Članovi Upravnog odbora FHP-a

Iavor Rangelov, predsednik Upravnog odbora

Iavor Rangelov je istraživač stipendista na Katedri za globalnu politiku Londonske škole za ekonomiju i političke nauke i potpredsednik Londonske mreže za tranzicionu pravdu. Takođe je stipendista na programu istraživanja i treningu na Studijama evriopske spoljne politike i bezbednosti (EFSPS), koji finansira njegova post-doktorska istraživanja i posete Centru za evropsku politiku (Brisel), EU Institutu za izučavanje bezbednosti (Pariz), Institutu za međunarodne studije u Barseloni (Barselona) i T.M.C. Asser Institutu (Hag). Trenutno radi na istraživanju evropskih pristupa pravdi i bezbednosti u mirovnim procesima i tranzicijama nakon sukoba, koje ispituje ulogu aktera civilnog društva u globalnoj bezbednosti. Od 2003. učestvuje u inicijativama građanskog društva i konsultantskom radu na prostoru Zapadnog Balkana i Avganistana.

Profesor Zoran Pajić

Zoran Pajić je diplomirao 1968. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, na kome je u periodu 1976-84 stekao diplome magistra i doktora prava, kao i specijaliste za metodologiju.

Akademsku karijeru je započeo 1972. godine kao asistent na matičnom fakultetu, da bi kao profesor Međunarodnog javnog prava (MJP), u jesen 1992, emigrirao u Veliku Britaniju gdje i danas živi. U Britaniji je radio kao gostujući profesor na Univerzitetu Eseks (University of Essex), te na Kraljevskom koledžu (King’s College) Univerziteta u Londonu gdje je, kao profesor MJP predavao module “Mir i pravda” (“Peace and Justice”) i “Međunarodni mir i bezbednost” (“International Peace and Security”). Nakon odlaska u penziju (2011) ostaje na Koledžu kao gostujući profesor i savjetnik za projekte u svojoj naučnoj oblasti. Danas redovno predaje u sarajevskom Centru za postdiplomske studije Univerziteta u Bolonji. Takođe je, po pozivu, predavao na univerzitetima u Briselu, Liverpulu, Sinsinatiju, Golveju u Irskoj, te na Vojnoj akademiji u Dablinu. Z. Pajić je u protekle 3 decenije povremeno radio i kao međunarodni funkcioner. Bio je ekspert Ujedinjenih nacija (UN) za analizu kršenja ljudskih prava od strane režima apathejda u Južnoj Africi (1999-2005); vodio je projekat Međunarodne krizne grupe o vladavini prava na Balkanu (1999-2000); bio šef Odjela za reformu prava u Kancelariji Visokog predstavnika i savjetnik Visokog predstavnika za BiH (2002-2005); te autor nekoliko izvjaštaja o tranzicionoj pravdi koje je radio za Misiju Programa UN za razvoj u BiH (UNDP Mission to B&H).

Objavljivao je radove na B-H-S jezicima, kao i na engleskom i italijanskom. Nedavno je sa kolegama sa Kraljevskog koledža izdao knjigu “Procesuiranje ratnih zločina: Naučene lekcije i nasleđe 20 godina rada Haškog tribunala” („Prosecuting War Crimes: Lessons and Legacies of 20 Years of the ICTY” (Taylor & Francis Books, London 2013)).

Profesor Zdravko Grebo

Zdravko Grebo je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, osnivač Fonda za otvoreno društvo Bosne i Hercegovine (Soros Foundation), direktor Centra za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu, i šef Odeljenja za državno i međunarodno javno pravo.

Profesor Grebo je osnivač i Helsinškog parlamenta građana (Bosna i Hercegovina), autor jednog predloga Ustava (1990), akademski koordinator master kursa ”Evropske studije” i programski direktor master programa ”Ljudska prava i demokratija”. Iza njega, za sada, stoje četiri objavljene knjige i 150 članaka.

Godine 1993. dobija nagradu Kluba evropskih rektora ”Za mir i protiv rasizma i ksenofobije”, a 1994. godine dobitnik je nagrade The Franklin Four Freedoms za rad u oblasti ”slobode od straha”.

Florence Hartmann

Florence Hartmann je politička analitičarka, ekspertkinja za pitanja Balkana, sa višegodišnjim iskustvom u radu na pitanjima ljudskih prava.

Završila je 1985. godine master studije strane književnosti i civilizacija na Univerzitetu Pariz-Nintere (Univesity Paris-Ninterre). Radila kao autorka nedeljnog pregleda izveštavanja medija na francuskom i španskom jeziku za ambasade (1987-1990), kao novinar lista Le Monde (1990-2000). U periodu od 2000. do 2006. godine radila je kao porparolka i šefica komunikacija u Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, a od 2000. do 2003. u Međunarodnom krivičnom tribunalu za Ruandu. Bila je angažovana u misijama Kancelarije OEBS–a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 1999. godine, Centru za međunarodne studije i istraživanja na Pariskom Institutu Političkih nauka (Centre for International Studies and Research, Paris Institute of Political Studies) 1998. godine, Reporterima bez granica i Evropskom instututu za medije u Dizeldorfu 1997. godine.

Nataša Kandić

Nataša Kandić je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972. godine. Osnivačica je Fonda za humanitarno pravo u Beogradu (1993), istaknuti borac za zaštitu ljudskih prava i dobitnica više prestižnih međunarodnih nagrada i priznanja.

Ivanka Kostić

Ivanka Kostić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je u Fondu za humanitarno pravo na istraživanju ratnih zločina i povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (1993-1997); Norveškom savetu za izbeglice na Projektu građanskih prava (1997-2004). Vodila je kancelariju Norveškog saveta za izbeglice u Beogradu, potom Projekat građanskih prava u Srbiji. Jedan je od osnivača i Izvršni direktor PRAXIS-a, nevladine organizacije iz Beograda koja se bavi pružanjem pravne pomoći raseljenim licima, Romima i drugim marginalizovanim grupama, a u vezi sa pristupom imovinskim i statusnim pravima, pravu na pravni subjektivitet i zaštitu žrtava od nasilja u porodici.

Tihomir Loza

Tihomir Loza je zamenik direktora Transitions Online (TOL), međunarodne organizacije sa sedištem u Pragu koja se bavi internet izdavaštvom i razvojem medija u bivšim komunističkim zemljama Evrope i Azije. Bio je urednik Transitions magazina i urednik za Balkan u publikaciji WarReport Instituta za ratno i mirnodopsko izvestavanje (Institute for War and Peace Reporting).

Tihomir je bio član tima producenata koji su proizveli BBC serije „Umiranje Jugoslavije“ i „Pad Miloševića“. Tokom osamdesetih i ranih devedestih godina u Sarajevu je radio kao novinar i urednik u medijima Naši dani, Nedjelja i Oslobođenje. Za Transitions magazin i nedeljnik European Voice redovno piše o temama vezanim za Balkan.

Marika Theros

Marika Theros je ekspertkinja za ljudska prava i organizacioni razvoj sa više od 12 godina radnog iskustva u oblastima na raskršću javne politike, akademije i civilnog društva. Pruža strateške i programske savete u vezi sa pitanjima ljudskih prava i civilnog društva čitavom nizu organizacija, kao i pojedinim istaknutim pojedincima. Trenutno je angažovana kao viši istraživač na Institutu za državnu delotvornost u Vašingtonu. Učestvuje u Programu istraživanja civilnog društva pri Londonskoj školi ekonomije (LŠE), u okviru kojeg se posebno bavi pitanjima odgovornosti, pravde i sukoba. Pored toga, članica je Izvršnog komiteta Londonske mreže za tranzicionu pravdu, i trenutno završava doktorat na Odeljenju za međunarodni razvoj LŠE.

Share