Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izvestaj-srIzveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde

Share

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godisnji-izvestaj-2021Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. maja 2022. godine u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra predstaviti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

Govore:

  • Mateja Norčič-Štamcar, zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji
  • Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen. Događaj će trajati oko 1.5h.

 

Predstavljanje možete pratiti uživo putem linka: bit.ly/gi2021fb

Share

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve VJ, MUP Srbije i OVK

kosovo-zrtve-srOd 20. marta, kada su posmatrači OEBS-a i druge međunarodne organizacije napustile Kosovo, do potpunog povlačenja VJ i  MUP-a Srbije s Kosova, 20.juna 1999. godine, život je izgubilo 8,569 osoba, a sudbina 1,094 još uvek nije razjašnjena. I to 6.118 albanskih civila, za čiju smrt odgovornost snose VJ/MUP, dok je sudbina 784 albanska civila do danas nerazjašnjena; 297 srpskih civila i 191 romskih i drugih civila, za čiju smrt je odgovorna OVK, od kojih je sudbina još 154 srpskih i 67 romskih civila nepoznata);  1,186 pripadnika OVK/FARK, nestalih 46,  i 525 poginulih pripadnika VJ/MUP Srbije, i 31 nestalih.

Najviše je ljudi izgubilo život u regionu Prištine – 2,261 osoba, među kojima je 103 žrtava NATO-a i 118 osoba čiji posmrtni ostaci još uvek nisu otkriveni:  1,730 albanskih civila, 66 srpskih i 25 romskih i drugih, 260 pripadnika OVK i 180 pripadnika  VJ/MUP.

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda.


Share

Etničko nasilje na Kosovu

etnicko-nasilje-srSrbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Share

Konkurs za poziciju istraživača/ice

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju istraživača/ice

Opis poslova:

  • Istraživanje krivičnih dela počinjenih tokom ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Pisanje krivičnih prijava i izveštaja/dosijea o počiniocima zločina;
  • Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

  • Završen fakultet humanističkih nauka (pravni, političke nauke, filozofski itd.);
  • Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
  • Odlično poznavanje engleskog jezika;
  • Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ);
  • Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
  • Poznavanje Baze objedinjenih sudskih spisa MKSJ i MRMKS;
  • Odlično poznavanje MS Office paketa;
  • Izrazita analitičnost i orjentisanost ka detaljima;
  • Spremnost za timski rad;
  • Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

  • Master diploma iz oblasti tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org. Navesti naziv pozicije za koju aplicirate.

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

  • Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Share

Online trening za novinare „Kako izveštavati sa suđenja za ratne zločine u Srbiji“

kako-pratititi-sudjenja-srFond za humanitarno pravo (FHP) poziva novinare i studente završne godine žurnalistike da se prijave za online trening o izveštavanju sa suđenja za ratne zločine u Srbiji koji će se održati u periodu od 21. do 24. marta 2022. godine.

Tokom treninga polaznici će u formi interaktivnih predavanja biti upoznati sa osnovnim principima objektivnog izveštavanja sa suđenja za ratne zločine, izazovima istraživačkog novinarstva u oblasti tranzicione pravde, načinima razvijanja senzibilisanosti kod novinara prilikom istraživanja i izveštavanja o temama suočavanja sa prošlošću i problemima sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom praćenja suđenja.


Share

Digitalna arhivska kolekcija “Zločini u Sandžaku devedesetih godina”

DAK-sandzak-srFond za humanitarno pravo predstavlja treću digitalnu arhivsku kolekciju „Zločini u Sandžaku devedesetih godina”.

Pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i policije, čiji je zadatak bio da štite sve građane, direktno su učestvovali u nasilju. Osim toga, dopuštali su naoružanim pripadnicima vojske bosanskih Srba, koji su neometano prelazili granicu od početka rata u BiH, da maltretiraju lokalno stanovništvo.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže kako su etnički incidenti na početku devedesetih godina u Sandžaku dobili sistemski karakter i prerasli u ratne zločine kao što su otmice, mučenja i ubistva. Kroz svedočenja, presude, izveštaje i drugu arhivsku građu, kolekcija posebno obrađuje četiri zločina koja su se dogodila u Sandžaku odnosno nad stanovnicima Sandžaka: otmicu građana Sjeverina iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Priboj-Rudo, otmicu iz voza u Štrpcima, napad na selo Kukurovići i torturu u policijskim stanicama.

Digitalna arhivska kolekcija „Zločini u Sandžaku devedesetih godina ” dostupna je na sledećem linku.

Share

Digitalni narativ: Operacija skrivanja tela

Digitalni_narativ_Operacija_skrivanja_tela-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj šesti digitalni narativ „Operacija skrivanja tela“, koji je nastao na osnovu FHP Dosijea “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA” iz 2017. godine.


Share