NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

Urbanistički projekti u Beogradu i Skoplju drastično transformišu gradske pejzaže, ali i oslikavaju dominantne politike sećanja. Kroz spomeničke i simboličke aspekte gradskih projekata dokazuje se kontinuitet nacije sa srednjim vekom odnosno antikom. U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

Zbog čega se Srbija nikada nije mogla pomiriti sa mogućnošću gubitka kontrole nad Kosovom? Zašto je stav o večnom nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan, 12 godina nakon proglašenja nezavisnosti? Kako je Kosovo postalo „kolevka nacije“, iako to nije istorijski tačno?

Online prikazivanje dokumentarnog filma „Dubina dva“

Od ponedeljka 7. decembra do petka 11. decembra 2020. godine možete pogledati online dokumentarni  film „Dubina dva“  o masovnoj grobnici otkrivenoj u Batajnici 2001. godine, u kojoj su nađena tela više stotina kosovskih Albanaca – civila ubijenih tokom rata na Kosovu.

Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Nakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.

JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.

Izložba 360°: Bilo jednom, ne ponovilo se

Izložba „Bilo jednom, ne ponovilo se“ postavljena je u Dokumentacionom centru Kosova u Prištini, koji vodi Fond za humnitarno pravo Kosova (FHPK), u znak sećanja na 1133 dece, stradale kao posledica rata na Kosovu 1998-2000. Usled pandemije koronavirusa izložba neće gostovati u Beogradu, te je omogućen virtuelni obilazak.

Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

Kako se fudbal razvio u plodno tlo za nacionalističku mobilizaciju krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina? Koja je simbolika narativa da je rat u Hrvatskoj počeo neredima na stadionu Maksimir u maju 1990. godine? Kako su nasleđa ratova 1990-ih danas vidljiva u kontekstu sporta na postjugoslovenskom prostoru?

Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

Debata Premladi da se sećamo? se organizuje u okviru projekta A Youth Perspective to Remembering the Past in the Western Balkans , koji Fond za humanitarno pravo Kosovo sprovodi u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Beogradu i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem osnaživanja i podrške aktivnijem učešću novih generacija u procesu suočavanja sa prošlošću i sećanja.

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

U Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Državne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.