Dosije “Ljubiša Diković“ iznosi činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata na Kosovu, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića.
“Novim rešenjima u okviru Zakona o parničnom postupku (ZPP) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pravni poredak države Srbije vraća se u autoritarnu prošlost, a građanima ograničava pristup sudu. Država je postala najzaštićenija, a i političari i tajkuni su ovakvim odredbama privilegovani na račun građana. Ove odredbe opasne su i za medije i za slobodu informisanja”, naglasila je prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta “Union”, 23. januara na konferenciji o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o parničnom postupku, u beogradskom “Medija centru”.
Koalicija za pristup pravdi (Koalicija) podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti nedavno usvojenog Zakona o parničnom postupku, čija primena počinje 1. februara 2012. godine, a kojim se, kako se u inicijativi navodi, ograničava pristup pravdi i preti represijom slobodnom mišljenju, delovanju i kritičkoj reči.
U vezi sa našim ratovima i ratnim zločinima najviše se izvinjavaju lideri novih država. Po pravilu, izvinjavaju se narodu, svom ili drugom, prilikom poseta ili važnih političkih događaja. Ta izvinjenja su kratkog daha, pa kratko i ostaju u sećanju. Možda i zbog toga, što još uvek nema nijednog političara koji je izvinjenjem zadobio poverenje žrtava „neprijateljske strane“ i pohvalu „svojih“ . Ipak, neke reči, iako ne izražavaju žaljenje ili izvinjenje, ostaju u pamćenju. Na mene su poseban utisak ostavile reči hrvatskog predsednika Josipovića, izrečene povodom 20 godina priznanja državnosti Republike Hrvatske, da je Hrvatska bolja i zahvaljujući boljim odnosima između Srba i Hrvata. To je suština izgradnje mira, pomirenja, pravde i neponavljanja zločina – tako ja vidim tranziciju od represije i nepravde prema poštovanju ljudskih prava i žrtava. U slučaju Srbije, bez priznanja Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, i boljih odnosa Srba prema njima – i onih na vlasti, i nas „običnih“ – nema bolje Srbije. Ovaj pozitivan pristup mogao bi da nam pomogne u definisanju „novog mišljenja“ o Kosovu.
Gradska hronika na VK radiju, 18.01.2012. Gost Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo
U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu „Zira“ u Beogradu, održana je konferencija o pravu žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji. Skup je okupio predstavnike ministarstava, pravosudnih institucija, advokate, kao i aktiviste za ljudska prava i predstavnika civilnog društva.
Transkript konferencije možete preuzeti ovde.
NAŠA PRIČA – Fond za humanitarno pravo pokrenuo inicijativu za materijalnu nadoknadu zbog stradanja tokom Miloševićevog režimaOgraničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima je očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi.
Država, a naročito Narodna skupština Republike Srbije, donošenjem Zakona o parničnom postupku, Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, ograničava pristup pravdi pojedincima, organizacijama, nezavisnim telima, asocijacijama i medijima.
Ovi zakoni prete represijom slobodnom mišljenju , kritičkoj reči i slobodnom delovanju.
Izveštaj FHP Kosovo ima za temu proces decentralizacije na Kosovu i napisan je povodom projekta „Praćenje procesa decentralizacije u tri novooformljene opštine“ (Gračanica/Graçanica, Verbovac/Kllokot i Ranilug/Ranillug). Na početku se govori o pravnom okrivu i institucijama koje su zadužene za decentralizaciju, zatim se prelazi na analizu novooformljenih opština i njihovih nadležnosti, prati se stanje javnih usluga, zdravstvenog sistema i regulisanje upotrebe jezika na njihovim teritorijama. Izveštaj se završava navođenjem izazova pred kojima se nalazi lokalna samouprava u ovim opštinama i davanjem preporuka kako da se postojeće stanje poboljša.
Izveštaj se bavi praksom sudova u Srbiji u vezi sa materijalnim reparacijama žrtvama povreda ljudskih prava od strane državnih organa. U izveštaju se navode problemi domaćeg zakonodavstva i pravne osnove za reparacije u Srbiji i pregled nepovoljnih uslova sa kojima se suočavaju zahtevi za reparacijama kao što su postupanje sudija, nepriznavanje statusa žrtve, neodgovarajuće kompenzacije i dužina postupka. Najveći deo izveštaja se bavi slučajevima u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao žrtve kršenja ljudskih prava, gde se razmatra više slučajeva posebno sa pregledom kako je došlo do kršenja ljudskih prava i tokom procesa pred sudovima, kao i presuda. Na kraju izveštaja su u aneksima dati dokumenti kao što su izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope o Srbiji, zveštaj UN o sporovđenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji, izveštaj Komisije UN o sprovođenju Konvencije protiv torture i Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama nasilnih krivičnih dela.