Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izvestaj-srIzveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Pamtimo – 6. maj 1992. Hrtkovci

Pamtimo – 6. maj 1992. Hrtkovci

fhp-zuc-yihr

PAMTIMO!

Na današnji dan, pre trideset godina, Srpska radikalna stranka (SRS) održala je predizborni miting u Hrtkovcima pred više od hiljadu ljudi na kojem je Vojislav Šešelj pozvao na proterivanje lokalnog hrvatskog stanovništva.

Šešelj je 2018. godine pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i drugih nehumanih dela, kao i za činjenje progona kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini.

U presudi je utvrđeno da je govor Vojislava Šešelja, održan 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima, podstakao nasilje nad hrvatskim stanovništvom Hrtkovaca, što je rezultiralo njihovim odlaskom. Na Hrvate je, šikaniranjem i zastrašivanjem, vršen pritisak da zamene svoja imanja za imanja Srba iz Hrvatske. Takođe, sud je utvrdio da lokalne vlasti nisu preduzele ništa kako bi zaštitile hrvatsko stanovništvo i sprečile njegovo iseljavanje.


Share

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godisnji-izvestaj-2021Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. maja 2022. godine u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra predstaviti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

Govore:

  • Mateja Norčič-Štamcar, zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji
  • Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen. Događaj će trajati oko 1.5h.

 

Predstavljanje možete pratiti uživo putem linka: bit.ly/gi2021fb

Share

Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini

Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini
rtv-kimTokom prošle godine na Kosovu su pokrenuti ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta za ratne zločine prema civilnom stanovništvu. Predmeti se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosova. Kancelarija Specijalnog tužioca podigla je samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.  Zbog sumnje da su počinile zločin protiv civilnog stanovništva uhapšeni su Muhamed Alidemaj i Duško Arsić.

Kada su u pitanju ratni zločini koji imaju političku ili etničku pozadinu u tri slučaja su bila umešana dva Albanca i sedam Srba, stoji u ovom izveštaju.

Podrška Švajcarske ambasade rešavanju pitanja ratnog zločina proističe iz tri glavna stuba, naglasila je Paulina Gacaferi, zamenica ambasadora.

“Prvo – žrtve i njihove porodice imaju pravo na pravdu, iako nema potrebe naglašavati, nema ničega što može nadoknaditi gubitak njihovih najmilijih. Pravda im može doneti moralnu satisfakciju. Pod dva – država je dužna da istraži i krivično goni povrede ljudskih prava i pod tri – pravda je važan deo izgradnje i održavanja mira. Kultura nekažnjavanja i zaostavštine zločina iz prošlosti koji nisu rešeni, jedino može oslabi mir, kazala je zamenica šefa misije u Švajcarskoj ambasadi na Kosovu Paulina Gacaferi.


Share

Nastavak prakse odugovlačenja postupka u predmetu Srebrenica

Nastavak prakse odugovlačenja postupka u predmetu Srebrenica

IzSudnice-sr

Jučerašnji glavni pretres u predmetu Srebrenica odložen je zbog odsustva optuženog Alekse Golijanina. U međuvremenu je promenjen i jedan član sudskog veća zbog čega će glavni pretres početi ispočetka. Od 2016. godine kada je počelo suđenje u ovom predmetu, ovo je drugi put da glavni pretres počinje ispočetka. FHP zahteva od nadležnih institucija Srbije da prekinu sa praksom odugovlačenja ovog postupka i da konačno učine dodatan napor kako bi se suđenje u ovom predmetu privelo kraju, odgovorni kaznili, a žrtve nakon 27 godina dočekale pravdu.

Naime, Tužilaštvo za ratne zločine je 2016. godine podiglo optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila nedaleko od zemljoradničke zadruge u selu Kravica (Bratunac) 14. jula 1995. godine. Postupak je počeo tek krajem 2016. godine, a ubrzo je i prekinut jer su branioci optuženih zahtevali izuzeće sudskog veća. U junu 2017. godine postupak je počeo ispočetka zbog toga što u trenutku kada je optužnica podignuta nije bio imenovan novi Tužilac za ratne zločine jer je mandat prethodnom tužiocu prestao. Od početka suđenja, do danas bilo je zakazano ukupno 59 glavnih pretresa od kojih je samo 27 održano. Preostala 32 glavna pretresa nisu održana iz različitih razloga – nedolazak optuženih ili njihovih branilaca, odsustvo člana veća, štrajk advokata, proglašenje vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 itd.


Share

Ministar Vulin kontinuirano u društvu osuđenih za ratne zločine

Ministar Vulin kontinuirano u društvu osuđenih za ratne zločine

vulin-saopstenjePrema pisanju medija, Saša Cvjetan, pripadnik jedinice „Škorpioni“ koji je 2005. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, bio je počasni gost na obeležavanju Dana opštine Srebrenica, 11. marta ove godine. Na svečanosti je, u istom redu sa Cvjetanom, sedeo ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, koji je tom prilikom održao govor.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je nedopustivo da se visoki državni zvaničnici Srbije nalaze u društvu ratnih zločinaca, time im svesno dajući legitimitet za učešće u političkom životu. Na ovaj način, sprovodi se rehabilitacija osuđenih za najteže zločine tokom ratova devedesetih i istorijski revizionizam sudski utvrđenih činjenica.


Share

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve VJ, MUP Srbije i OVK

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve  VJ, MUP Srbije i OVK

kosovo-zrtve-srOd 20. marta, kada su posmatrači OEBS-a i druge međunarodne organizacije napustile Kosovo, do potpunog povlačenja VJ i  MUP-a Srbije s Kosova, 20.juna 1999. godine, život je izgubilo 8,569 osoba, a sudbina 1,094 još uvek nije razjašnjena. I to 6.118 albanskih civila, za čiju smrt odgovornost snose VJ/MUP, dok je sudbina 784 albanska civila do danas nerazjašnjena; 297 srpskih civila i 191 romskih i drugih civila, za čiju smrt je odgovorna OVK, od kojih je sudbina još 154 srpskih i 67 romskih civila nepoznata);  1,186 pripadnika OVK/FARK, nestalih 46,  i 525 poginulih pripadnika VJ/MUP Srbije, i 31 nestalih.

Najviše je ljudi izgubilo život u regionu Prištine – 2,261 osoba, među kojima je 103 žrtava NATO-a i 118 osoba čiji posmrtni ostaci još uvek nisu otkriveni:  1,730 albanskih civila, 66 srpskih i 25 romskih i drugih, 260 pripadnika OVK i 180 pripadnika  VJ/MUP.

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda.


Share

Povodom presude Osmanu Osmanoviću

Povodom presude Osmanu Osmanoviću

presuda-srViši sud u Beogradu doneo je 18. marta 2022. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina jer je u svojstvu inspektora policije Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio i pritvor u kom se nalazi od momenta hapšenja i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.

Osmanović je uhapšen u novembru 2019. godine na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Optužen je da je kao jedan od glavnih islednika u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko) nečovečno postupao prema Vasiljku Todiću pripadniku VRS, i civilima Milenku Radušiću, Aleksandru Pavloviću i Radi Simiću. Sud je utvrdio da je Osmanović nečovečno postupao i telesno povređivao Todića, Radušića i Simića, dok je za postupanje prema Pavloviću sud utvrdio da se takvo ponašanje optuženog ne može smatrati kao nečovečno postupanje.


Share

Etničko nasilje na Kosovu

Etničko nasilje na Kosovu

etnicko-nasilje-srSrbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Share