Tokom 2003. godine, istraživači FHP su obišli sva naselja na Kosovu u kojima žive etničke manjine i intervjuisali 497 Srba, Crnogoraca, Roma, Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Egipćana, Aškalija i Albanaca.
Posebna pažnja posvećena je povratnicima.
Izvor: Balkan, 18.01.2005; Strana: 15
Najavljena istraga o uništavanju tragova zločina na Kosovu u surduličkoj fabrici „Mačkatica“
Kome prete radnici BIA u Surdulici, Vladičinom Hanu i Vranju? „Crvene beretke“ obezbeđivale fabriku 18. i 24. maja 1999. godine
Izvor: Balkan, 12.01.2005; Strana: 4
BEOGRAD – U Sarajevu će 19. januara biti promovisan regionalni tim za praćenje suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Beogradu, Zagrebu, Banjaluci i Vukovaru.
Promocija tog tima deo je aktivnosti oko kojih su se okupile tri nevladine organizacije iz Sarajeva, Zagreba i Beograda – izjavila je za Betu Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
Sarajevski Centar za istraživanje i dokumentaciju, zagrebački Dokumenta i beogradski Fond za humanitarno pravo zajednički rade na projektu čiji je cilj prikupljanje dokumenata i podataka vezanih za sukobe u bivšoj SFRJ iz devedesetih godina, uključujući i priče žrtava i preživelih.
Autor: NN
Fond za humanitarno pravo (FHP), Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Centar za prava manjina (CPM) zajednički su podneli predstavku UN Komitetu protiv torture (Komitet), protiv Srbije i Crne Gore (SCG) zbog odgovornosti za svirepo, nehumano i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje Roma Besima Osmanija, tokom policijske akcije prinudnog iseljavanja i rušenja naselja u kome je živeo.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Ervropski Centar za prava Roma (ERRC) iz Budimpešte i Centar za prava manjina (CPM) iz Beograda, podneli su tužbu za naknadu štete i krivičnu prijavu protiv Uro ša Đermanovića iz Beograda, jer je 6. maja 2004. godine, u beogradskom naselju Borča, surovo pretukao sedamnaestogodišnjeg Roma E.I. iz Beograda i naneo mu teške telesne povrede, opasne po život.
U celom svetu 10. decembar se obeležava kao međunarodni dan ljudskih prava. U našoj zemlji ta su prava ugrožena po brojnim osnovima, među kojima posebno ističemo ona, koja proizlaze iz činjenice da je izostala reforma vojske i policije i da nema adekvatne saradnje s Haškim tribunalom.
U leto 1995. godine, tokom akcije hrvatske vojske “Oluja” oko 200,000 Srba napustilo je zbog straha za svoje živote svoje domove u Republici Hrvatskoj i utočište potražilo na teritoriji Republike Srbije. Veliki broj njih je smešten u kolektivne centre i prihvatilišta, dok su se neki od njih privremeno smestili kod rodbine i prijatelja. Na osnovu Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Protokolu uz ovu konvenciju iz 1967. godine kao i Zakonu o izbeglicama Republike Srbije dolaskom na teritoriju Republike Srbije, ova lica su stekla izbeglički status koji im garantuje zaštitu od prisilnog vraćanja u zemlju iz koje su izbegli…
Izvor: Balkan, 06.11.2004; Strana: 14
BEOGRAD – U noći između 4. i 5. novembra 2004. godine dvojica mladića su sprejom ispisala kukasti krst na tabli, na kojoj piše „Fond za humanitarno pravo“, u Mekenzijevoj 67, a na zgradi preko puta grafit sledeće sadržine „Nataša Kandić je sluga jevrejskog cionizma. Srbija Srbima. Combat 18.“ Tom prilikom su nasrnuli nožem na vlasnika zgrade Zorana Stevanića, u kojoj se nalaze prostorije FHP.
Vraćajući se kući juče sat po ponoći Zoran Stevanić je video dvojicu mladića kako ispisuju grafite. Pokušao je da ih zaustavi, ali su ga mladići prvo fizički napali, a nakon toga zapretili nožem „da će ga izbušiti“ ukoliko ih ne pusti na prođu. Nakon toga su otrčali Kursulinom ulicom, u pravcu opštine Vračar.
FHP upozorava na sve otvorenije i jače ispoljavanje govora mržnje, posebno u pisanju grafita i javnim nastupima.
Autor: NN
Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva vladu Srbije da, poput Crne Gore, prizna dokumenta UNMIK-a, lične karte, putne isprave, registarske tablice automobila i druga dokumenta koja se tiču diploma, uverenja i dozvola i time pokaže da odustaje od represivne politike prethodnog režima prema Albancima.
Opštinski sud u Bačkoj Topoli obavezao je Republiku Srbiju da žrtvama policijske torture romske nacionalnosti, Stevanu Brančiću i Saši Gojkovu, isplati po 270.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete.