2024. godine, postavlja pitanje o ulozi koju društvene mreže igraju u facilitaciji priznavanja ratnih zločina koje su počinili pripadnici sopstvene etničke grupe. Studija pokazuje da su ljudi manje voljni da na društvenim mrežama priznaju odgovornost svoje grupe za ratne zločine, osvetljava nepredviđene negativne posledice ove posredovane vidljivosti ratnih zločina, te opovrgava pretpostavke o digitalnom univerzalizmu, pokazujući da su implikacije vidljivosti zavisne od konteksta.

Podrška borbi za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. 11. 2024.

Fond za humanitarno pravo podržava studente i studentkinje, srednjoškolce i srednjoškolke u Srbiji u njihovim zahtevima i spremnosti da u njima istraju. U izrazu solidarnosti s kolegama i građanima napadnutim na protestima na kojima se tražila pravda za žrtve nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, studenti širom Srbije blokadama fakulteta i plenumima pokazuju empatiju u odnosu prema žrtvama i odlučnost u zaštiti ljudskih prava.

Ističući da ih pokreću potraga za istinom i borba za pravdu, studenti i studentkinje podsećaju na načelo podele vlasti i u skladu s tim upućuju svoje zahteve, među kojima su pravda za žrtve, sloboda za pritvorene učesnike protesta, procesuiranje odgovornih za nasilje na protestima i veća finansijska potpora državnim fakultetima.

Procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije – dvadesetogodišnji pregled

Fond za humanitarno pravo organizuje međunarodnu konferenciju „Procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije – dvadesetogodišnji pregled“ kako bi se sagledali dometi dosadašnjih suđenja i dale konkretne preporuke za unapređivanje tih procesa, posebno u domenu procesuiranja ratnih zločina seksualnog nasilja i položaja žrtava u sudskim procesima. U tom okviru, konferencija će se baviti i društvenim posledicama relativizacije sudski utvrđenih činjenica, istorijskog revizionizma i medijske glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca.

Reč je o prvoj konferenciji, nakon više od decenije, koja okuplja tužioce za ratne zločine, sudije, predstavnike ministarstava, porodice žrtava, NVO i medije iz regiona u diskusiji i analizi procesuiranja ratnih zločina pred sudovima u zemljama bivše Jugoslavije. Organizator konferencije, Fond za humanitarno pravo, jedina je organizacija koja od prvog suđenja u kontinuitetu prati i analizira sudske procese za ratne zločine u Srbiji.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Poželjna sećanja“

Tokom protekle decenije, porasla je zainteresovanost za načine na koje sećanje na zločine iz prošlosti informiše i oblikuje državne politike i međunarodne odnose. Društveni naučnici, sa izuzetkom istoričara, do tada su uglavnom ignorisali Holokaust, uprkos njegovoj centralnosti za mnoge njihove koncepte i teorije te potrebi da se zločin sagleda sa stanovišta različitih disciplina.

Multidisciplinarni pogled na Holokaust pruža knjiga Politika, nasilje, sećanje: Nova društvena nauka o Holokaustu (Politics, Violence, Memory: The New Social Science of the Holocaust), koju je objavio Cornell University Press. Knjiga istražuje izvore i merenje antisemitizma, objašnjenja za saradnju, spasavanje i preživljavanje, navode o susedskom nasilju, te zaostavštine Holokausta u savremenoj Evropi.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Pomirenje kroz REKOM“

Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) izazvala je znatnu pažnju domaće i inostrane javnosti. Među raznim inicijativama za utvrđivanje istine i ostvarivanje pravde, inicijativa za osnivanje REKOM-a istakla se svojom originalnošću i održivošću.

Nova knjiga Denise Kostovicove, „Prikriveno pomirenje: kako ljudi razgovaraju o ratnim zločinima“ (Reconciliation by Stealth: How People Talk about War Crimes), analizira konsultacije koje su pokrenuli aktivisti civilnog društva u periodu od 2006. do 2011. godine, a koje su nastojale da definišu prirodu i delokrug regionalne komisije za istinu, te kulminirale izradom i usvajanjem predloga Statuta REKOM-a. Iako su države u međuvremenu odustale od podrške regionalnom pristupu u razrešavanju nasleđa zajedničke prošlosti, istraživački projekti REKOM mreže pomirenja nastavljaju se.

Zvanično obeležavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke

Analiza „Službeno obilježavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke” pokazuje kako, 29  godina od završetka oružanog sukoba, rat i dalje predstavlja temelj Republike Hrvatske. Vlasti izrazitu pažnju posvećuju obeležavanju 1991. godine, kada je rat počeo.

Ratni zločin u Škabrnji tri decenije posle: Dobrodošli u živo selo

Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza

“Vidiš ove kuće, to je selo iz kog su nas napadali, sve je tako blizu”, prijatelj mi desnom rukom pokazuje zelene predele dok me vozi u Škabrnju, selo 15 minuta vožnje udaljeno od Zadra u Hrvatskoj.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Izlaz iz devedesetih“

U javnom sećanju na žrtve rata dominiraju etnocentrični narativi kao nacionalna strategija, odmeravanje obima tuđeg zločina i marginalizacija vlastitog. Čini se da nedostaje ne samo moralna nego i kontinuirana istorijsko-didaktička, pedagoška, medijsko-teorijska, muzeološka i estetička debata kao osnova stvaranja sećanja koje uključuje i sećanje na istoriju zločina počinjenog i u naše ime.

„Dostojanstvo za nestale“ – 1.636 I DALJE NESTALI

Posle Prištine, u Beogradu je 31. 8. 2024. godine predstavljena druga knjiga Kosovske knjige pamćenja, pod naslovom „Dostojanstvo za nestale“, koju su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao rezultat projekta REKOM mreža pomirenja. U različitim fazama projekat su finansijski podržali EU, Fondacija braće Rockefeller (RBF), Civil Rights Defenders (CRD), Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), ministarstva spoljnih poslova Norveške i Češke. Knjiga o 1.636 nestalih temelji se na 6.714 dokumenata koji se čuvaju u zajedničkoj bazi podataka FHP-a i FHPK-a. Najvažniji izvor o okolnostima nestanka čini 2.007 izjava članova porodica i svedoka, potvrđenih sa još 1.178 izveštaja o dodatnom istraživanju i 397 izveštaja o proveri statusa – da li je prijavljena žrtva stvarna žrtva. Među nestalima je 1.487 civila. Za identifikaciju 151 nestalog nije obezbeđeno dovoljno krvnih uzoraka. I dalje su nestali – 272 osobe starije od 70 godina, 120 mlađih od 18 godina i 72 osobe sa ozbiljnim invaliditetom.

NAJAVA DOĐAGAJA: Predstavljanje knjige „Dostojanstvo za nestale“.