Procentualne šanse preživljavanja genocida u Srebrenici

Slučaj Svetozara Andrića još u predistražnoj fazi

Skoro dve godine je prošlo otkako je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine protiv zamenika predsednika opštine Novi Beograd Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije i načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS.

Aktivisti REKOM-a planiraju da popišu sve stradale u ratovima devedesetih

Koalicija za REKOM koja se zalaže za osnivanje regionalne komisije za istinu o zločinima i drugim povredama ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, najavila je izradu popisa svih žrtava u sukobima od 1991. do 2001. godine.

Beograd istražuje Mehmetaja, Priština poziva da se ne putuje u Srbiju

Politika sećanja na Operaciju Oluja i devedesete u Srbiji

Državne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Promena političke konstelacije podrazumevala je i menjanje fokusa državne politike sećanja sa antikomunizma na etnifikaciju prošlosti, dve najdominantnije prizme interpretacije prošlosti u službenoj politici sećanja Srbije od početka devedesetih godina.

Srbija: Godina negiranja ratnih zločina

U Srbiji su ove godine veličani ratni zločinci, osuđujuće presude izricane Srbima dovođenje u pitanje, a tužioci nisu podneli nijednu optužnicu protiv visokorangiranih lica za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih.

Osuđeni ratni zločinac, penzionisani general Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević je 9. maja ulicama Niša predvodio šetnju povodom Dana pobede nad fašizmom. Događaj su organizovali ruski veterani uz podršku srpskih vlasti.

Ovim Lazarevićevim učešćem na paradi samo je nastavljena praksa srpskih vlasti da ratne zločince proglašavaju herojima.

Vulin ‘vaskrsava’ ukinute vojne jedinice

Posle 13 godina Vojska Srbije ponovo vraća status brigada 63. padobranskoj i 72. za specijalne operacije. Obe su učestvovale na ratištima tokom devedesetih godina, a 2006, kada je formirana Vojska Srbije, spuštene su na rang bataljona i objedinjene u Specijalnoj brigadi.

Upravo je ratni angažman ovih jedinica potencirao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, tokom predstavljanja svoje odluke o organizacijskim promenama u Specijalnoj brigadi, poručujući da se ispravlja nepravda prema onima koji su ginuli, ali i prema „onima koje su ti heroji sačuvali“.

U Srbiji za 16 godina samo pet presuda za silovanja u ratu

Za 16 godina postojanja Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, samo šest žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji dobilo je zadovoljenje pravde. Podignuto je tek 10 optužnica, od čega je pet sudskih postupaka pravosnažno okončano – podaci su nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji.

Srbija, za razliku od Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u svoje zakonodavstvo nije uključila pravilnik Haškog tribunala koji se odnosi na dokazivanje seksualnog nasilja, ističu u FHP.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

U ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Ovo je peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Izveštaj pokriva period od 1. juna 2019. godine do 1. decembra 2019. godine. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne startegije relevantni su i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i Četvrti izveštaj o spovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je FHP predstavio tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u petom izveštaju pokazuju da za 44 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Od 23 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 19 nije rezultat incijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, a broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom. Kada je reč o odnosu društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine, prethodnih nekoliko meseci obeležava i kontinuirano promovisanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.