Istražiti umešanost Božidara Delića i Svetozara Andrića u ratne zločine

Istražiti umešanost Božidara Delića i Svetozara Andrića u ratne zločine

saopstenje-skupstina-thumbPovodom imenovanja Božidara Delića na mesto potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i Svetozara Andrića za člana Gradskog veća Grada Beograda, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih institucija da ispitaju navode o umešanosti Delića i Andrića u ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH i na Kosovu i time prestanu sa ustaljenom praksom zaštite visokopozicioniranih oficira vojske i njihovim postavljanjem na javne funkcije.

Božidar Delić je tokom sukoba na Kosovu bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ). U zoni odgovornosti 549. mtbr, koja je obuhvatala opštine Prizren, Đakovica, Orahovac i Suva Reka, tokom sukoba je ubijeno više od 2.100 albanskih civila. U dosijeu koji je FHP objavio 2013. godine, detaljno su opisani ti zločini, kao i uloga 549. mtbr u njima. Protiv Delića je FHP podneo i dve krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ). Prva prijava je podneta 2008. godine za zločin u selu Trnje u martu 1999. godine, kada je ubijeno više desetina Albanaca, među kojima i jedna trudnica i sedmoro dece. Za taj zločin je pred sudom u Srbiji 2019. godine na 15 godina zatvora osuđen samo Rajko Kozlina, pripadnik 549. mtbr VJ, koji se trenutno nalazi u bekstvu. Optužnicom za taj zločin nije bio obuhvaćen Božidar Delić. Drugu krivičnu prijavu protiv Delića FHP je podneo 2013. godine za zločin koji je počinjen u selu Landovica u martu 1999. godine, kada je ubijeno 17 Albanaca i jedan Aškalija. Do danas, za taj zločin pred sudom u Srbiji niko nije optužen.


Share

Digitalni narativ: Prisilna mobilizacija izbeglica

Digitalni narativ: Prisilna mobilizacija izbeglica

Digitalni-narativ-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj osmi digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2019. godine.

MUP Republike Srbije je u leto 1995. godine sproveo kampanju prisilne mobilizacije izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na osnovu prethodnog dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Privedene izbeglice pripadnici MUP-a predavali su vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama Republike Srpske i samoproglašene Republike Srpske Krajine, kao i paravojnim jedinicama bliskim Resoru državne bezbednosti Republike Srbije.

Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica. Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“ sadrži originalna vojna i policijska dokumenta, izjave prisilno mobilisanih izbeglica koje je prikupio Fond za humanitarno pravo, snimke svedočenja pred MKSJ, medijske priloge i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

27. godišnjica „Oluje“ – žrtve i dalje čekaju pravdu

27. godišnjica „Oluje“ – žrtve i dalje čekaju pravdu

Oluja-saopstenje-bhsDanas se navršava 27 godina od vojno-policijske operacije „Oluja” tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti. Operacija „Oluja” dovela je do raseljavanja oko 200.000 Srba, i uništavanja i pljačke njihove imovine. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije. U dokumentu je naglašeno da ovaj spisak nije konačan. U evidenciji D.I.C. Veritas nalaze se imena 1.877 Srba koji su poginuli ili nestali u „Oluji“, od kojih su 1.228 bili civili.

Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da ni nakon 27 godina pravda za žrtve „Oluje” nije dostignuta.


Share

Spahović: Tri suda su presudila da je u Srebrenici počinjen genocid

Spahović: Tri suda su presudila da je u Srebrenici počinjen genocid

portal-forum-logoBEOGRAD, 11. jula 2022. – Danas je 11. jul, dan kada pristojni ljudi i odgovorne vlade pominju genocid u Srebrenici. U Srbiji se o Srebrenici i onome što se i kako to dogodilo ne razgovara, ni u Vladi ni u medijima – rekla je na otvaranju podsećanja o genicidu nad Bošnjacima Nataša Kandić, koordinatorka REKOM mreže pomirenja., u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i REKOM. O toj u Srbiji nepoželjnoj/zabranjenoj temi govorili su advokat Sead SpahovićSofija Todorović iz Inicijative mladih, advokat Slobodan RužićIsidora Stakić i predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.

Nataša kandić je podsetila na jednu već davnašnju debatu na kojoj je Rade Stojanović, koji je vodio tim odbrane rekao da je Srbija pobedila i da je dokazao da nije odgovorna za izvršenje genocida i da su on i njegov tim odbranili Srbiju.


Share

MUP da ispita navode o nedopustivom postupanju policije a ne da zastrašuje građane

MUP da ispita navode o nedopustivom postupanju policije a ne da zastrašuje građane

Saopstenje-thumb-srPovodom teksta u listu „Danas“ o rasističkom postupanju pripadnika granične policije na beogradskom aerodromu, i prekršajne prijave MUP-a protiv autora teksta koja je usledila, grupa organizacija civilnog društva zahteva od državnih organa da prekinu sa kršenjem ljudskih prava, kao i sa progonom i zastrašivanjem onih koji skreću pažnju na nedopustivo postupanje policije.

U tekstu Mirka Medenice koji je objavljen 27. juna opisan je događaj sa aerodroma „Nikola Tesla“ kada su dve pripadnice granične policije na ponižavajuć način komunicirale sa dvojicom putnika, a potom ih sprovele na detaljnu kontrolu zajedno sa još nekoliko putnika koji su bili izdvojeni samo na osnovu njihove boje kože (o tretmanu migranata i izbeglica na beogradskom aerodromu više ovde). Autor teksta, koji im je ukazao na to da je njihovo postupanje rasističko, takođe je izdvojen za detaljnu kontrolu, a policijske službenice su odbile da se legitimišu, iako su po zakonu bile dužne da to učine.

Obaveza MUP-a u ovom slučaju je da ispita sve navode iz teksta i u postupku unutrašnje kontrole utvrdi da li su pripadnici policije prekršili zakon i ostala pravila postupanja koja, između ostalog, zabranjuju diskriminaciju na osnovu boje kože i obavezuju policijske službenike da se prema svim osobama ophode na primeren i pristojan način, čuvajući njihovo dostojanstvo. Umesto toga, MUP je odlučio da izvrši pritisak na uzbunjivača i podneo prekršajnu prijavu protiv njega. Na taj način, ministarstvo je svima koji dižu glas protiv kršenja ljudskih prava uputilo poruku da neće dobro proći.

Iako MUP smatra da optužbe za rasizam predstavljaju „pokušaj narušavanja ugleda pripadnika srpske policije“, ugled policije u stvari narušava rasističko postupanje njenih pripadnika, odbijanje da se istraže navodi o kršenju zakona, kao i zastrašivanje i pritisak na branitelje ljudskih prava.

Zahtevamo od MUP-a da sprovede detaljnu istragu o postupanju pripadnika granične policije i da povuče prekršajnu prijavu protiv Mirka Medenice.

Fond za humanitarno pravo

Inicijativa mladih za ljudska prava

Inicijativa A11

Share

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Digitalni-narativ-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj sedmi digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2013. godine i dopunjen novijim podacima.

Digitalni narativ daje uvid u delovanje ove jedinice Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Najviše rangirani komandanti VJ i policije osuđeni su pred MKSJ zbog masovnih ubistava civila u toku 1999. godine na Kosovu, između ostalog, u zoni odgovornosti 549. mtbr. Pred sudovima u Srbiji vođen je samo jedan postupak protiv dva pripadnika 549. mtbr, i osuđen je jedan počinilac koji je trenutno u bekstvu.

Digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ sadrži originalna vojna dokumenta, izjave preživelih, snimke svedočenja, fotografije lokacija, izjave svedoka insajdera, i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

bombardovanje-kolona-srU cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo objavljuje podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izvestaj-srIzveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Pamtimo – 6. maj 1992. Hrtkovci

Pamtimo – 6. maj 1992. Hrtkovci

fhp-zuc-yihr

PAMTIMO!

Na današnji dan, pre trideset godina, Srpska radikalna stranka (SRS) održala je predizborni miting u Hrtkovcima pred više od hiljadu ljudi na kojem je Vojislav Šešelj pozvao na proterivanje lokalnog hrvatskog stanovništva.

Šešelj je 2018. godine pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i drugih nehumanih dela, kao i za činjenje progona kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini.

U presudi je utvrđeno da je govor Vojislava Šešelja, održan 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima, podstakao nasilje nad hrvatskim stanovništvom Hrtkovaca, što je rezultiralo njihovim odlaskom. Na Hrvate je, šikaniranjem i zastrašivanjem, vršen pritisak da zamene svoja imanja za imanja Srba iz Hrvatske. Takođe, sud je utvrdio da lokalne vlasti nisu preduzele ništa kako bi zaštitile hrvatsko stanovništvo i sprečile njegovo iseljavanje.


Share