Zloupotreba statistike

Zloupotreba statistike

pescanik_ffAktuelna vlast u Srbiji polako ali sigurno do savršenstva dovodi pristup u kojem je pravna država vidljiva samo u predstavama za međunarodne partnere, a u stvarnosti ne postoji ni u tragovima. Izgradnja Potemkinovih sela nastavljena je prošlog meseca tokom predstavljanja trećeg periodičnog (šestogodišnjeg) izveštaja delegacije Srbije pred Komitetom UN za ljudska prava.

Delegaciju je predvodila direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, odavno poznata po tome da se na kršenja prava građana koje zastupa, bilo da su počinjena u prošlosti ili sadašnjosti, ne obazire previše. Po principu – odgovaram Vučiću, ne i građanima – Paunović je nastupila i pred Komitetom UN, budući da zna da je premijeru od same stvarnosti važnije da predstava o njoj bude savršeno oslikana.

Share

Vukčević: U Srebrenici je bio genocid i tačka

Vukčević: U Srebrenici je bio genocid i tačka

danas_logoU Srebrenici se dogodio genocid, izjavio je juče bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević na tribini “22 godine posle sukoba: Da li su ratni zločini završena priča?”, koju su organizovali nemačka organizacija ForumZFD i list Danas.

– Stalne su političke manipulacije političara oko toga šta se desilo u Srebrenici i šta je to genocid. Genocid je takođe ratni zločin, samo najteži. Da li se desio genocid u Srebrenici? Jeste, desio se. Imate odluku Međunarodnog suda pravde koji kaže da se tu desio genocid i tačka – rekao je Vukčević.

Prema rečima Nataše Kandić, koordinatorke Koalicije za REKOM, srpski sudovi su jako vodili računa da se nijednom presudom Srbija ne dovede u vezu sa genocidom u Srebrenici. Kako je istakla, veliki je pesimista što se tiče procesuiranja ratnih zločina u budućnosti.

Share

Blokada suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu

Blokada suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu

danas_logoTužilaštvo za ratne zločine (TRZ) skoro tri godine nije podiglo nijednu optužnicu za zločine izvršene na Kosovu.

U tom periodu Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo devet krivičnih prijava i to za zločine u Peći, Maloj Kruši, Savinim vodama, Vučitrnu, Godenu, Kraljanima, Landovici, Pokleku i Rezali. Do danas nije pokrenuta nijedna istraga protiv prijavljenih.Na urgencije FHP-a povodom podnetih prijava za zločine na Kosovu, TRZ je odgovaralo da je faktički onemogućeno u vođenju istraga. Naime, Misija EULEX-a, preko koje se u prošlosti odvijala saradnja, od maja 2014. godine nema mandat da započinje nove istrage, već je takva nadležnost preneta na lokalne tužioce. TRZ je ukazalo da je stav Ministarstva pravde Kosova takav da Republika Srbija nema teritorijalnu nadležnost da istražuje dela za koja se pretpostavlja da su se dogodila na teritoriji Kosova.

Share

Povodom predstavljanja izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima: Manipulacija podacima o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji

Povodom predstavljanja izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima:  Manipulacija podacima o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji

Specijalni sudDana 7. i 8. marta 2017. godine delegacija Srbije je pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi predstavila Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, u okviru kojeg su izneti podaci o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji. Tokom diskusije sa ekspertima komiteta, delegacija je informacije o radu državnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina tendenciozno predstavila ili je iznosila potpuno netačne podatke, sve sa ciljem stvaranja lažne slike visoke efikasnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav postupak delegacije ilustruje odnos Republike Srbije prema njenim međunarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava, uključujući i one iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom – ispunjavaju se samo minimalni formalni zahtevi međunarodnih tela i stvara privid efikasnosti, bez ambicije da se obaveze suštinski ispune.

Share

Višegradski spomenik koji produbljuje mržnju

Višegradski spomenik koji produbljuje mržnju

http://www.slobodnaevropa.org/a/visegrad-spomenik-ruski-dobrovoljci/28425985.htmlU Višegradu, na uzvišenju Grad iznad čuvenog mosta Mehmed – paše Sokolovića, u srijedu je otkriven spomen-krst veličine 5,5 metara, težak 400 kilograma u čast ruskim dobrovoljcima koji su poginuli kao pripadnici Vojske Republike Srpske tokom ratnih godina u BiH. Više udruženja koja okupljaju žrtve, porodice žrtava i svjedoke genocida osuđuju taj čin i naglašavaju da je ovo namjerno vrijeđanje žrtava brojnih zločina počinjenih u ovom gradu. Istovremeno je u Banjaluci najavljena izgradnja srpsko-ruskog hrama.

Vladimir Isidorov ruski je dobrovoljac koji je sa stotinama drugih sunarodnjaka devedesetih godina došao u Bosnu da bi, kako kaže, branio bratski srpski narod. Danas je ratni vojni invalid i došao je u Višegrad kako bi prisustvovao otkrivanju spomen krsta na Starom gradu i parastosu na vojničkom groblju Megdan u Višegradu, gdje je ukopano sedam ruskih državljana.

Share

Spomenik žrtvama NATO ili političkom populizmu?

Spomenik žrtvama NATO ili političkom populizmu?

radio_slobodna_evropa_logoPremijer i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da država namerava da podigne spomenik svim žrtvama NATO bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Sagovornici RSE, ne dovodeći u pitanje sećanje na žrtve, ocenjuju da se u ideji o takvom obeležju krije velika doza politizacije i populizma, tim pre što jedan takav spomenik u Beogradu već postoji.

Share

Cunami za Kosovo

Cunami za Kosovo

aljazeera_logoUkoliko pred Specijalni sud budu izvedeni oni koji se kao osumnjičeni pominju u izvještaju senatora Dicka Martyja, desit će se tektonski poremećaji na kosovskoj političkoj sceni.

Specijalni sud za navodne zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) usvojio je krajem marta Pravilnik o postupku i dokazima (Statut) i prosledio ga na potvrdu kosovskom Ustavnom sudu, koji u roku od 30 dana treba da utvrdi da li je Pravilnik u skladu sa kosovskim Ustavom.

Pravilnik će stupiti na snagu sedam dana pošto Ustavni sud utvrdi da je taj dokument u skladu sa Poglavljem 20 Ustava.

Share

GRAN PRI ZA “DUBINU DVA” Dodelama nagrada svečano zatvoren Martovski festival

GRAN PRI ZA “DUBINU DVA” Dodelama nagrada svečano zatvoren Martovski festival

Blic logoNa svečanom zatvaranju 64. Martovskog festivala sinoć su u Velikoj sali Doma omladine Beograda dodeljene Gran pri nagrade najboljim filmovima koji su prikazani u takmičarskim selekcijama.

Gran pri za najbolji dugometražni dokumentarni film žiri je dodelio filmu “Dubina dva” Ognjena Glavonića, najbolji kratki dokumentarni film je “Papirni život” Zorana Tairovića.

Gran pri za najbolji strani kratkometražni igrani film žiri je dodelio belgijskom ostvarenju “State of Emergency Motherfucker” Sebastijena Petretija, za najbolji domaći kratkometražni igrani film nagrađen je “Samo devojčice plaču” Vladimira Milovanovića.
Dobitnici nagrada Gran pri za najbolji animirani film žiri je dodelio filmu “Fliposkop” Krunoslava Jovića, dok je u kategoriji za najbolji film u kategoriji eksperimentalni film/video-art pobedu odneo film “Sve, još uvijek, u orbiti” reditelja Daneta Komljena i Džejmsa Lejtimera. Novčani iznos nagrade za svaku od kategorija je 2.000 evra. Specijalne nagrade dobili su “Contraindicazione” Tamare fon Štajner i animirani film “Naš grad” grupe autora, u produkciji “Roremachine” i Beogradskog festivala cveća.
Preuzeto sa portala Blic
Share

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve u poseti FHP-u

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve u poseti FHP-u

Students of Geneva Academy Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 31. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić predstavila je rad FHP-a na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde i reparacija žrtvama.

Sa studentima je razgovarala i Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, koja je predstavila rad Inicijative i prenela svoja iskustva iz rada na suočavanju s nasleđem ratne prošlosti.

Studenti su uzeli aktivno učešće u razgovoru, prvenstveno se interesujući za odnos društva u Srbiji prema nasleđu prošlosti, odnosu državnih institucija prema žrtvama kršenja ljudskih prava, ali i prezentaciji događaja iz 1990-ih u zvaničnim nastavnim programima.

Share