Dosije: „Svetozar Andrić“

Dosije: „Svetozar Andrić“

Online razgovor SLIKA EN - 18Tokom oružanog sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH) Svetozar Andrić se nalazio na mestu komandanta Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a od jula 1995. godine na mestu zamenika komandanta i načelnika štaba Drinskog korpusa VRS.

Dokazi predstavljeni u ovom dosijeu ukazuju na to da su, od maja 1992. godine, kada je Andrić naredio „iseljavanje muslimanskog stanovništva“ iz zvorničke opštine, te osnivanje logora Sušica u Vlasenici, pripadnici Birčanske brigade, samostalno ili u sadejstvu sa drugim vojnim i policijskim jedinicama, počinili brojne zločine u zoni odgovornosti brigade. U Dosijeu su predstavljeni i dokazi o ulozi Svetozara Andrića u genocidu koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine.


Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „Svetozar Andrić“

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „Svetozar Andrić“

Online razgovor SLIKA EN - 17U sredu, 28. februara 2024. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj šesnaesti dosije pod nazivom „Svetozar Andrić“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Svetozar Andrić, nekadašnji major Jugoslovenske narodne armije, od maja 1992. godine nalazio se na mestu komandanta Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a od jula 1995. godine na mestu zamenika komandanta i načelnika štaba Drinskog korpusa VRS. U dosijeu su predstavljeni dokazi o ratnim zločinima počinjenim u zoni odgovornosti jedinica kojima je komandovao Svetozar Andrić.


Share

Debata: Decenija sećanja

Debata: Decenija sećanja

Untitled design - 2U okviru projekta REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo organizuje debatu o politikama sećanja i komemorativnim praksama u postjugoslovenskim zemljama pod nazivom Decenija sećanja.

Istraživači i istraživačice će predstaviti rezultate svojih istraživanja o obeležavanju pet događaja tokom deset godina u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tokom diskusije, fokus će biti na konfliktnim narativima o istim događajima koji, umesto da s vremenom postaju manje sporni, pokazuju sve više razlika u interpretaciji sudskih činjenica. Cilj debate je zbližavanje perspektiva i osnaživanje uticaja akademske zajednice i civilnog društva u stvaranju kulture sećanja zasnovane na sudskim činjenicama i ličnim iskustvima.

Debata će se održati u hibridnom formatu 25. januara 2024. godine od 11.00 do 15.00. Otvorena je za javnost putem Zoom platforme, sa obezbeđenim simultanim prevodom, uz obaveznu registraciju na linku.

Share

Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Untitled (400 x 400 px) - 2

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.


Share

BBC lista 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta za 2023.

BBC lista 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta za 2023.

nk-bbcU kategoriji Politika & Zagovaranje: Rukshana Kapali, Nepal, Sonia Guajajara, Brazil, Monica McWilliams, UK, Summia Tora, Afghanistan, Sepideh Rashnu, Iran, Neema Namadamu, Democratic Republic of Congo, Bella Galhos, East Timor, Rina Gonoi, Japan, Maryam Al-Khawaja, Bahrain/Denmark, Christiana Figueres, Costa Rica, Tamar Museridze, Georgia, Iryna Stavchuk, Ukraine, Nataša Kandić, Serbia, Yael Braudo-Bahat, Israel, Michelle Obama, US, Shamsa Araweelo, Somalia/UK, Bernadette Smith, Turtle Island / Canada, Renita Holmes, US, Dehenna Davison, UK, Yasmina Benslimane, Morocco, Xu Zaozao, China, Alicia Cahuiya, Ecuador, Najla Mohamed-Lamin, Western Sahara, Sofia Kosacheva, Russia, Ulanda Mtamba, Malawi, Amal Clooney, UK/Lebanon and Gloria Steinem, US.

https://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-02d9060e-15dc-426c-bfe0-86a6437e5234

Share

Međunarodna konferencija o digitalnim arhivima organizacija civilnog društva

Međunarodna konferencija o digitalnim arhivima organizacija civilnog društva

Fond za humanitarno pravo u saradnji sa konzorcijumom Globalna inicijativa za pravdu, istinu i pomirenje organizuje trodnevnu međunarodnu konferenciju pod nazivom “Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva za digitalno arhiviranje“. Cilj ovog događaja je pružanje podrške organizacijama civilnog društva iz celog sveta u razvoju njihovih digitalnih arhiva posvećenih sistematskim i masovnim kršenjima ljudskih prava. 

Konferencija će se održati od 1. do 3. novembra 2023. godine u Beogradu, uz učešće stručnjaka i predstavnika organizacija koje dokumentuju kršenja ljudskih prava iz više od 15 zemalja, među kojima su Argentina, Ukrajina, Indonezija, Španija, Hrvatska, Šri Lanka i druge. Raznovrsnost učesnika i društvenih i političkih konteksta u kojima se ove organizacije bave dokumentovanjem i digitalnim arhiviranjem kršenja ljudskih prava obezbediće različitost perspektiva i obogatiti diskusije. 


Share

Online okrugli stol: Rat i mir 1990-ih – obrazovanje, pamćenje i mladi u Hrvatskoj

Online okrugli stol: Rat i mir 1990-ih – obrazovanje, pamćenje i mladi u Hrvatskoj

Online okrugli sto slika Skoro 30. godina od kraja rata u Hrvatskoj, sjećanje na mirovne inicijative iz 90-ih, kao i mirne reintegracija Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srijema s kojm je službeno završio oružani sukob, ne zauzimaju dominantno mjesto u politikama pamćenja i obrazovanju.

Kako se obilježava rat, a kako mir u Hrvatskoj? Kako se u javnom prostoru obilježava mirna reintegracija i koliko mladi u Hrvatskoj znaju o tome? Što mladi misle o ratu, a što o mirovnim incijativama i pomirenju općenito? Koliko je obrazovanje pod utjecajem dominantnih politika pamćenja i koliko se o razmišljalo o promjeni fokusa tijekom rada na kurikularnoj reformi?

Online okrugli stol će se održati u petak, 22. septembra 2023. godine, sa početkom u 15 časova putem Zoom platforme. Registracija je otvorena putem linka, a prenos možete pratiti putem linka.


Share

Poziv za studente: Međunarodna konferencija “30 godina od osnivanja MKSJ, naslijeđe i trenutni izazovi”

Poziv za studente:  Međunarodna konferencija “30 godina od osnivanja MKSJ, naslijeđe i trenutni izazovi”

Konferencija_30_godina_MKSJ_SarajevoFond za humanitarno pravo poziva studentkinje i studente prava i društvenih nauka iz Srbije da se prijave u koliko žele da prisustvuju međunarodnoj konferenciji pod nazivom “30 godina od osnivanja MKSJ, naslijeđe i trenutni izazovi” koja će biti održana u Sarajevu, 14. i 15. septembra 2023. godine. Konferencija, koju organizuju Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Udruženje Pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa”, ima za cilj da otvori niz pitanja koja se odnose na rad i nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Program konferencije “30 godina od osnivanja MKSJ naslijeđe i trenutni izazovi” biće posvećen sledećim temama:

  • Dostignuća MKSJ u međunarodnom humanitarnom pravu
  • Uloga istražitelja i tužioca u dostignućima MKSJ
  • Uloga i iskustva novinara u svedočenju pred MKSJ
  • Uloga i iskustva žrtava u svedočenju pred MKSJ
  • Doprinos međunarodnih organizacija u procesuiranju ratnih zločina na području bivše Jugoslavije
  • Rezultati u sprovođenju procesuiranja ratnih zločina u regionu

Jedan od ključnih aspekata konferencije je promocija dijaloga i saradnje među studentima i studentkinjama u regionu. Tokom konferencije prisutni će imati priliku da čuju izlaganja žrtava i novinara koji su svedočili pred MKSJ kao i pravnika i drugih eksperata koji su na različite načine učestvovali u radu ovog Suda. Od studenata i studentkinja, koji budu odabrani da prisustvuju konferenciji, očekuje se da prate izlaganja učesnika konferencije, postavljaju pitanja i učestvuju u diskusijama. Pre odlaska na konferenciju biće organizovan sastanak u prostorijama Fonda za humanitarno pravo na kom će biti predstavljena agenda konferencije.

Troškove putovanja, smeštaja i ishrane snose organizatori.

Molimo sve koji su zainteresovani da se prijave do 6. septembra 2023.  godine.

Prijave na linku

Share

Haški tribunal nam ne dozvoljava da zaboravimo – Povodom 30 godina od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine

Haški tribunal nam ne dozvoljava da zaboravimo – Povodom 30 godina od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine

danas_logoKada sam 2005. godine prvi put došao u haški tribunal, činilo mi se nadrealnim da ću se naći uživo na mestu na kome se sudi političaru koji je uništio moju zemlju.

Prošao sam obezbeđenje i popeo se u galeriju sudnice. Seo sam u treći red, s leve strane, na jednu od 99 stolica koliko ih je bilo u galeriji Sudnice broj 1.

Bio sam radoznao, pomalo uzbuđen, ali kada sam ugledao optuženog, zbog koga sam proveo gotovo pola dotadašnjeg života u ratnom stanju, koga smatram odgovornim za zločine počinjene širom bivše Jugoslavije – kada sam video Slobodana Miloševića kako nemoćno sedi, na optuženičkoj klupi, između dvojice stražara suda Ujedinjenih nacija – osetio sam pravdu. Osetio sam žmarce kako prolaze kroz mene. Osetio sam da je taj decenijski gospodar života i smrti u Srbiji i regionu – sada na mestu koje mu i pripada.


Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine

NAJAVA DOGAĐAJA:  Predstavljanje izveštaja Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine

materijalne_rep-srU ponedeljak, 24. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine (Izveštaj). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:30 časova.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine. Međutim, obzirom da većina postupaka traje više od dve godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2021. godine.

Izveštaj je podeljen u dva dela. U prvom delu izveštaja analizirani su pojedinačni predmeti koji su trenutno u toku pred sudovima u Srbiji, dok se drugi deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.


Share