Nova strategija proširenja EU: pomirenje i dalje preduslov za članstvo

Nova strategija proširenja EU: pomirenje i dalje preduslov za članstvo

european-commissionDana 6. februara 2018. godine, Evropska komisija (EK) je objavila paket strateških dokumenata o perspektivi proširenja Evropske unije (EU) na države Zapadnog Balkana. U dokumentima se podseća da su političke, ekonomske i administrativne reforme preduslov članstva u EU, identifikuju se ključni problemi i očekivani rezultati reformi, te se predstavljaju načini angažmana EU institucija kako bi se državama pružila neophodna politička, finansijska i stručna podrška. Put ka članstvu država Zapadnog Balkana u EU je, prema EK, realna i izgledna opcija, ali koja podrazumeva iskrenu političku posvećenost, suštinske reforme i rešavanje svih bilateralnih nesuglasica. Ukoliko Srbija ovaj (pre)ambiciozni plan ostvari, može postati članica EU već 2025. godine.

Share

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju pravni analitičar

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju pravni analitičar

Opis poslova :

  • Praćenje pravne regulative, rada nadležnih institucija, problema, međunarodnih standarda i prakse država i međunarodnih tela u oblasti prava na reparacije žrtava kršenja ljudskih prava, a posebno u regionu bivše Jugoslavije;
  • Podrška advokatima u sudskim predmetima u kojima FHP zastupa žrtve, kontakt sa postojećim i potencijalnim strankama, administrativno vođenje i pravna analiza ovih predmeta;
  • Pisanje saopštenja za javnost, itd.

Uslovi:

  • Diplomirani pravnik/ca, (kandidati/kandidatkinje sa masterom iz prava/posebno ljudskih prava će imati prednost);
  • Poznavanje međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava i prakse međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava;
  • Poznavanje teorije i prakse tranzicione pravde, posebno u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije;
  • Veština pravne analize i pisanja analitičkih tekstova;
  • Napredan nivo poznavanja engleskog jezika (pisanje i govor).

CV, motivaciono pismo, i preporuku profesora i/ili ranijeg poslodavca poslati najkasnije do 22. januara 2018. godine na e-mail adresu [email protected].

Napomena: biće kontaktirani samo oni kandidati koji uđu u uži izbor.

Share

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

danas_logo

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Share

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Predstavljen_Prvi_izvestajU ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.

Share

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Share

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na predstavljanje „Prvog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Predstavljanje i prateća debata biće održani u ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP od samog početka prati sprovođenje Strategije, sa ciljem da ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Nalazi FHP-a su istovremeno i jedini uvid u sprovođenje Strategije, budući da je uspostavljanje zvaničnog tela za njeno praćenje kasnilo 18 meseci te da je javnost još uvek uskraćena za informacije o realizaciji predviđenih mera i aktivnosti.

Izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina daje pregled trenutne situacije u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija, ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

Istraživanje javnog mnjenja po prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice i odgovornost i za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima 1990-ih godina.

Na debatu su pozvani predstavnici pravosuđa, nadležnih ministarstava i vladinih tela, nezavisnih institucija, nevladinih organizacija, medija, međunarodnih organizacija i ambasada, te poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Govornici:

Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo

Relja Radosavljević, Fond za humanitarno pravo

Jelena Diković, dnevni list Danas

Aleksandar Roknić, dnevni list Danas

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Debata: Da li smo krivi i/ili odgovorni?

Debata: Da li smo krivi i/ili odgovorni?

Debata-16.12.2017-logo„Ovo je presuda ideologiji i svima onima koji su te zločine planirali, koordinirali i sprovodili, ali njihovu krivicu nipošto ne treba dovoditi u vezu sa čitavim narodom.“

„Odgovornost za ratne zločine je individualna.“

„Srbi su i dalje kolektivni krivci.“

„Ovo nije, ne može i nikada neće biti presuda hrvatskom narodu.“

Share

Predsednik Haškog tribunala posetio Fond za humanitarno pravo

Predsednik Haškog tribunala posetio Fond za humanitarno pravo

naslovna-thumb

Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sudija Karmel Ađus posetio je 31. oktobra 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP). On je tom prilikom sa predstavnicima FHP-a razgovarao o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, saradnji Srbije i zemalja u regionu sa MKSJ i međusobno, te o važnosti približavanja sudski utvrđenih činjenica post-konfliktnim društvima bivše Jugoslavije.

Share

Razgovor sa aktivistima za ljudska prava iz Ukrajine

Razgovor sa aktivistima za ljudska prava iz Ukrajine

Aktivisti_za_ljudska_prava_iz_Ukrajine

Fond za humanitarno pravo (FHP) juče su posetili aktivisti koalicije „Pravda za mir u Donbasu“ iz Ukrajine. Koalicija okuplja nevladine organizacije i inicijative iz Ukrajine, sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava u onim regionima koji su od 2014. godine zahvaćeni oružanim sukobom. Cilj Koalicije je da prikupi svu relevantnu dokumentaciju o kršenjima ljudskih prava, koja će kasnije podržati sudske procese protiv počinilaca zločina i time osigurati jedan od osnovnih preduslova za povratak mira i pomirenje u istočnoj Ukrajini.

Jelena Krstić i Relja Radosavljević iz FHP-a predstavili su aktivistima Koalicije svoj rad u oblasti dokumentovanja ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Aktivistima iz Ukrajine je bilo zanimljivo i da čuju o načinima na koji FHP koristi prikupljenu dokumentaciju za pokretanje krivičnih i drugih procesa tranzicione pravde. Posebno su bili zanteresovani za odnos Srbije prema žrtvama ratnih zločina u pogledu reparacija za pretrpljena nedela, a diskutovalo se i o saradnji sa relevantnim institucijama, odnosu društva prema prošlosti i kažnjavanju počinilaca ratnih zločina.

Share

Javni čas o Lovasu

Javni čas o Lovasu

Logo FHPDana 18. oktobra 1991. godine srpski dobrovoljci predvođeni oficirima JNA prisilili su pedeset Hrvata iz Lovasa kod Vukovara da odu do jednog minskog polja u blizini sela. Na putu prema minskom polju, pripadnici srpskih snaga ubili su iz vatrenog oružja jednog zatočenog Hrvata. Kada su došli do minskog polja, preostali zatočenici su prisiljeni da uđu u njega i nogama čiste tlo ispred sebe kako bi polje očistili od mina. Eksplodirala je najmanje jedna mina i pripadnici srpskih snaga su otvorili vatru usled čega je poginulo 20, a ranjeno 12 zatočenika.

Događaju je prethodila višednevna psihička i fizička tortura meštana Lovasa hrvatske nacionalnosti, namerno uništavanje njihovih kuća, ubistva, zatočenja, i primena diskriminatornh mera poput nošenja belih traka oko ruke i obeležavanje kuća belom tkaninom.

Povodom 26. godišnjice od stradanja meštana Lovasa, Fond za humanitarno pravo Vas poziva na javni čas o događajima u i oko Lovasa te jeseni 1991. godine, i toku sudskog postupka koji se vodi pred sudovima u Srbiji od 2007. godine. Čas će održati pravna zastupnica žrtava, advokatica Marina Kljaić.

Čas će biti održan u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12/III), 18. oktobra 2017. godine, sa početkom u 18 časova.

Share