Javni poziv za učešće u programu razmene Beograd-Prijedor-Priština

Javni poziv  za učešće u programu razmene Beograd-Prijedor-Priština

program-razmene_BG-Prijedor

Fond za humanitarno pravo (FHP), Centar za mlade KVART (Prijedor, BiH) i Fond za humanitarno pravo Kosovo pozivaju mlade iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova* da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati u periodu između marta i septembra 2020. godine.

I nakon proteka više od dvadeset godina od završetka sukoba na području bivše Jugoslavije, suočavanje sa prošlošću se odvija u društvima zaokupljenim jednostranim narativima i podelom na „nas i njih“. Istraživanja pokazuju da više od 70% učenika osnovnih škola o ratnim sukobima ne uči u školama, te da se o tim temama najčešće upoznaju kroz priče u okviru porodice i medija. Na taj način se selektivni i nekritički narativi prenose na mlađe generacije, što u situaciji kada je komunikacija sa pripadnicima drugih nacionalnih zajednica ograničena ili je uopšte nema, onemogućuje uvid u perspektive i patnje drugih.


Share

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

predstavljanje_petog_izvestajaU ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.


Share

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

fifth_report-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Ovo je peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Izveštaj pokriva period od 1. juna 2019. godine do 1. decembra 2019. godine. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne startegije relevantni su i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i Četvrti izveštaj o spovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je FHP predstavio tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u petom izveštaju pokazuju da za 44 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Od 23 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 19 nije rezultat incijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, a broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom. Kada je reč o odnosu društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine, prethodnih nekoliko meseci obeležava i kontinuirano promovisanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share

Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

predlog_prakticne_politike-srTokom 1991. i 1992. godine, tokom sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), međunarodnu javnost su zainteresovali navodi medija i nevladinih organizacija da se u BiH rasprostranjeno vrši seksualno nasilje. S tim u vezi, domaće i međunarodne organizacije su počele da istražuju navode iz medija, dok je Savet bezbednosti UN formirao Ekspertsku komisiju u cilju istrage navoda da se seksualno nasilje „strateški koristi“ kao oružje u ratu. Izveštaj koji je podnela Ekspertska komisija uticao je na osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1993. godine i stvaranje novog pravnog okvira u odnosu na procesuiranje seksualnog nasilja.

Iako su razmere seksualnog nasilja koje je počinjeno na prostoru bivše Jugoslavije nesumnjive, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je do danas procesuiralo samo deset predmeta seksualnog nasilja koje je počinjeno tokom sukoba. Od tog broja, tek je 2018. godine podiglo optužnicu samo za seksualno nasilje – silovanje u ratu, dok je preostalih devet predmeta pored silovanja obuhvatalo i ubistva.

Ovaj predlog praktične politike je namenjen institucijama Srbije u čijoj je nadležnosti istraživanje i procesuiranje seksualnog nasilja u ratu. Naime, FHP od 2003. godine prati sva suđenja koja se održavaju pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. U svojoj šesnaestogodišnjoj praksi je uočio određene nedostatke koji bi morali biti otklonjeni kako bi se ovi zločini mogli uspešno procesuirati pred domaćim sudom. S tim u vezi je ovaj predlog praktične politike podeljen na dva dela. U prvom delu je analiziran međunarodni okvir za procesuiranje ovih zločina, dok je u drugom delu analiziran domaći zakonodavni okvir koji se odnosi na ove zločine, uz preporuke za njegovo unapređenje.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

Share

Predstavljanje Petog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Predstavljanje  Petog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina  i  Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) će u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:00 časova, predstaviti Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Srbiji.

Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji.

Peti po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2019. godine, zaključno sa 1. decembrom 2019. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje.

Govornice:

  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
  • Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
  • Safeta Biševac, novinarka dnevnog lista Danas
  • Lamija Tiro, TRIAL International

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Predstavljen Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Predstavljen Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Predstavljen-Predlog-10.12.2019U petak, 6. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji. Otvarajući konferenciju, Ivana Žanić je podsetila da je FHP jedina nevladina organizacija u Srbiji koja od 2002. godine kontinuirano prati i analizira sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je locirao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Žanić je istakla da je FHP za izradu ovog predloga praktične politike koristio informacije koje je prikupio kako od nadležnih institucija, tako i od žrtava, i to na osnovu intervjua koje je sproveo na terenu. Važan izvor informacija za pripremu ovog predloga praktične politike činile su i prethodne analize i izveštaji FHP-a. Rezultati istraživanja su pokazali da su žrtve, koje su odlučile da svedoče pred sudovima u Srbiji, bile izložene velikom emocionalnom naporu pre, tokom i nakon svedočenja, jer su tom prilikom ponovo proživele traumatična iskustva.

Share

Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Predlog-prakticne-politike-srUloga žrtava u postupcima za ratne zločine je nezamenljiva, jer su njihovi iskazi u ovim postupcima često ključni dokaz koji može da potkrepi navode optužnice. Da bi se osiguralo nesmetano i efikasno vođenje sudskog postupka, od ključne je važnosti da žrtve imaju podršku od strane institucija koje su nadležne za krivično gonjenje, te da budu informisane o sudskom postupku i o svojim pravima, kako bi njihov iskaz bio što kvalitetniji, a posledice po kasniji život što manje. Odnos nadležnih pravosudnih organa prema žrtvama umnogome utiče na njihovu odluku da učestvuju u krivičnom postupku, kao i na osećaj poverenja u pravosudni sistem. Obzirom da je za žrtve svedočenje veoma traumatično, od vitalnog je značaja da pravosudni sistem prepozna potrebe i brige žrtava, te da im pruži podršku i potrebne informacije, a u cilju umanjivanja retraumatizacije i istovremene pripreme za kvalitetno svedočenje.

Tokom proteklih 16 godina, od uspostavljanja i tokom rada Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Fond za humanitarno pravo (FHP) identifikovao je brojne nedostatke sistema podrške žrtvama i svedocima u postupcima za ratne zločine. Neki od nedostataka su: neadekvatan normativni okvir koji uređuje položaj žrtava i svedoka, nedovoljni kapaciteti institucija u čijoj je nadležnosti pomoć i podrška žrtvama i svedocima tokom svih faza krivičnog postupka, kao i nedovoljna obučenost i senzibilisanost zaposlenih u institucijama koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina.

Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji analizira pravni i institucionalni okvir u oblasti prava žrtava i svedoka, te identifikuje postojeće probleme u vezi sa položajem žrtava i svedoka, sa ciljem da pruži institucijama Srbije, koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina, preporuke za unapređenje položaja žrtava tokom trajanja krivičnog postupka.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

Share

Poziv na predstavljanje Predloga praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Poziv na predstavljanje Predloga praktične politike:  Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Predlog-prakticne-politike-srFond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. decembra 2019. godine, u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat) predstaviti „Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji”.

Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je identifikovao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji.

 

Govornici:

  • Meris Mušanović, Fond za humanitarno pravo
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
  • Suvada Selimović, svedokinja u predmetu Zvornik II
  • Biljana Slavković, psihoterapeutkinja

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Šesta Škola tranzicione pravde

Logo FHPOd 5. do 10. novembra 2019. godine održana je šesta po redu Škola tranzicione pravde (Škola) Fonda za humanitarno pravo (FHP). Školu je pohađalo 18 studenata prava, političkih nauka, istorije, skandinavskih jezika i sociologije, kao i aktivisti nevladinih organizacija iz Srbije.

Polaznici su stekli znanja o konceptu i mehanizmima tranzicione pravde, njenoj primeni u Srbiji u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a razmatrali su i studije slučaja zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. Pored prilike da saznaju sudski utvrđene činjenice o ovim zločinima, koje su utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), polaznici su imali prilike da čuju i o rezultatima i izazovima u procesuiranju ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Pored učenja o sudski utvrđenim činjenicama pred MKSJ i nacionalnim sudovima, polaznici su imali prilike da saznaju i o temama koje se tiču reforme institucija, lustracije, reparacija, ali i tema koje su vezane za memorijalizaciju.


Share

Predstavljanje Dosijea „Prisilna mobilizacija izbeglica“

Predstavljanje Dosijea „Prisilna mobilizacija izbeglica“

Logo FHPU sredu 13. novembra 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj dvanaesti dosije pod nazivom „Prisilna mobilizacija izbeglica“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Share