Kakve prepreke imaju novinari koji izveštavaju o suđenjima za ratne zločine na Kosovu

Kakve prepreke imaju novinari koji izveštavaju o suđenjima za ratne zločine na Kosovu

Radio KIMNovinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o suđenjima za ratne zločine, istaknuto je na konferenciji „Uloga medija u kreiranju javnog mišljenja o suđenjima za ratne zločine“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.


Share

Nenad Golčevski: U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, broj optužnica sve manji

Nenad Golčevski: U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, broj optužnica sve manji

Online razgovor SLIKA EN - 33Dugo trajanje suđenja, smanjivanje broja optužnica i veličanje ratnih zločina. To je, po oceni Fonda za humanitarno pravo, sažeti opis postupaka za ratne zločine koji se vode u Srbiji. Tokom nedavne halabuke oko Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, u argumentaciji srpskih vlasti, koje su se protivile tom dokumentu, čulo se, pre svega, da su svi postupci za ratne zločine završeni i da je sve već presuđeno na šta su upućeni odmah skrenuli pažnju da to nije tačno. O suđenjima za ratne zločine, sada skoro tri decenije nakon rata, za Dnevnik Tv Nova govorio je Nenad Golčevski, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.


Share

U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, optužnica sve manje

U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, optužnica sve manje

Slobodna EvropaDugo trajanje suđenja, smanjenje broja optužnica i veličanje ratnih zločinaca.

To je trend koji je u Srbiji nastavljen i u 2023. godini, upozorio je u novom izveštaju nevladin Fond za humanitarno pravo koji prati suđenja za ratne zločine.

“Izveštaj objavljujemo u kontekstu kampanje bez presedana protiv prihvatanja presuda ne jednog, ne dva, nego tri međunarodna suda”, rekao je 29. maja na predstavljanju izveštaja izvršni direktor Fonda Nenad Golčevski.


Share

Tužilaštvo sa sve manje tužbi

Tužilaštvo sa sve manje tužbi

portalnovosti_logoLani su podignute samo tri optužnice za ratne zločine, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo. Problem postoji već sedam godina, presude obara Apelacioni sud zato što prvostepeno nisu ispitani ključni svedoci, odugovlači se s imenovanjem članova veća i tužitelja, a takav rad bi mogao biti željen za rukovodstvo Srbije

Od početka rada godine 2003. pa do kraja 2023., Javno tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji je podiglo optužnice u 104 predmeta, optužilo najmanje 238 lica i njima obuhvatilo najmanje 3.544 smrtno stradalih žrtava. Pravnosnažno je okončano 68 predmeta, 21 je u nekoj fazi postupka. U pravnosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 94 lica, a oslobođeno 56 optuženih, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine za 2023. godinu.


Share

BOG, BATINA I ZABORAV

BOG, BATINA I ZABORAV

dwp-logo„[…] u Sušici ja sam bio s jedne strane sa oružjem, uniforma; s druge strane bile su žene koje su godina moje majke, bila su djeca, bili su moji drugovi s kojima sam godine provodio u kafeima, sportskim terenima, ljetovanjima.“ – Dragan Nikolić, MKSJ

Pre 32 godine, 31. maja 1992. godine, po naređenju komandata Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske, majora Svetozara Andrića, u Vlasenici je formiran logor Sušica, jedan od najozloglašenijih zatočeničkih objekata u istočnoj Bosni. Za četiri meseca koliko je funkcionisao, vojska i policija bosanskih Srba su u logoru Sušica zatočili najmanje 2000 bosanskih Muslimana, pretežno civila – muškaraca, žena, staraca i dece. U logoru je streljano ili je od posledica premlaćivanja preminulo oko 200 zatočenika.


Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Tihi šapat prošlosti

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Tihi šapat prošlosti

Kulture sećanja - Audio - Story - 1Od završetka rata u Bosni i Hercegovini prošlo je skoro 30 godina. Iako nemaju direktna iskustva i sećanja, generacije rođene tokom oružanog sukoba i nakon njega izložene su dubokom i dugotrajnom uticaju rata na članove njihovih porodica i zajednica. Posleratne generacije odrastaju okružene sadržajem kolektivnih trauma bez potpunog razumevanja onoga kroz šta prolaze. One dele traume koje postaju jedno od obeležja njihovog grupnog identiteta, koje se prenose kroz generacije, i koje utiču na kolektivnu svest, vrednosti, ponašanja i međusobne odnose unutar zajednica.

Dosadašnja razmatranja i istraživanja rata i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini uglavnom su bila fokusirana na period od 1992. do 1995. godine, pri čemu ne povezuju ulogu transgeneracijskih kolektivnih trauma i radikalizacije posleratnih generacija. Nemogućnost da se prihvate i razumeju zločini iz prošlosti, kako svoje, tako i druge grupe, proizilazi između ostalog i iz neprocesuiranih kolektivnih trauma.


Share

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE TOKOM 2023. GODINE

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE TOKOM 2023. GODINE

Online razgovor SLIKA EN - 31Fond za humanitarno pravo tokom 2023. godine pratio je sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 27 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.


Share

Nataša Kandić za “Avaz”: Ono što se danas događa u Srbiji je, u civilizacijskom i moralnom smislu, sramota

Nataša Kandić za “Avaz”: Ono što se danas događa u Srbiji je, u civilizacijskom i moralnom smislu, sramota

Dnevni AvazOno što je sada važno je da se podsjetimo da ovakva Srbija nije kao što je bila prije 10 godina.

Sjednica Generalne skupštine UN-a s velikom pažnjom pratit će se i u regionu. Uspostavljanje Međunarodnog dana sjećanja na genocid u Srebrenici važan je za sve na prostoru bivše Jugoslavije, kaže poznata srbijanska aktivistkinja, borkinja za ljudska prava i osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić.

 – Vjerovali smo da se nakon holokausta genocid ne može dogoditi. Zato je važno ne samo sjećati se, već taj spomendan treba da bude prepreka da se tako nešto zaista nikada ne dogodi. Danas imamo toliko složenu situaciju u cijelom svijetu u vezi sa Gazom, Palestinom, poštovanjem međunarodnih normi, da je Srebrenica još jedan poziv da se sudske činjenice moraju poštovati, da niko nije iznad zakona i da najteži ratni zločin nakon Drugog svjetskog rata mora biti zapamćen – dodaje Kandić.


Share

PRELOMNA TAČKA: Je li rezolucija o Srebrenici u interesu Srbije?

PRELOMNA TAČKA: Je li rezolucija o Srebrenici u interesu Srbije?

buka-logo

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. Maja Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici. Šta donosi nova rezolucija u putu suočavanja sa prošlošću, kako društvo može da se nosi s netoleracijom kulture sjećanja, kako spriječiti falsifikovanje istorije?

Na ta pitanja odgovaraju Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbije (YiHR) i Dejan Atanacković, pisac i vizualni umjetnik.


Share

Najava događaja: Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine

Najava događaja: Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine

Online razgovor SLIKA EN - 29Fond za humanitarno pravo vas poziva na predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine u sredu 29. maja 2024. godine u 10:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra (Terazije 3, II sprat).

Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2023. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.


Share