Smatra se da je tokom rata u Bosni i Hercegovini u Goraždu ubijeno više od 120 dece. Napadi na ovo područje su se nastavili čak i nakon što su ga Ujedinjene nacije proglasile „sigurnom zonom“.
Na sledećem linku možete pročitati osmi po redu izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini Fonda za humanitarno pravo (FHP).
FHP je tokom 2019. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se vodila na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.
Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i sličnih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u osam predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude i jedno rešenje, od kojih su dve presude i rešenje doneti prilikom odlučivanja po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu, i dve presude po žalbama protiv presuda Apelacionog suda u postupcima u kojima je Odeljenje postupalo u trećem stepenu. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo tri optužnice protiv tri lica.
Od početka rada 2003. godine pa do kraja 2019. godine, TRZ je podiglo optužnice u 76 predmeta ratnih zločina, u kojim je optuženo ukupno 198 lica i obuhvaćene 2.454 smrtno stradale osobe. Tri predmeta su spojena uz ranije pokrenute, tako da je od 73 predmeta pravosnažno okončano 49, jedan je obustavljen zbog smrti optuženog, a u tri predemta su odbačene optužnice zbog procesne nesposobnosti optuženih, dok je 20 predmeta u toku. U pravosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 70, a oslobođeno 52 optuženih.
Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2019. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.
NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije je počelo 24. marta 1999. godine, pod nazivom Operacija savezničkih snaga, koju su srpski mediji kolokvijalno nazvali „Operacija milosrdni anđeo“.
Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je usvojen 29. februara u Skupštini Srbije, praktično su isključene žrtve silovanja u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka. Naime, zakonom su isključene žrtve koje su imale fizičko oštećenje manje od 50 odsto, odnosno svi oni nad kojima je u toku ratova vršeno nasilje koje nije izazvalo vidljive fizičke posledice, što je zajedničko svim žrtvama seksualnog nasilja.
Nedavno su dva Srbina sa Kosova optužena za silovanje tokom rata 1999. godine. Ove optužnice podsetile su na činjenicu da kosovski sudovi dve decenije nikoga nisu osudili za ratno seksualno nasilje.
Mehanizam za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) očekuje od Srbije hapšenje i izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića bez odlaganja, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda.
Prošle nedelje navršilo se 27 godina od zločina u Štrpcima. Voz na relaciji Beograd-Bar neplanirano je stao na stanici Štrpci u Bosni u Hercegovini 27. februara 1993. godine. Iz njega su pripadnici Vojske Republike Srpske izveli 20 civila nesrpske nacionalnosti, koje su potom ubili.
Hrvatski istraživački novinar govori za Danas o ratnim zločinima, odnosima u regionu, medijima… U sedmom mjesecu 1991. godine, kada se već osjećao miris rata, bio sam glavni urednik Glasa Slavonije. Pokušavali smo da smirimo tu klimu koja je iz dana u dan sve više ključala i da jednim uravnoteženim pristupom damo ljudima osnovne informacije, a da ih ne huškamo na rat. To se nije svidelo ljudima koji su bili na vlasti u Osijeku. Željeli su imati pod kontrolom novine koje će biti glasnogovornik njihovih ideja – da po svaku cijenu treba ući u žestok obračun sa Srbima koji su im bili trn u oku – priča za Danas poznati hrvatski istraživački novinar Drago Hedl.
U promociji knjige “U Srebrenici nije bilo genocida” zločincu Šešelju pomogle su vlasti općine Novi Beograd, gdje je zamjenik načelnika Svetozar Andrić, ratni komandant Birčanske brigade i načelnik Štaba Drinskog korpusa VRS.
Ratni zločinac Vojislav Šešelj nastavlja seriju promocija svoje knjige “U Srebrenici nije bilo genocida”. U pokušajima dajim pisanijama negira presudu Međunarodnog suda u Hagu pomogle su mu i vlasti općine Novi Beograd, gdje je na dužnosti zamjenika načelnika Aleksandra Šapića ovdašnjoj javnosti mnogo poznatiji Svetozar Andrić, ratni komandant Birčanske brigade i načelnik Štaba Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske.
Na 27. godišnjicu zločina u Štrpcima, kada su pripadnici formacije “Osvetnici” i Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti, poslanici Skupštine Srbije raspravljaju o zakonu koji uređuje status civilnih žrtava rata.
Ali ni ovaj novi zakon, kao ni važeći iz 1996. godine, porodicama stradalih u Štrpcima, mestu u BiH na granici sa Srbijom, neće omogućiti status članova porodica civilnih žrtava.
Predlog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica predviđa da je civilna žrtva rata državljanin Republike Srbije koji je kao civilno lice izgubio život od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala za vreme rata ili u toku izvođenja ratnih operacija na teritoriji Republike Srbije.
Status članova porodica civilnih žrtava, koji bi im omogućio mesečna novčana primanja i socijalnu podršku, članovi porodica stradalih u Štrpcima ne mogu da ostvare jer njihovi najbliži nisu stradali u Srbiji već u BIH.