Karadžićeva žalba na „nepravednu“ presudu za genocid

Karadžićeva žalba na „nepravednu“ presudu za genocid

BalkanInsight_logoPred Haškim sudom počinje izlaganje žalbe bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića na presudu kojom je osuđen za genocid i druge ratne zločine, u kojoj se kaže da je suđenje Karadžiću bio “manjkav proces“.

Suđenje bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću bio je “manjkav proces“ koji je „doveo do nepravičnog rezultata”, tvrdi se u njegovoj žalbi koja će biti izložena pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) 23. i 24 aprila.

Share

Evropska komisija: Srbija da demonstrira posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina

Evropska komisija: Srbija da demonstrira posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina

european-commissionEvropska komisija (EK) objavila je 17. aprila 2018. godine Izveštaj o Srbiji, koji prikazuje napredak u ispunjavanju političkih, ekonomskih i administrativnih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji (EU). Izveštaj ponavlja da dinamika pregovora zavisi od kvaliteta sprovedenih reformi, naročito u uspostavljanju vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom. Ocena EK je da je Srbija dostigla određeni nivo spremnosti da primeni pravne tekovine i standarde EU u oblasti vladavine prava, ali da su dalje reforme neophodne u nekoliko oblasti, među kojima i domaća suđenja za ratne zločine. U odnosu na sve prethodne izveštaje EK o Srbiji, ovaj poslednji značajno veću pažnju posvećuje problemima u uspostavljanju krivične pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1991. do 1999. godine.

Izveštaj EK sadrži preporuke koje je Fond za humanitarno pravo dostavio prilikom pripreme ovog dokumenta.


Share

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

hrtkovciŽalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.

Share

ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

unmictŽalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa danas je izreklo presudu po žalbi koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju.

Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je izreklo osude Vojislavu Šešelj po tačkama 1, 10, i 11 Optužnice za podsticanje deportacije, progona (prisilno raseljavanje) i drugih nečovečnih dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, kao i za to što je počinio delo progona na osnovu kršenja prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti. Konkretno, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što Šešelja nije pozvalo na odgovornost za govor koji je održao u Hrtkovcima, Vojvodina (Srbija), 6. maja 1992. kojim je pozvao na proterivanje nesrpskog stanovništva.

Share

Nepravedna haška pravda za žrtve Šešeljevih zločina

Nepravedna haška pravda za žrtve Šešeljevih zločina

Slobodna EvropaNepravdena haška pravda – tako komentariše presudu Vojislavu Šešelju Marko Kljajić, bivši župnik u Petrovaradinu i publicista, autor knjige o hrtkovačkom sindromu Kako je umirao moj narod.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.


Share

Stjepanović: ‘Velika Srbija’ nije moguća bez masovnih zločina

Stjepanović: ‘Velika Srbija’ nije moguća bez masovnih zločina

Vojislav Šešelj pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti. Presudu je izrekao Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova, i time okončao najduži proces pred Haškim tribunalom.

Naš gost je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.

Share

Srpsko tužilaštvo ignoriše porodicu ubijene Ajše Šabanović

Srpsko tužilaštvo ignoriše porodicu ubijene Ajše Šabanović

danas_logoU ponedeljak, 2 aprila, navršilo se tačno tri godine otkako je Alma Pecković podnela krivičnu prijavu protiv N. N. lica srpskom Tužilaštvu za ratne zločine povodom fotografije iz aprila 1992. u Bijeljini na kojoj se vidi kako jedan od pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, tzv „Arkanovih tigrova“ šutira ubijene civile, među kojima je i njena majka Ajša Šabanović.


Share

Ilir Bitići za N1: Vučić je obećao da će slučaj biti rešen

Ilir Bitići za N1: Vučić je obećao da će slučaj biti rešen

N1_logoDevetnaest godina nakon nestanka trojice braće Bitići, američkih državljana poreklom s Kosova, i dalje nema odgovora na ključno pitanje – ko je naredio njihovo ubistvo i ko je pucao u njih. Te odgovore i dalje traže njihova braća Fatos i Ilir, uz podršku američke administracije, koja ne odustaje od insistiranja da Srbija pronađe odgovorne.

Share

Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

mksj-izlozbaU beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je od 19. do 28. marta 2018. godine bila postavljena izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“. Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Autori izložbe su SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta. Izložba se oslanja na interaktivni internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999 – Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina“, i deo je stalne postavke Dokumentacionog centra Kosovo u Prištini.

Share