Huseina Mujanovića treba izručiti BiH

Krajem jula 2018. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su na granici Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) uhapsili državljanina BiH Huseina Mujanovića zbog navodno počinjenih zločina u logoru u mestu Hrasnica (Sarajevo) tokom 1992. godine. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 24. decembra 2018. godine podiglo optužnicu protiv Mujanovića, koji se od hapšenja do danas nalazi u pritvoru u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da je obaveza vlasti u Srbiji da Mujanovića izruče pravosudnim organima BiH čiji je državljanin, i time pokažu nameru da unaprede dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina.

Mujanović je uhapšen na osnovu poternice Srbije, zbog sumnje da je u mestu Hrasnica, u Sarajevu, tokom 1992. godine kao čuvar logora zlostavljao srpske civile. S obzirom da se Mujanović od jula meseca nalazi u pritvoru i da je TRZ protiv njega podiglo optužnicu, pravosudni organi Srbije su iskazali jasnu nameru da se Mujanoviću sudu u Srbiji. Iako Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2003. godine dozvoljava da TRZ procesuira državljane bilo koje države za zločine počinjene na prostoru cele bivše Jugoslavije (princip univerzalne nadležnosti), FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da TRZ treba da sve dokaze koje poseduje protiv Mujanovića ustupi nadležnim organima BiH, čiji je Mujanović državljanin, kako bi mu se sudilo u BiH. Svaka država nastala raspadom bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine, jer na taj način šalje poruku državama regiona da je spremna da se suoči sa zločinima koje su počinili njeni državljani i da je zainteresovana za normalizaciju odnosa u regionu.

Iz tog razloga, FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozivaju nadležne institucije u Srbiji da odustanu od primene principa univerzalne nadležnosti, koji produbljuje jaz i nepoverenje među državama u regionu, što dodatno onemogućava efikasno procesuiranje ratnih zločina.

Republika Srpska pokušava da „dokaže“ da genocida nije bilo

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, za Danas.

Iako su činjenice o značajnom broju žrtava u ratovima devedesetih godina poznate, ni posle 27 godina od početka rata nijedna država s područja nekadašnje SFRJ nije sačinila poimenični popis svojih ljudskih gubitaka.

Haški tribunal je utvrdio identitet i okolnosti smrti najmanje 15.000, a nacionalni sudovi najmanje 5.000 žrtava ratnih zločina. Državne institucije zemalja u regionu raspolažu evidencijama poginulih pripadnika oružanih snaga. Udruženja žrtava takođe raspolažu značajnim podacima o žrtvama. Organizacije koje se bave ljudskim pravima, okupljene u Koaliciji za REKOM, prikupile su relevantnu dokumentaciju i na osnovu empirijskog istraživanja utvrdile identitet i okolnosti smrti oko 20.000 ratnih žrtava. Ako je već toliko urađeno, i ako civilno društvo već 10 godina zagovara osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i popis ljudskih gubitaka u vezi sa ratovima u periodu 1991-2001. godine (REKOM), zašto Republika Srpska daje prednost međunarodnim komisijama?

Nema pravde za Uzeira, Mušana i Fatimu

PODSEĆANJE: Danas se navršava 26 godina od zločina u selu Kukurovići, ubice i dalje na slobodi.

Pre tačno 26 godina, 18. februara 1993. godine, Vojska Jugoslavije napala je selo Kukurovići kod Priboja, koje se nalazi na tromeđi između Srbije, BiH i Crne Gore.

Meštani su pobegli kroz šumu, prema Pljevljima i Priboju. Dva dana kasnije, nekoliko njih se vratilo u Kukuroviće. Zatekli su zgarišta i pobijenu stoku. U spaljenim kućama pronašli su leševe Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač. Oni nisu uspeli da napuste selo.

Početkom devedesetih godina, u Kukurovićima živelo je uglavnom muslimansko stanovništvo. I pre tog stravičnog napada, prema svedočenjima meštana za Fond za humanitarno pravo (FHP), pripadnici VJ su nezakonito vršili pretrese kuća, fizički maltretirali i zastrašivala meštane.

Javni poziv za praćenje suđenja u predmetu Štrpci pred Višim sudom u Beogradu

Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuje poziv zainteresovanim građanima Srbije da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Štrpci, 04. i 06. marta 2019. godine, sa početkom u 14.30h.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je podiglo optužnicu protiv četvorice nekadašnjih pripadnika jedinice “Osvetnici” i jednog pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (BiH). Optuženima se stavlja na teret da su u stanici Štrpci nasilno zaustavili voz koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, te da su iz njega izveli 20 putnika (18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta), koje su potom vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. U optužnici se navodi da su optuženi otetim putnicima oduzeli sve vredne stvari, pretukli ih, vezali žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim ih ubili.

Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.

Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.

FHP poziva sve zainteresovane punoletne građane Srbije da se prijave za dolazak na suđenje u navedenim terminima. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.

Prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adresa: [email protected], najkasnije do 25. februara 2019. godine u 10h.

Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.

Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: [email protected].

Komentari FHP-a na prvi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je u petak 8. februara 2019. godine Ministarstvu pravde (MP) komentare na prvi nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 (nacrt revidiranog Akcionog plana), koji se odnosi na oblast pravosuđa. FHP smatra da MP u delu koji se odnosi na ratne zločine nije sprovelo temeljnu analizu aktivnosti koje su državni organi, nadležni za procesuiranje ratnih zločina, bili dužni da sprovedu na osnovu postojećeg Akcionog plana, te da nacrt revidiranog Akcionog plana ne odražava realnu situaciju u oblasti koja se odnosi na ratne zločine.

Sve je već utvrđeno za Srebrenicu i Sarajevo

Vlada Republike Srpske imenovala je u četvrtak članove Komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine i Komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godina.

Komisija za Sarajevo, čiji će predsjednik biti Izraelac Rafael Izraeli, će imati sedam članova, a za Srebrenicu devet, i njome će predsjedavati, također Izraelac, Gideon Grajf.

Planirano je da konstitutivne sjednice ovih komisija budu održane krajem marta ili početkom aprila, a cilj njihovog rada, kako je kazao entitetski ministar pravde Anton Kasipović je da se “ekspertskim radom dođe do relevantnih podataka i činjenica o stradanju u Srebrenici i Sarajevu”.

Javni poziv za praćenje suđenja u predmetu Srebrenica-Kravica pred Višim sudom u Beogradu

Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuju poziv zainteresovanim građanima Srbije i Bosne i Hercegovine da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Srebrenica-Kravica, 26. februara 2018. godine, sa početkom u 9.30h.

U predmetu Srebrenica-Kravica se sudi osmorici optuženih, nekadašnjim pripadnicima Centra za obuku „Jahorina” Specijalne brigade policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Optuženima se stavlja na teret da su 14. jula 1995. godine, unutar, ispred i u neposrednoj blizini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila iz Srebrenice.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je optužnicu u ovom predmetu podiglo u septembru 2015. godine, ali je suđenje počelo tek u decembru 2016. godine. Optužnica tereti optužene da su izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

 Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.

Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.

Udruženje žrtava i svjedoka genocida i FHP pozivaju sve zainteresovane punoletne osobe, građane Srbije i Bosne i Hercegovine  da se prijave za dolazak na suđenje u navedenom terminu. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.

Prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adresa: [email protected] (za građane Srbije) i putem email adrese: [email protected], (za građane BiH), najkasnije do 19. februara 2019. godine u 10h.

Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.

Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: [email protected].

NAPOKON OBJAVLJEN dosje zataškavanim ratnim zločinima vojvođanskim Hrvatima

BEOGRADSKI FOND ZA HUMANITARNO PRAVO tijekom evidentirao je brojna ubojstva koja su pristalice Vojislava Šešelja uz pomoć srbijanske policije izvršili od 1991. do 1995. da bi Hrvate otjerali.

Zločine nad Hrvatima od 1991. do 1995. na teritoriju skoro cijele Vojvodine počinili su članovi Srpske radikalne stranke (SRS) i grupe povezane s lide-rom te partije Vojislavom Šešeljem, ali su u njih bile umiješane i Jugoslavenska narodna armija (JNA), srpska policija i Resor državne bezbednosti (RDB) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. To je rečeno prošle nedjelje u Beogradu, prilikom predstavljanja novog “Dosjea” Fonda za humanitarno pravo (FHP), nevladine organizacije koja se od 1992. godine bavi onim što bi trebala raditi država – istražuje ratne zločine počinjene na teritoriju bivše Jugoslavije, podnosi prijave protiv osumnjičenih, pokušava zaštititi prava žrtava.

Nestanak oca bio je signal Hrvatima da se isele iz Vojvodine

Republika Srbija nikada nije objasnila kako su dvoje njenih državljana protuzakonito odvedena iz obiteljske kuće i nestala.

Srbija ih nije tražila jer da ih je tražila onda bi sigurno na naš upit odgovorila konkretnije od onoga – vaša prijava se odbacuje. Činjenica je da je moj otac bio politički angažiran, kao i moj stric. Činjenica je da su samo oni iz sela odvedeni od strane uniformiranih lica. Činjenica je da su svjedoci potvrdili da su ih vidjeli u prostorijama SUP-a Šid. Činjenica je da je nakon njihovog odvođenja i nestanka veći dio Hrvata napustio Morović. Ponavljam, nikada niti jednu informaciju nismo dobili od službenih tijela progona osim da nam se zahtjevi i prijave odbacuju – kaže u razgovoru za Danas Vesna Abjanović, ćerka Mate Abjanovića, koji je 23. oktobra 1991. sa bratom Ivicom nestao iz vojvođanskog sela Morović i čija sudbina do danas nije razrešena.

Ratnim zločincima nije mesto u Vladi Kosova

Ova odluka je usledila nekoliko dana nakon što je Selimi pušten na uslovnu slobodu,  pošto je odslužio više od 5 godina zatvora u ukupnom trajanju od 7 godina. Sulejman Selimi je osuđen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom 1998-1999. godine.

Osim što ga je premijer Kosova Haradinaj velikodušno prihvatio u svoj kabinet, drugi državni zvaničnici su nakon njegovog otpusta posetili Selimija i opisali ga kao heroja albanskog naroda. Predsednik Kosova, Hašim Tači, rekao je da je “sa živim herojem na slobodi, generalom Sulejmanom Selimijem, Kosovo bolje i bezbednije”.