Haški tribunal nam ne dozvoljava da zaboravimo – Povodom 30 godina od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine

Kada sam 2005. godine prvi put došao u haški tribunal, činilo mi se nadrealnim da ću se naći uživo na mestu na kome se sudi političaru koji je uništio moju zemlju.

Prošao sam obezbeđenje i popeo se u galeriju sudnice. Seo sam u treći red, s leve strane, na jednu od 99 stolica koliko ih je bilo u galeriji Sudnice broj 1.

Bio sam radoznao, pomalo uzbuđen, ali kada sam ugledao optuženog, zbog koga sam proveo gotovo pola dotadašnjeg života u ratnom stanju, koga smatram odgovornim za zločine počinjene širom bivše Jugoslavije – kada sam video Slobodana Miloševića kako nemoćno sedi, na optuženičkoj klupi, između dvojice stražara suda Ujedinjenih nacija – osetio sam pravdu. Osetio sam žmarce kako prolaze kroz mene. Osetio sam da je taj decenijski gospodar života i smrti u Srbiji i regionu – sada na mestu koje mu i pripada.

Njegovu kuću su čuvale hiljade policajaca, kako joj se slučajno ne bi približila protestna kolona od nas 20-ak hiljada protestujućih studenata – a sada je pod nadzorom obezbeđenja međunarodnog suda, pred kojim odgovara za nedela koja je počinio.

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE U SRBIJI TOKOM 2022. GODINE

FHP je tokom 2022. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 25 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i drugih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2021-2022. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) godinama unazad objavljuje izveštaje o ostvarivanju prava na naknadu štete žrtava ratnih zločina u parničnim postupcima koji se vode pred sudovima u Srbiji. Poslednji izveštaj je obuhvatao period od 2017. do 2020. godine i javnosti je predstavljen 2021. godine. Izveštaj koji je pred vama obuhvata period od 2021. godine do kraja 2022. godine.

Obaveza Republike Srbije da naknadi štetu žrtvama kršenja ljudskih prava, između ostalog i kroz adekvatnu materijalnu reparaciju, i dalje je nepromenjena – šteta koja je pričinjena pojedincima i članovima njihovih porodica podrazumeva obavezu štetnika, u ovom slučaju Republike Srbije, da ili štetne posledice otkloni, ili da ih adekvatno obešteti. I nakon punih 30 godina od početka sukoba na prostoru bivše SFRJ, Republika Srbija ovu svoju obavezu nije izvršila u potpunosti. Politička volja da se prihvati odgovornost za zločine iz prošlosti i obeštete sve žrtve i dalje izostaje, a oštećeni i članovi njihovih porodica su prinuđeni da vode dugotrajne, skupe i često neizvesne parnične postupke pred sudovima u Srbiji.

POVODOM POČETKA SUĐENJA LAZARU MUTLAKU ZA SILOVANJE BOŠNJAKINJE U GORAŽDU

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Lazaru Mutlaku, nekadašnjem pripadniku Štaba Teritorijalne odbrane (TO) Srpsko Goražde koji je optužen za silovanje jedne Bošnjakinje u Goraždu, u maju 1992. godine.

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) Mutlak se tereti da je kao pripadnik čete Podkamen Štaba TO Srpsko Goražde, 25. maja 1992. godine u naselju Lozje (Goražde, BiH), sa još jednim NN pripadnikom Štaba TO Goražde, došao u kuću u kojoj se nalazila oštećena, uperio joj pištolj u glavu, odveo je u drugu sobu gde ju je silovao i seksualno zlostavljao, da bi joj zatim zapretio da će je ubiti ukoliko ikome kaže šta se dogodilo.

Iznoseći svoju odbranu, optuženi je tvrdio da nije kriv. Rekao je da je 25. maja 1992. godine ušao u prednje dvorište kuće oštećene tražeći neke delove za automobile, a da ga je ona pozvala da uđe, moleći ga da joj pomogne da napusti kuću. Tvrdi da joj je odgovorio da ne može da pomogne i da je to bila sva komunikacija sa njom.  Takođe je naveo da je od 1998. do 2010. godine živeo u Kanadi, ali da je, kada je podneo zahtev za kanadsko državljanstvo, ispitivan o ovom zločinu. Da bi izbegao probleme u svojoj porodici, priznao je i došao da odgovara u Srbiji, „da ga ne bi poslali u Sarajevo”.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji – izveštaj i diskusija

U ponedeljak, 10. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je organizovao diskusiju povodom objavljivanja izveštaja Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji. Autorka izveštaja Katarina Ristić analizirala je istorijski revizionizam o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od pada Miloševićevog režima 2000. godine do danas. O nalazima izveštaja i opštem odnosu medija u Srbiji prema ratovima devedesetih, govorile su Katarina Ristić, autorka izveštaja i istraživačica sa Univerziteta u Lajpcigu, Svetlana Lukić, novinarka i urednica portala Peščanik, i Milica Stojanović, novinarka BIRN-a. Diskusiju koja je održana u KROKODILovom Centru moderirala je izvršna direktorka FHP-a, Ivana Žanić.

Izveštaj Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji razlikuje dve faze istorijskog revizionizma u medijima od pada režima Sobodana Miloševića do danas:  (i) period do 2012. godine, koji obeležava liberalizacija medija, ali i nedostatak volje medijskih aktera da se bave sećanjem na ratove devedesetih godina; (ii) period nakon 2012. godine, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka (SNS), a mediji se okrenuli desničarskom populizmu, kada se uočava i uspon revizionističkog narativa. Autorka izveštaja navela je da mediji imaju dvojaku ulogu u stvaranju kulture sećanja – oni se mogu posmatrati kao platforma koja posreduje u različitim pogledima na prošlost, ali i kao aktivni akter sećanja.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine

U ponedeljak, 24. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine (Izveštaj). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:30 časova.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine. Međutim, obzirom da većina postupaka traje više od dve godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2021. godine.

Izveštaj je podeljen u dva dela. U prvom delu izveštaja analizirani su pojedinačni predmeti koji su trenutno u toku pred sudovima u Srbiji, dok se drugi deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.

Na predstavljanju će govoriti:

• Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a
• Mihailo Pavlović, advokat
• Igor Matijašević, predstavnik porodica stradalih meštana Sotina (Hrvatska)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Predstavljanje možete pratiti uživo putem linka: https://bit.ly/pirep23f

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

Nakon promene režima 2012. godine, novi autoritarni režim Srpske napredne stranke (SNS) stavio je politiku sećanja visoko na svoj politički dnevni red. Revizionistička istorija ratova devedesetih godina sada predstavlja primarni izvor njihove političke legitimacije. Istovremeno, nova Vlada je čvrsto stegla medije, ostavljajući samo nekoliko nezavisnih medija koji su kritični prema novoj politici sećanja. Većina režimskih medija radi u simbiozi sa režimom, aktivno doprinoseći novom revizionističkom narativu. Ovaj narativ je dodatno podržan i naglašen u tabloidima i alternativnim medijima, nudeći još radikalniju verziju prošlosti. U takvoj medijskoj sceni, akteri koji se kritički osvrću na sećanje ograničeni su na nekoliko nezavisnih medija. Istovremeno, oni su pod stalnom pretnjom i režima i tabloida.

Ovaj Izveštaj analizira istorijski revizionizam o ratovima devedesetih godina u srpskim medijima, od kraja Miloševićevog režima 2000. godine do danas. U Izveštaju razlikujemo dve faze u medijatizaciji prošlosti: (i) period do 2012. godine, kada su mediji osporavali ratni narativ, premda u okviru medijskog modela „spirale ćutanja“, gde su dramatična otkrića o zločinima padala u zaglušujuću tišinu; (ii) period nakon 2012. godine, sa usponom revizionističkih narativa pod novom autoritarnom vladom, konsolidovanih unutar medija pod kontrolom države i sve većeg procenta tabloidne štampe. Nova revizionistička istorija, dominantna u ovom drugom periodu, nadograđuje se na herojsko sećanje na srpsku vojsku koja služi kao izvor nacionalnog ponosa. Na nivou diskurzivnih strategija dolazi do zamene počinilaca i žrtava, oživljavanja ideje srpske žrtve i odbacivanja svake odgovornosti za kriminalnu prošlost.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

Advokat: Okončano deset parnica za naknadu štete žrtvama ratnih zločina JNA u Hrvatskoj

Diskusija: Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

U ponedeljak 10. aprila 2023. godine, u 18 časova, Fond za humanitarno pravo u KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, Beograd) organizuje diskusiju na temu Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji.

U okviru diskusije će biti predstavljen istoimeni izveštaj, analiza istorijskog revizionizma o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od 2000. godine do danas, autorke Katarine Ristić, istraživačice sa Univerziteta u Lajpcigu.

U prvom periodu, do 2012. godine, mediji su osporavali činjenice o ratovima prvenstveno u okviru modela „spirale ćutanja“, tako što su otkrića o zločinima u javnosti obavijana zaglušujućom tišinom. Nakon 2012. godine, sa novom vlašću, dolazi do uspona revizionističkih narativa konsolidovanih unutar medija pod kontrolom države i sve većeg prisustva tabloidne štampe. U analizi se ističe da se nova, revizionistička istorija, dominantna u drugom periodu, nadograđuje na herojsko sećanje na srpsku vojsku, koje služi kao izvor nacionalnog ponosa. Tako dolazi do oživljavanja ideje srpske žrtve i odbacivanja svake odgovornosti za zločine.

Početak suđenja Dušanu Lončaru, komandantu JNA optuženom za zločin u Lovasu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Dušanu Lončaru, nekadašnjem komandantu 2. proleterske gardijske motorizovane brigade (pgmb) JNA, optuženom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen 10. oktobra 1991. godine u Lovasu (Republika Hrvatska).

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) optuženi se tereti da je 9. oktobra 1991. godine, kao komandant 2. pgmb JNA u činu potpukovnika, izdao naređenje  da se izvrši napad na selo Lovas i njegovo stanovništvo, u kome stoji da se glavnim snagama blokira selo i artiljerijom dejstvuje po objektima u selu, a pomoćnim snagama izvrši „čišćenje sela od pripadnika ZNG i MUP, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno“. Sutradan, 10. oktobra 1991. godine, snage pod komandom Dušana Lončara su, postupajući po njegovoj naredbi,  napale selo, ubile „najmanje 7 civila“ i zapalile više stambenih objekata.