Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Uklanjanje DokazaOd 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Share

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije-SljivovicaIMitrovoPolje-srNakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

Share

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Logo FHPIzveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

Share

TRANZICIONA PRAVDA U SRBIJI u periodu od 2013. do 2015. godine

TRANZICIONA PRAVDA U SRBIJI u periodu od 2013. do 2015. godine

Izvestaj_o_TP_srCilj izveštaja „Tranziciona pravda u Srbiji u periodu od 2013. do 2015. godine“ je da informiše domaću i međunarodnu javnost o napretku procesa uspostavljanja tranzicione pravde u Srbiji.

Share

Regionalna škola tranzicione pravde – Zbornik

Regionalna škola tranzicione pravde – Zbornik

post_zbornik_IIOdabrani radovi studenata treće Regionalne škole tranzicione pravde objedinjeni su u trećem broju Zbornika. Radovi studenata u ovom broju obrađuju teme u vezi sa procesom tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama – suđenja za ratne zločine, pravo žrtava na reparacije, pomirenje.

Share

Pristup dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu institucija Srbije: Državna tajna jača od prava na istinu

Pristup dokumentima o zločinima protiv međunarodnog prava u posedu institucija Srbije: Državna tajna jača od prava na istinu

Drzavna tajnaPristup javnosti arhivama koje sadrže dokumente relevantne za utvrđivanje činjenica o kršenjima ljudskih prava u prošlosti jedan je od temeljnih preduslova uspostavljanja tranzicione pravde u postkonfliktnom društvu. U društvima poput Srbije, koja su prošla periode obeležene sistemskim nasiljem, pristup informacijama o kršenjima ljudskih prava predstavlja sastavni element prava žrtava i društva na istinu.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine

dvogodisnji_izvestaj_korice_srbDvogodišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine u Srbiji pruža uvid u sve predmete ratnih zločina koji su tokom 2014. i 2015. godine vođeni pred Višim i Apelacionim sudom u Beogradu, i pred sudovima opšte nadležnosti. U izveštaju su za 27 predmeta dati kratak pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom. Njima prethode opšti nalazi o suđenjima za ratne zločine tokom 2014. i 2015. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Share

V Forum za tranzicionu pravdu: Udžbenici istorije u post-konfliktnim društvima: Obrazovanje za pomirenje?

V Forum za tranzicionu pravdu: Udžbenici istorije u post-konfliktnim društvima: Obrazovanje za pomirenje?

Forum_5Peti broj Foruma za tranzicionu pravdu obrađuje pitanje uloge obrazovanja u procesima suočavanja sa prošlošću i pomirenja, sa posebnim naglaskom na sadržaj udžbenika istorije u post-konfliktnim društvima i procesima demokratizacije.

Share

Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava

Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava

Izvestaj reparacije srZa društva koja su prošla kroz periode masovnih kršenja ljudskih prava, pitanje reparacija žrtvama jedan je od najvažnijih elemenata uspostavljanja vladavine prava u odnosu na počinjene zločine, kao i izgradnje solidarnosti i kulture ljudskih prava.

Share