U četvrtak, 16. maja 2019. godine u 11 časova, u Velikoj sali Medija centra (Terazije 3, II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće javnosti sedmi po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji.
Od 7. aprila 2019. godine, društvenom mrežom Twitter širi se informacija da je Fond za humanitarno pravo na svom zvaničnom nalogu izrazio protivljenje podizanju „Memorijala Jasenovac“. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom obaveštava javnost da nikada nije objavio ovaj post, te da on predstavlja namerno obmanjivanje javnosti sa ciljem da se FHP prikaže kao pristrasna i neprofesionalna organizacija.
Post je najverovatnije pripremljen i objavljen putem specijalizovanih internet strana koje omogućavaju generisanje postova u ime drugih fizičkih i pravnih lica. Reakcije korisnika društvene mreže Twitter sadrže veliki broj uvreda i pretnji upućenih na račun FHP-a i drugih organizacija za ljudska prava, što ukazuje na opasnost koju nose ovakve zloupotrebe identiteta organizacije. FHP poziva građane i građanke Srbije, kao i drugih post-jugoslovenskih država, da praćenjem njegovog zvaničnog Twitter (@FHPHLC) i Facebook (@FHP.HLC) naloga budu pravovremeno i tačno informisani i o njegovom radu i o i vrednostima za koje se zalaže.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuju poziv zainteresovanima da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Srebrenica-Kravica, 9. aprila 2019. godine, sa početkom u 9.30h.
U predmetu Srebrenica-Kravica se sudi osmorici optuženih, nekadašnjim pripadnicima Centra za obuku „Jahorina” Specijalne brigade policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Optuženima se stavlja na teret da su 14. jula 1995. godine, unutar, ispred i u neposrednoj blizini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila iz Srebrenice.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je optužnicu u ovom predmetu podiglo u septembru 2015. godine, ali je suđenje počelo tek u decembru 2016. godine. Optužnica tereti optužene da su izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.
Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i FHP pozivaju sve zainteresovane punoletne osobe da se prijave za dolazak na suđenje u navedenom terminu. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.
Za zainteresovane državljane Bosne i Hercegovine, prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adrese: udruzenje.zrtava.torture@gmail.com, a za državljane Srbije preko adrese trials@hlc-rdc.org, najkasnije do 5. aprila 2019. godine u 10h.
Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.
Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: trials@hlc-rdc.org.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuju poziv zainteresovanima da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Srebrenica-Kravica, 19. marta 2019. godine, sa početkom u 14.30h.
U predmetu Srebrenica-Kravica se sudi osmorici optuženih, nekadašnjim pripadnicima Centra za obuku „Jahorina” Specijalne brigade policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Optuženima se stavlja na teret da su 14. jula 1995. godine, unutar, ispred i u neposrednoj blizini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila iz Srebrenice.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je optužnicu u ovom predmetu podiglo u septembru 2015. godine, ali je suđenje počelo tek u decembru 2016. godine. Optužnica tereti optužene da su izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.
Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i FHP pozivaju sve zainteresovane punoletne osobe da se prijave za dolazak na suđenje u navedenom terminu. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.
Za zainteresovane državljane Bosne i Hercegovine, prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adrese: udruzenje.zrtava.torture@gmail.com, a za državljane Srbije preko adrese trials@hlc-rdc.org, najkasnije do 14. marta 2019. godine u 10h.
Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.
Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: trials@hlc-rdc.org.
Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 21. februara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.
Sa studentima su razgovarali predstavnici FHP-a, Višnja Šijačić i Predrag Miletić, koji su predstavili rad organizacije na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde.
Studenti su se posebno interesovali za metode istraživanja i dokumentovanja kršenja ljudskih prava koje koristi FHP, a razgovaralo se i o tome koliko je rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju uticao na suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima država u regionu.
Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuje poziv zainteresovanim građanima Srbije da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Štrpci, 04. i 06. marta 2019. godine, sa početkom u 14.30h.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je podiglo optužnicu protiv četvorice nekadašnjih pripadnika jedinice “Osvetnici” i jednog pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (BiH). Optuženima se stavlja na teret da su u stanici Štrpci nasilno zaustavili voz koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, te da su iz njega izveli 20 putnika (18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta), koje su potom vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. U optužnici se navodi da su optuženi otetim putnicima oduzeli sve vredne stvari, pretukli ih, vezali žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim ih ubili.
Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.
Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.
FHP poziva sve zainteresovane punoletne građane Srbije da se prijave za dolazak na suđenje u navedenim terminima. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.
Prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adresa: trials@hlc-rdc.org, najkasnije do 25. februara 2019. godine u 10h.
Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.
Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: trials@hlc-rdc.org.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuju poziv zainteresovanim građanima Srbije i Bosne i Hercegovine da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Srebrenica-Kravica, 26. februara 2018. godine, sa početkom u 9.30h.
U predmetu Srebrenica-Kravica se sudi osmorici optuženih, nekadašnjim pripadnicima Centra za obuku „Jahorina” Specijalne brigade policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Optuženima se stavlja na teret da su 14. jula 1995. godine, unutar, ispred i u neposrednoj blizini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila iz Srebrenice.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je optužnicu u ovom predmetu podiglo u septembru 2015. godine, ali je suđenje počelo tek u decembru 2016. godine. Optužnica tereti optužene da su izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.
Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.
Udruženje žrtava i svjedoka genocida i FHP pozivaju sve zainteresovane punoletne osobe, građane Srbije i Bosne i Hercegovine da se prijave za dolazak na suđenje u navedenom terminu. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.
Prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adresa: trials@hlc-rdc.org (za građane Srbije) i putem email adrese: udruzenje.zrtava.torture@gmail.com, (za građane BiH), najkasnije do 19. februara 2019. godine u 10h.
Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.
Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: trials@hlc-rdc.org.
U četvrtak 31. januara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj jedanaesti po redu Dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Dosije „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“ prikazuje kako je u periodu od 1991. do 1995. godine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine sprovođena kampanja zastrašivanja i pritisaka na građane hrvatske nacionalnosti, sa ciljem da se oni isele iz svojih kuća i napuste Srbiju.
Otvarajući događaj, direktorka pravnog programa FHP-a Ivana Žanić je navela da su u Dosijeu predstavljeni dokazi o pretnjama, zastrašivanju, uništavanju imovine, nestancima i ubistvima Hrvata širom Vojvodine. Glavni inspiratori kampanje zastrašivanja i progona Hrvata su bili članovi Srpske radikalne stranke (SRS), na čelu sa Vojislavom Šešeljem, kao i razne grupe povezane sa ovom partijom. U progonu Hrvata su takođe učestvovali i pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, uključujući i Resor državne bezbednosti (RDB). Šešelj je u svojim govorima eksplicitno pozivao na progon Hrvata iz Vojvodine, zalažući se za to da se iz Srbije iseli onoliko Hrvata koliko je Srba iseljeno iz Hrvatske. Govoreći na skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Šešelj je tvrdio da za Hrvate više nema mesta u Vojvodini, zbog čega meštani Hrtkovaca srpske nacionalnosti treba što pre da ih se „otarase“. Nakon ovog govora započeta je kampanja zastrašivanja, koja je rezultirala odlaskom oko 450 hrvatskih porodica iz Hrtkovaca. Žanić je zaključila da ne iznenađuje izostanak reakcije državnih organa na izjavu Vojislava Šešelja da će rado ponoviti svoje ratne zločine, datu nakon što ga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio za progon Hrvata iz Hrtkovaca, budući da su sadašnji politički zvaničnici Srbije uglavnom članovi SRS iz vremena kada su Hrvati proterivani iz Vojvodine.
U sredu 30. januara 2019. godine, u prostorijama Fonda za humanitarno pravo (FHP) održan je sastanak predstavnika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) i nevladinih organizacija iz Srbije. Na sastanku su učestvovali sekretar MRMKS-a Olufemi Elias sa saradnicima, kao i predstavnici FHP-a, Helsinškog odbora za ljudska prava, Inicijative mladih za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava. Učesnici sastanka razgovarali su o nastavku saradnje u pogledu prenosa činjenica koje su utvrdili sudovi u Hagu, nadležni za kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Naglašene su potreba za novim i aktivnijim pristupom mladim generacijama, važnost njihovog kontinuiranog informisanja i obrazovanja o događajima iz nedavne prošlosti, neophodnost prevazilaženja društvene klime negiranja zločina i poricanja odgovornosti, kao i zalaganje za otklanjanje nekažnjivosti za počinjene ratne zločine.
Predstavnici MRMKS-a obišli su biblioteku i arhivu FHP-a i detaljnije se informisali o poduhvatu prenosa javno dostupne arhive Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji FHP sprovodi već skoro 15 godina.
Dana 29. januara 2019. godine u Sarajevu je preminuo profesor Zdravko Grebo, dugogodišnji prijatelj, saradnik i član Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo. Uvek vispren, duhovit i šarmantan, sa spremnom anegdotom iz sopstvenog života u vezi sa gotovo svakom temom, imao je predlog rešenja za sve izazove pred kojima bismo se našli. Do kraja se dosledno i nepokolebljivo zalagao za utvrđivanje istine i odgovornosti za zlodela počinjena tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih. Odlazak profesora Greba veliki je gubitak za sve iskrene zagovornike kritičkog građanskog društva, ali iza njega ostaju dela kojima se mogu ponositi svi njegovi poštovaoci. Pamtićemo ga i zauvek čuvati u našim uspomenama.