Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine

Predstavljanje-GI-slikaFond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 14. maja 2021. godine u 11:30 časova, putem online aplikacije Zoom predstaviti Godišnji izveštaj osuđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 21 predmeta koje je FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2020. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

 

Govornici:

  • Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo
  • Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Događaj možete pratiti putem Zoom platforme na sledećem linku: bit.ly/gi2020z Ili na našoj Facebook stranici: bit.ly/gi2020fb

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Share

Online prikazivanje dokumentarnog filma Tužioci

tuzioci

Žrtve odbačene kao „kolateralna šteta“. Preživeli ućutkani. Zločinci ostali nekažnjeni. Ovo je istorija seksualnog nasilja u sukobu koju tužioci pokušavaju da promene.

Silovanje i pljačka koncepti su stari koliko i sam rat. Svakako, rat sa sobom nosi ideju sakupljanja plena koji su pronašli oni koji pobedonosno stoje na bojnom polju. Ali seksualno nasilje je ratni zločin, a ne kolateralna šteta, i sa njim se mora suočiti. Međutim, rizici i odricanja koji prate težnje da pravni sistem osigura pravdu za sve duboko su ukorenjeni.

Tužioci je dugometražni dokumentarni film koji govori o trojici posvećenih tužilaca koji se bore da silovanje u ratu ne bude nekažnjeno. Snimljen tokom pet godina na tri kontinenta, gledaoce vodi od Demokratske Republike Кongo preko Bosne i Hercegovine do Кolumbije na dug put ka pravdi.

Tridesetominutnu verziju filma možete pogledate besplatno od 26. aprila do 9. maja. Nakon registracije dobićete link i kod koji su potrebni da biste pristupili filmu.

Registracija je dostupna ovde.

Share

Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Izvestaj-reparacije-en

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 12. marta 2021. godine izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ova izveštaj obuhvata analizu aktivnih predmeta u periodu od 2017. do 2020. godine. Obzirom da većina predmeta traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne i koji onemogućavaju žrtvama pravo da ostvare reparacije.

Izveštaj je dostupan na sledećem linku

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Izvestaj-reparacije-sr

U petak 12. marta 2021. godine u 11h putem Zoom platforme Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u periodu od 2017. do 2020. godine. Međutim, s obzirom da većina postupaka traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.

Govornici:

  • Meris Mušanović, Fond za humanitarno pravo
  • Mihailo Pavlović, advokat
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Predstavljanje izveštaja možete pratiti putem sledećeg linka:  bit.ly/reparacije1203

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Share

Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Digitalni-narativ-thumbNaime, nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije koji su ih prvo popisali, a zatim odveli u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan broj zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

Digitalni Narativ - FHP

Senad Jusufspahić – Boravak u logoru Šljivovica

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima. Ni jedan logoraš nije ostvario pravo na naknadu štete pred sudom u Srbiji.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

KS-logoKada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i drugih dobara, otpuštanja, i marginalizovanja, dešava se uporedo sa međuetničkim nasiljem i ratnim zločinima. Ono je i ključno za to kako se mnogi ljudi sećaju rata danas. Međutim, socioekonomsko nasilje uglavnom se ne smatra suštinski važnim elementom oružanih sukoba. Ono je i zapostavljeno u procesima tranzicione pravde i debatama o njoj, gde se socioekonomska pravda svodi na reparacije.

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Okrugli sto: Sud javnosti bez javnosti u sudnici

Okrugli sto slikaFond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na okrugli sto „Sud javnosti bez javnosti u sudnici“ na kome će biti predstavljen predlog praktične politike „Analiza ključnih problema i preporuke za unapređenje odnosa sa javnošću institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji“ i istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Ovom prilikom će takođe biti predstavljeni nalazi o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina tokom 2020. godine.

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: XIII Forum za tranzicionu pravdu

rekom-mreza_pomirenjaREKOM mreža pomirenja i Fond za humanitarno pravo organizuju XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama 21. i 22. decembra.

Forum za tranzicionu pravdu predstavlja platformu za diskusiju o aktuelnim temama vezanim za različite aspekte procesa tranzicione pravde na postjugoslovenskom prostoru. Ove godine se održava u online formatu i program će biti moguće pratiti putem Kudo platforme.

Forum za tranzicionu pravdu će u dva dana i tri panela obuhvatiti diskusije o stanju tranzicione pravde, politikama sećanja i komemoracijama i pitanju nestalih u postjugoslovenskim društvima.

Prvog dana Foruma, 21. Decembra, biće održana dva panela.


Share

NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

Izgradnja nacionalnog ponosa - SajtUrbanistički projekti u Beogradu i Skoplju drastično transformišu gradske pejzaže, ali i oslikavaju dominantne politike sećanja. Kroz spomeničke i simboličke aspekte gradskih projekata dokazuje se kontinuitet nacije sa srednjim vekom odnosno antikom. U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

KS-logoZbog čega se Srbija nikada nije mogla pomiriti sa mogućnošću gubitka kontrole nad Kosovom? Zašto je stav o večnom nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan, 12 godina nakon proglašenja nezavisnosti? Kako je Kosovo postalo „kolevka nacije“, iako to nije istorijski tačno?

Share