Dve godine od podnošenja krivične prijave protiv Dušana Lončara – TRZ i dalje bez odgovora

Dve godine od podnošenja krivične prijave protiv Dušana Lončara – TRZ i dalje bez odgovora

Specijalni sudDanas se navršava tačno dve godine od kada je Fond za humanitarno pravo (FHP) Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske narodne armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara zbog zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska) u oktobru 1991. godine. FHP obaveštava javnost da, od podnošenja krivične prijave, TRZ nije uradilo ništa da ovaj zločin istraži i odgovornog procesuira.

Share

Poziv za dostavljanje koncepta projekta

Poziv za dostavljanje koncepta projekta

fhp-crd

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Uprkos obilju sudski utvrđenih činjenica o ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, 20 godina kasnije trajni mir još uvek izmiče. Onemogućavaju ga rasprostranjena nekažnjivost, ignorisanje žrtava, javno veličanje odgovornih za kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i postojanje etnički pristrasnih i međusobno suprotstavljenih narativa o događajima, žrtvama i odgovornim akterima. Nedostatak konstruktivnih i inkluzivnih dijaloga o nasleđu ovih ratova dodatno otežava prihvatanje odgovornosti za zločine i suočavanje sa njihovim posledicama.


Share

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Kukujevci-put2Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. oktobra 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva tri člana porodice Matijević u aprilu 1992. godine u Kukujevcima (opština Šid, Srbija).

U kasnim večernjim satima 20. aprila 1992. godine nekoliko NN osoba je ušlo u dvorište hrvatske porodice Matijević u Kukujevcima. Iz kuće su izveli Anu, Joza i njihovog maloletnog sina Franju Matijevića i odvezli ih u nepoznatom pravcu. Nekoliko godina kasnije, njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa groblja u Mohovu (opština Ilok, Hrvatska). Do danas, za ovaj zločin pred sudovima u Srbiji niko nije odgovarao.

Share

Poziv na razgovor sa Dajen Orentliher

Poziv na razgovor sa Dajen Orentliher

diane-thumbU petak, 5. oktobra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo ugostiće Dajen Orentliher (Diane Orentlicher), povodom predstavljanja njenog najnovijeg istraživanja, predstavljenog u knjizi „Neka vrsta pravde – Uticaj MKTJ-a na Bosnu i Srbiju“ (“Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia”).

Diane Orentlicher predaje Međunarodno pravo na Vašingtonskom pravnom fakultetu. Predavala je i objavljivala radove na temu tranzicione pravde, međunarodnog krivičnog prava, i drugih oblasti međunarodnog javnog prava. Bila je zamenica američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina, nezavisna ekspertkinja Ujedinjenih nacija za pitanja borbe protiv nekažnjivosti, i specijalna savetnica Visokom komesaru za nacionalne manjine OEBS-a.

U svojoj najnovijoj knjizi, profesorka Orentliher prikazuje kako međunarodni krivični tribunali utiču na lokalne zajednice, i koji to faktori vremenom menjaju ovaj uticaj. Kroz detaljnu studiju slučaja, knjiga „Neka vrsta pravde“ nudi nove informacije u pogledu dva pitanja koja su predmet intenzivne debate: šta je verodostojan cilj međunarodnih krivičnih sudova, i koji faktori određuju koliki će biti uticaj ovih udaljenih sudova na društva koja su svedočila okrutnom nasilju? Knjiga istražuje uticaj Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u dvema državama na koje rad suda direktno utiče. Prva, Bosna i Hercegovina, doživela je razne nivoe etnički motivisanog nasilja, koje je kulminiralo genocidom u Srebrenici 1995. godine. Vlada druge države, Srbije, uvukla je region u sukob.

Zatvaranje MKSJ-a krajem 2017. godine, čini ga sudom za ratne zločine koji je najduže radio u istoriji, te stoga nudi neuporedivo bogatstvo studija slučajeva o tome kako jedan tribunal inspirisan Nirnbergom, utiče na društva koja se oporavljaju od urušavajućeg nasilja.

Ovom prilikom, o uticaju koji je rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju imao i na druge post-Jugoslovenske države razgovaraćemo i sa:

  • Hrvojem Klasićem, docentom na Odsjeku za povijest Sveučilišta u Zagrebu
  • Ernom Mačkić, analitičarkom Balkanske istraživačke mreže iz Bosne i Hercegovine
  • Adriatikom Kelmendijem, novinarom sa Kosova, i
  • Nemanjom Stjepanovićem, novinarom iz Srbije

Debata se održava 5. oktobra 2018. godine, u Ustanovi kulture Parobrod (Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Share

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

izlozbaSarajevoIzložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Program

25. IX u 19h Otvaranje izložbe

  • Budimir Ivanišević, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo
  • Elma Hašimbegović, direktorica, Historijski muzej Bosne i Hercegovine
  • Milutin Petrović, v.d. direktor, Ustanova kulture Parobrod

27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva

  • Nemanja Stjepanović

4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan

  • Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
  • (rezervišite svoje mesto na: [email protected])

5. X u 19h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:

  • Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
  • Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
  • Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
  • Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
  • Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija

Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese [email protected]g ili telefonom na (011) 3349-766.

Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Share

Javni poziv za učešće u programu razmene Sarajevo-Beograd

Javni poziv  za učešće u programu razmene Sarajevo-Beograd

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) pozivaju mlade iz Srbije i Sarajeva da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati od 24. septembra do 8.oktobra 2018. godine.

Od maja 1992. do oktobra 1995. Sarajevo je držano pod opsadom. Vojska Republike Srpske okružila je grad i tokom ta 44 meseca nad njegovim građanima sprovodila kampanju granatiranja i snajperskog delovanja. Građani su napadani svakodnevno, i u svim situacijama: vozeći se javnim prevozom, odlazeći u kupovinu, igrajući se na igralištima, obrađujući bašte… Napadi su rezultirali sa oko 14,000 ubijenih i na hiljade ranjenih žena, dece i muškaraca svih životnih doba.

Prema istraživanju javnog mnjenja iz 2017. godine, čak 71% građana Srbije nije čulo da je Sarajevo bilo po opsadom.

Program razmene ima za cilj da mladim građanima Srbije i Sarajeva omogući međusobno upoznavanje i zajedničko učenje o događajima iz perioda 1992-1995. godine, te izgradnju mostova prijateljstva i saradnje koji mogu značajno uticati na kreiranje mirne i stabilne budućnosti.

Program uključuje dve uzajamne posete: mladih iz Srbije Sarajevu, i mladih iz Sarajeva Beogradu. Tom prilikom oni će obići ključna mesta u gradu, koja podučavaju i svedoče o njihovoj nedavnoj istoriji. Takođe će učestvovati u izložbenom programu koji u ovom periodu organizuju FHP i Historijski muzej BiH u Beogradu, a koji će osim izložbe o Sarajevu pod opsadom obuhvatiti i obrazovni program o sudski utvrđenim činjenicama o opsadi, te jedan od poslednjih filmova koji je na tu temu priređen. Program predviđa aktivno učešće mladih, koji će sami kreirati program, a potom i sprovoditi aktivnosti, uz podršku organizatora.

Programu razmene prethodiće pripremni period, počevši od 10. septembra. Od polaznika će se očekivati aktivno učešće od početka do kraja programa.

Pravo učešća imaju mladi od 18 do 35 godina, iz Sarajeva i širom Srbije. Prijava se vrši popunjavanjem kratkog upitnika koji se nalazi ovde. Rok za prijavu ističe 9. septembra 2018. godine u ponoć. Troškove putovanja, smeštaja i ishrane snose organizatori.

Selekcija kandidata biće završena do 11. septembra, izborom po deset mladih ih Sarajeva i Srbije koji pokažu najveće interesovanje i motivaciju, i obavežu se na aktivno učešće. O konačnim rezultatima biće obavešteni samo oni kandidati koji budu izabrani za učešće u programu.

Dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese: [email protected].

Program razmene podržavaju Ambasada Švajcarske u Beogradu, Fondacija Hajnrih Bel – Kancelarija Beograd i Civil Rights Defenders.

Share

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

Škola tranzicione pravde: Da znamo činjenice, a ne mitove

tj2018U ponedeljak, 30. jula 2018. godine završena je peta po redu Nacionalna škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo. Školu je pohađalo 25 studenata prava, bezbednosti, političkih nauka i istorije, aktivista nevladinih organizacija, novinara, advokatskih pripravnika i profesora istorije iz Beograda, Surdulice, Mladenovca, Smedereva, Ribarica, Novog Sada, Kragujevca, Požarevca, Pančeva, Bora i Niša.


Share

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

izvestaj-nac-strategijaU petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.


Share

Javni čas o Operaciji „Oluja“

Javni čas o Operaciji „Oluja“

kolona-thumbVojno-policijskom operacijom „Oluja“, koju su u avgustu 1995. godine sprovele hrvatske oružane snage, okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije izvršeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini. Prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, operacija “Oluja” je dovela do raseljavanja preko 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila, a zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i pljačke imovine Srba. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.


Share

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na predstavljanje „Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i “Predloga praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina”. Predstavljanje će biti održano u petak, 27. jula 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je FHP predstavio u decembru 2017. godine. Drugi izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. decembra 2017. godine, zaključno sa 1. junom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i “Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina” koji pruža pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Govornici:

  • Jelena Krstić, Fond za humanitarno pravo
  • Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
  • Gordana Đikanović, novinarka iz Prištine, članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika
  • Matthew Holliday, Međunarodna komisija za nestala lica (TBC)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share