Dnevnik: Četvorici „Škorpiona” 58 godina zatvora

Izvor: Dnevnik

IZREČENA PRESUDA ZA UBISTVO ŠESTORICE SREBRENIČKIH MUSLIMANA

Predsednica sudskog veća za ratne zločine Gordana Božilović – Petrović izjavila je juče obrazlažući presudu izrečenu pripadnicima paravojne formacije „Škorpioni“, da je sud utvrdio da su optuženi izvršili zločin za koji se terete. Slobodan Medić, Pera Petrašević, Aleksandar Medić i Branislav Medić osuđeni su juče na ukupno 58 godina zatvora zbog ubistva šestorice srebreničkih Muslimana u Trnovu 1995. godine, dok je Aleksandar Vukov oslobođen optužbe. Sudija Božilović – Petrović je kazala da je sud iz izvedenih dokaza nedvosmisleno utvrdio da je Slobodan Medić, kao komandant te paravojne formacije, naredio da se izvrši ubistvo šest civila.

Politika: Tajna „zacrnjenih” dokumenata

Izvor: Politika

TEMA DANA: GENOCID I PORICANjE

„Njujork tajms” piše da bi presuda Međunarodnog suda pravde u sporu Srbije i Bosne bila možda drugačija da su sudije imale uvid u celokupnu vojnu arhivu Srbije

Politika: „Škorpionima” 58 godina zatvora

Izvor: Politika

Slobodan i Branislav Medić osuđeni na maksimalne kazne, tužilac „delimično zadovoljan”, a porodice žrtava iz Srebrenice nezadovoljne presudom

Škorpioni – Spomenar

Film je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršci Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), S.A.D, i Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava (SHC), Švedska.

U filmu su korišćeni arhivski materijali Fonda za humanitarno pravo, Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i materijal koji su snimili Škorpioni.

Film je izrađen nakon što je FHP od pripadnika jedinice Škorpioni Dušana Kosanovića dobio dve original video kasete materijala o ratnom životu te jedinice, a potom snimio intervju sa još jednim pripadnikom ove jedinice, Goranom Stoparićem, o streljanju šest zarobljenika iz Srebrenice. Obojica govore u filmu o jedinici Škorpioni i svom učešću u njoj.

Osim orginalnih snimaka Škorpiona, u filmu su korišćeni arhivski materijali Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Film je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršci Nacionalne zadužbine za demokratiju i Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava.

Pismo Helsinškog odbora, YUKOM-a, Fonda za otvoreno društvo i Beogradskog kruga

Vaša Ekselencijo,

Srbija se ponovo našla na političkoj agendi i Evropske unije i međunarodne zajednice i njenih institucija. Ovog puta zbog statusa Kosova.

Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative zahtevaju da Srbija ispuni svoju obavezu prema Haškom tribunalu

Četiri nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava iz Srbije juče su uputile pismo na adrese šefova vlada 27 zemalja Evropske Unije (EU), izražavajući svoju duboku zabrinutost zbog nedavnih nagoveštaja da će se smanjiti pritisak na Srbiju vezan za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), uprkos tome što Srbija nije ispunila u potpunosti svoje obaveze prema toj instituciji, a što je bio preduslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.

Saradnja sa Haškim tribunalom kao uslov za nastavljanje Pregovora o stabilizaciji i pridruživanju

Vaša ekselencijo,

Sa dubokom zabrinutošću smo primili nekoliko nedavnih izjava predstavnika Evropske unije (EU) kojima se vladi Republike Srbije signalizira popuštanje pritiska vezanog za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ). U maju 2006. godine, Evropska komisija je donela odluku o suspenziji pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom do ostvarivanja pune saradnje sa MKTJ, uključujući hapšenje i izručenje bivšeg komandanta Vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladića.

Javno poricanje sudske istine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) izražava veliku zabrinutost zbog objavljivanja dodatka “Lična karta Srebrenice” u beogradskom dnevnom listu Glas javnosti, prvi put 12. marta  i drugi put 20. marta 2007. godine,  u kojem autor  Milivoje Ivaniševic osporava da je u  Srebrenici počinjen genocid, uprkos činjenici da je to utvrdio Međunarodni sud pravde, presudom od 26. februara 2007. godine.

Od nekažnjivosti do odgovornosti

Zaključci

Transkript

Zakon ne tretira konkretan zločin

Izvor: Danas

Pravni stručnjaci povodom predloga da se Krivičnim zakonikom
sankcioniše negiranje zločina u Srebrenici