Suđenje Ljuanu i Bekimu Mazreku nije pošteno

Fond za humanitarno pravo smatra da u ovom trenutku u Srbiji nema uslova da se kosovskim Albancima, Ljuanu i Bekimu Mazreku, optuženim za najteže zločine protiv civila, sudi na pošten način. Oni su proglašeni krivim za zločin u Klečki još u avgustu 1998. godine, kada su bili primorani da pred kamerama RTS-a izjave da su učestvovali u otmici, ubijanju i spaljivanju tela orahovačkih Srba i silovanju devojčice.

Share

Odloženo suđenje Flori Brovini za 12. oktobar 2000

Veće Okružnog suda u Nišu odlučilo je, na zahtev branilaca, da suđenje albanskoj lekarki i pesnikinji s Kosova Flori Brovini odloži za 12. oktobar da bi optužena mogla da se pripremi za odbranu. Brovini, naime, nije dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije o ukidanju prvobitne presude Okružnog suda kojom je decembra prošle godine osuđena na 12 godina zatvora zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti i vezi sa krivičnim delom teroririzma.

Share

Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd dužno je da utvrdi odgovornost policajca Krsmanovića

Fond za humanitarno pravo uputio je zahtev načelniku Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd Miroslavu Miloševiću da u što kraćem roku istraži incident u kojem je policajac Dragoslav Krsmanović maltretirao Rehada Ilijazija (1984) samo zato što je po nacionalnosti Goranac.

Share

Albancima iz “Uroševačke grupe” dostavljena presuda tek nakon dve i po godine od izricanja

Četvorici Albanaca iz “Uroševačke grupe” sud je dostavio presude za terorizam čak dve i po godine nakon izricanja pred Okružnim sudom u Prištini. Takvim postupanjem, sud je uskratio pravo na odbranu okrivljenima koji se nalaze u nezakonitom pritvoru od juna 1998. godine. Njihovi branioci, među kojima i advokati Fonda za humanitarno pravo, tek sada mogu da podnesu žalbu na presudu Vrhovnom sudu Srbije.

Share

Niko ne želi da živi sa zločincima

Nataša Kandić je rođena 1946. godine. Diplomirala je sociologiju 1972. godine. Zajedno sa Srđom Popovićem, Ivanom Jankovićem, Vesnom Pešić i Svetlanom Slapšak 1990. objavljuje knjigu “Kosovski čvor” u kojoj na istraživački i dokumentovan način pokazuju da su navodi zvanične srpske politike o ugroženosti Srba na Kosovu neosnovani. Inicijator je mnogih antiratnih akcija. Osnivač je i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo. Nagrade: Human Rights Watch (1993), US and EU Democracy and Civil Society (1998), Martin Ennals (1999), Komitet pravnika za ljudska prava (1999), NED Democracy (2000), Geuzepenning (2000), Roger E. Joseph (2000).


Share

Vlast represijom skriva odgovornost

Iako je slučaj Filipović drastičan i pokazuje nameru vlasti da onemogući pisanje o odgovornosti za zločine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i počnemo da pričamo o onome što svi znaju, da iznosimo činjenice i podatke koji su svima dostupni.


Share

Zabranjene teme

Vojni sud je osudio Miroslava Filipovića zato što se usudio da takne u zabranjene teme u Srbiji. Sa najopasnijom, o kojoj jako puno znamo svi mi u Srbiji, suočio se Miroslav Filipović i nije mogao, kao mi drugi, da izbegne da je pokaže u kontekstu političke, komandne, moralne i krivične odgovornosti. Osuđen je za spijunažu i širenje lažnih vesti zato što se u svom tekstu o Kosovu u vreme intervencije NATO na SR Jugoslaviju pozvao na reči oficira koji su sprovodili naredbu o proterivanju albanskog stanovništva, sa znanjem o tome da nakon što vojska uradi svoj deo posla nastupaju policija i razne posebne jedinice koje pljačkaju, pale imovinu i vrše selekciju muškaraca na one kojima “daruju” život i na one koje zadržavaju radi zatvraranja ili likvidacije.


Share

Vrhovni sud ukinuo presudu kosovskim Albancima zbog povrede krivičnog postupka

Okruzni sud u Prizrenu koji je smesten u zgradi Okruznog suda u Pozarevcu, u krivicnom predmetu protiv Isma Fadilja i 22 drugih kosovskih Albanaca, izrekao je osudjujucu presudu za kvalifikovani oblik krivicnog dela terorizma u saizvrsilastvu.

Share

Albanski studenti osuđeni na visoke zatvorske kazne

Petorica studenata beogradskog univerziteta albanske nacionalnosti proglaseni su 10. jula u Okruznom sudu u Beogradu krivim za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i terorizam i osudjeni na kazne zatvora u trajanju od 6 do 12 godina. Secti clan grupe osudjen je u odsustvu. Sudsko vece, kome je predsedavao sudija Dragisa Slijepcevic osudilo je Petrit Berisu (Berisha) na 8 godina zatvora zbog uduzivanja radi neprijateljske delatnosti i 7 godina zbog terorizma i izreklo mu jedinstvenu zatvorsku kaznu u trajanju od 12 godina.

Share

Beogradska policija tukla Rome dok im je buldožerima rušila kuce

Romsko naselje “Antena” u Surcinu pored Beograda sruseno je 7. juna uz brutalnu intervenciju policije. U naselju je zivelo 77 dece i 32 odraslih, njihovih roditelja i rodjaka. Polovina njih su raseljeni Romi sa Kosova. Prilikom rusenja kuca policajci su maltretirali i vredjali Rome, dvanaestogodisnjeg decaka su udarali pesnicama i sutirali u predelu bubrega a jednog Roma su batinali i vredjali nekoliko sati u policijskoj stanici.

Share