Javni čas o Operaciji „Oluja“

Javni čas o Operaciji „Oluja“

kolona-thumbVojno-policijskom operacijom „Oluja“, koju su u avgustu 1995. godine sprovele hrvatske oružane snage, okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije izvršeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini. Prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, operacija “Oluja” je dovela do raseljavanja preko 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila, a zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i pljačke imovine Srba. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.


Share

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na predstavljanje „Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i “Predloga praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina”. Predstavljanje će biti održano u petak, 27. jula 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je FHP predstavio u decembru 2017. godine. Drugi izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. decembra 2017. godine, zaključno sa 1. junom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i “Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina” koji pruža pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Govornici:

  • Jelena Krstić, Fond za humanitarno pravo
  • Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
  • Gordana Đikanović, novinarka iz Prištine, članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika
  • Matthew Holliday, Međunarodna komisija za nestala lica (TBC)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Foto_ Konstantin Novaković

Povodom obeležavanja 23. godišnjice genocida u Srebrenici

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

11. jula 2018. godine u 13:00 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)


Share

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Presuda Skočić - MCPovodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.

Share

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Poziv na konferenciju za javnost povodom presude Apelacionog suda u predmetu Skočić

Logo FHPApelacioni sud u Beogradu je 26. juna 2018. godine objavio presudu kojom je potvrdio oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (Zvornik, BiH) u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih na kaznu zatvora zbog silovanja i nečovečnog postupanja prema tri oštećene/zaštićene svedokinje.

Share

„Zatiranje istorije i sećanja”

„Zatiranje istorije i sećanja”

Zatiranje_istorije_i_sjecanja-thumbU periodu 2016-2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) učestvovao je u implementaciji projekta „Zatiranje istorije i sećanja“, koji je podržala Evropska unija u okviru programa Evropa za građane i građanke. Uz FHP, partneri u implementaciji projekta bili su i Centar za suočavanje s prošlošću – Documenta iz Hrvatske, Historijski muzej BiH i Europa Nostra iz Holandije, uz vođstvo SENSE Centra za tranzicijsku pravdu iz Hrvatske.

Share

Pravda uskraćena većini žrtava

Pravda uskraćena većini žrtava

3Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 28. juna 2018. godine izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“. Izveštaj obuhvata analizu sudske prakse sudova Republike Srbije u parničnim postupcima za naknadu štete žrtvama sukoba tokom 1990-ih godina i način na koji su redovni sudovi tumačili zakonske odredbe koje se odnose na zastarelost potraživanja naknade štete proistekle iz krivičnog dela.

Share

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

zaobilazenje-pravdeU poslednjoj deceniji dvadesetog veka Republika Srbija je bila učesnica svih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Osim velikog broja ubijenih, nestalih i izbeglica, kao posledica ratnih dejstava, nastala je i ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Međutim, uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu. Jedna od većih prepreka koje se stavljaju pred žrtve jesu i odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, odnosno način na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje na uočljivu nameru domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredaba zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava može se podvesti pod grubu povredu prava na pravično suđenje koje garantuju domaći i međunarodni propisi.

Share

Poziv na predstavljanje izveštaja „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“

Poziv na predstavljanje izveštaja  „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“

zaobilazenje-pravdeU četvrtak, 28. juna 2018. godine u 12h u Velikoj sali Medija centra, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće javnosti izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“, u kojem je analizirana praksa domaćih sudova u postupcima za naknadu štete koja je nastala kao posledica kršenja ljudskih prava u prošlosti.

Restriktivnom primenom odredbi o zastarelosti potraživanja, kao i nepostojanjem konzistentne sudske prakse, uočava se namera domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredbi zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava je dovela do toga da veliki broj žrtava ostane uskraćen za ostvarivanje prava na naknadu štete od strane Republike Srbije kao odgovorne za nastalu štetu.

Osnovu ovog izveštaja predstavlja FHP-ova bogata praksa proistekla iz parničnih postupaka koje je, u ime žrtava, FHP vodio protiv Republike Srbije za naknadu štete. U izveštaju su predstavljeni osnovni problemi u postupcima za naknadu štete pred domaćim sudovima, iskustvo FHP-a u zastupanju žrtava u ovim postupcima, kao i uporedna praksa u državama bivše Jugoslavije u postupcima za naknadu štete.

O nalazima izveštaja govoriće:

  1. Ivana Žanić, koordinatorka Pravnog tima FHP-a
  2. Mihailo Pavlović, autor izveštaja
  3. Senad Jusufbegović, Savez logoraša u Bosni i Hercegovini

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

Jović: Rat u Jugoslaviji bio je rat protiv manjina

jovic-rat_u_jugoslavijiFond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 15. juna 2018. godine svoj deseti po redu Dosije „JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH“. Kao najobimniji do sada, Dosije obuhvata period od kasnih 1980-ih godina do maja 1992. godine i bavi se pripremom vojnih i političkih struktura Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Srbije za ratove, kao i učešćem Jugoslovenske narodne armije (JNA) u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Prema rečima Nemanje Stjepanovića iz FHP-a, cilj ovog Dosijea je da ukaže na zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH i na odgovornost počinilaca i nalogodavaca, kao i da ove događaje radi boljeg razumevanja situira u širi istorijski kontekst. Dosije osvetljava proces transformacije JNA iz jugoslovenske u srpsku vojsku, promenu fokusa njenog delovanja, izmenu nacionalne strukture unutar JNA i, konačno, njeno stavljanje na stranu samo jedne strane, sa ciljem da se „odbrani srpski narod“. Istraživanje koje je sproveo FHP, a koje prikazuje ovaj Dosije, pokazalo je da se „odbrana“ svodila isključivo na osvajanje teritorije.


Share