Digitalni narativ: Prisilna mobilizacija izbeglica

Digitalni-narativ-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj osmi digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2019. godine.

MUP Republike Srbije je u leto 1995. godine sproveo kampanju prisilne mobilizacije izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na osnovu prethodnog dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Privedene izbeglice pripadnici MUP-a predavali su vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama Republike Srpske i samoproglašene Republike Srpske Krajine, kao i paravojnim jedinicama bliskim Resoru državne bezbednosti Republike Srbije.

Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica. Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“ sadrži originalna vojna i policijska dokumenta, izjave prisilno mobilisanih izbeglica koje je prikupio Fond za humanitarno pravo, snimke svedočenja pred MKSJ, medijske priloge i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Digitalni-narativ-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj sedmi digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2013. godine i dopunjen novijim podacima.

Digitalni narativ daje uvid u delovanje ove jedinice Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Najviše rangirani komandanti VJ i policije osuđeni su pred MKSJ zbog masovnih ubistava civila u toku 1999. godine na Kosovu, između ostalog, u zoni odgovornosti 549. mtbr. Pred sudovima u Srbiji vođen je samo jedan postupak protiv dva pripadnika 549. mtbr, i osuđen je jedan počinilac koji je trenutno u bekstvu.

Digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ sadrži originalna vojna dokumenta, izjave preživelih, snimke svedočenja, fotografije lokacija, izjave svedoka insajdera, i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

bombardovanje-kolona-srU cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo objavljuje podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izvestaj-srIzveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godisnji-izvestaj-2021Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. maja 2022. godine u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra predstaviti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

Govore:

  • Mateja Norčič-Štamcar, zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji
  • Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen. Događaj će trajati oko 1.5h.

 

Predstavljanje možete pratiti uživo putem linka: bit.ly/gi2021fb

Share

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve VJ, MUP Srbije i OVK

kosovo-zrtve-srOd 20. marta, kada su posmatrači OEBS-a i druge međunarodne organizacije napustile Kosovo, do potpunog povlačenja VJ i  MUP-a Srbije s Kosova, 20.juna 1999. godine, život je izgubilo 8,569 osoba, a sudbina 1,094 još uvek nije razjašnjena. I to 6.118 albanskih civila, za čiju smrt odgovornost snose VJ/MUP, dok je sudbina 784 albanska civila do danas nerazjašnjena; 297 srpskih civila i 191 romskih i drugih civila, za čiju smrt je odgovorna OVK, od kojih je sudbina još 154 srpskih i 67 romskih civila nepoznata);  1,186 pripadnika OVK/FARK, nestalih 46,  i 525 poginulih pripadnika VJ/MUP Srbije, i 31 nestalih.

Najviše je ljudi izgubilo život u regionu Prištine – 2,261 osoba, među kojima je 103 žrtava NATO-a i 118 osoba čiji posmrtni ostaci još uvek nisu otkriveni:  1,730 albanskih civila, 66 srpskih i 25 romskih i drugih, 260 pripadnika OVK i 180 pripadnika  VJ/MUP.

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda.


Share

Etničko nasilje na Kosovu

etnicko-nasilje-srSrbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Share

Konkurs za poziciju istraživača/ice

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju istraživača/ice

Opis poslova:

  • Istraživanje krivičnih dela počinjenih tokom ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Pisanje krivičnih prijava i izveštaja/dosijea o počiniocima zločina;
  • Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

  • Završen fakultet humanističkih nauka (pravni, političke nauke, filozofski itd.);
  • Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
  • Odlično poznavanje engleskog jezika;
  • Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ);
  • Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
  • Poznavanje Baze objedinjenih sudskih spisa MKSJ i MRMKS;
  • Odlično poznavanje MS Office paketa;
  • Izrazita analitičnost i orjentisanost ka detaljima;
  • Spremnost za timski rad;
  • Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

  • Master diploma iz oblasti tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org. Navesti naziv pozicije za koju aplicirate.

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

  • Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Share