Procentualne šanse preživljavanja genocida u Srebrenici

Procentualne šanse preživljavanja genocida u Srebrenici

Slobodna EvropaŠehida Abdurahmanović, kojoj je u genocidu u Srebrenici ubijen muž i još desetak članova porodice, smatra veoma bitnim što su porodice žrtava u Udruženju “Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa” Evropskom sudu za ljudska prava u Strasbourgu podnijele tužbu protiv države Holandije.

“S obzirom da sam ja očevidac i žena koja sam bila sa djecom u fabrici akumulatora, tadašnjoj bazi holandskog bataljona, s te moralne strane, te ljudske strane nije mi jasno da oni dobro znaju koji je broj ljudi samo tu bio i oni se hvataju nekog spiska. I koje je to poniženje žrtava kad oni kažu na presudu koju bude donio sud, na neku cifru koju će sud da odredi žrtvama, oni od toga priznaju samo deset posto”, kaže Šehida.


Share

Slučaj Svetozara Andrića još u predistražnoj fazi

Slučaj Svetozara Andrića još u predistražnoj fazi

danas_logoSkoro dve godine je prošlo otkako je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine protiv zamenika predsednika opštine Novi Beograd Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije i načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS.

Share

Aktivisti REKOM-a planiraju da popišu sve stradale u ratovima devedesetih

Aktivisti REKOM-a planiraju da popišu sve stradale u ratovima devedesetih
BalkanInsight_logoKoalicija za REKOM koja se zalaže za osnivanje regionalne komisije za istinu o zločinima i drugim povredama ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, najavila je izradu popisa svih žrtava u sukobima od 1991. do 2001. godine.
Share

Beograd istražuje Mehmetaja, Priština poziva da se ne putuje u Srbiju

Beograd istražuje Mehmetaja, Priština poziva da se ne putuje u Srbiju

Slobodna EvropaKosovski državljanin Nezir Mehmetaj, kome je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana, sumnjiči se za ratni zločin počinjen tokom leta 1999. godine u selu Rudice u opštini Klina na Kosovu, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vasilije Seratlić, zamenik tužioca i portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

On je naveo da je istraga pokrenuta zbog postojanja osnova sumnje da je Mehmetaj izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.


Share

Politika sećanja na Operaciju Oluja i devedesete u Srbiji

Politika sećanja na Operaciju Oluja i devedesete u Srbiji

remarker-logoDržavne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Promena političke konstelacije podrazumevala je i menjanje fokusa državne politike sećanja sa antikomunizma na etnifikaciju prošlosti, dve najdominantnije prizme interpretacije prošlosti u službenoj politici sećanja Srbije od početka devedesetih godina.

Share

Srbija: Godina negiranja ratnih zločina

Srbija: Godina negiranja ratnih zločina
BalkanInsight_logoU Srbiji su ove godine veličani ratni zločinci, osuđujuće presude izricane Srbima dovođenje u pitanje, a tužioci nisu podneli nijednu optužnicu protiv visokorangiranih lica za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih.

Osuđeni ratni zločinac, penzionisani general Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević je 9. maja ulicama Niša predvodio šetnju povodom Dana pobede nad fašizmom. Događaj su organizovali ruski veterani uz podršku srpskih vlasti.

Ovim Lazarevićevim učešćem na paradi samo je nastavljena praksa srpskih vlasti da ratne zločince proglašavaju herojima.


Share

Vulin ‘vaskrsava’ ukinute vojne jedinice

Vulin ‘vaskrsava’ ukinute vojne jedinice

Slobodna EvropaPosle 13 godina Vojska Srbije ponovo vraća status brigada 63. padobranskoj i 72. za specijalne operacije. Obe su učestvovale na ratištima tokom devedesetih godina, a 2006, kada je formirana Vojska Srbije, spuštene su na rang bataljona i objedinjene u Specijalnoj brigadi.

Upravo je ratni angažman ovih jedinica potencirao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, tokom predstavljanja svoje odluke o organizacijskim promenama u Specijalnoj brigadi, poručujući da se ispravlja nepravda prema onima koji su ginuli, ali i prema „onima koje su ti heroji sačuvali“.


Share

U Srbiji za 16 godina samo pet presuda za silovanja u ratu

U Srbiji za 16 godina samo pet presuda za silovanja u ratu

Slobodna EvropaZa 16 godina postojanja Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, samo šest žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji dobilo je zadovoljenje pravde. Podignuto je tek 10 optužnica, od čega je pet sudskih postupaka pravosnažno okončano – podaci su nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji.

Srbija, za razliku od Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u svoje zakonodavstvo nije uključila pravilnik Haškog tribunala koji se odnosi na dokazivanje seksualnog nasilja, ističu u FHP.


Share

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

predstavljanje_petog_izvestajaU ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.


Share

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

fifth_report-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Ovo je peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Izveštaj pokriva period od 1. juna 2019. godine do 1. decembra 2019. godine. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne startegije relevantni su i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i Četvrti izveštaj o spovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je FHP predstavio tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u petom izveštaju pokazuju da za 44 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Od 23 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 19 nije rezultat incijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, a broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom. Kada je reč o odnosu društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine, prethodnih nekoliko meseci obeležava i kontinuirano promovisanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share