Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Drugi_izvestaj-srFond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija), sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Ovo je drugi takav izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne strategije je relevantan i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je FHP predstavio u decembru 2017. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u drugom izveštaju pokazuju da za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Implementacija Nacionalne Strategije drastično kasni; od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, 11 nije rezultat inicijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije u svojim izveštajima pretežno negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Share

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

pp-k1-srRatovi vođeni tokom 1990-ih godina u bivšoj Jugoslaviji ostavili su teške i dugoročne posledice, sa kojima će se države naslednice bivše Jugoslavije suočavati i tokom narednih godina. Pred ovim državama još uvek stoji izazov suočavanja sa sistemskim kršenjem ljudskih prava, odnosno izazov izgradnje demokratskih institucija koje će uspostaviti odgovoran odnos prema nasilnoj prošlosti. Takav odnos je nezamisliv bez utvrđivanja istine o sudbini lica koja se i dalje vode kao nestala usled posledica oružanog sukoba.

Države regiona još uvek duguju porodicama 10.315 nestalih osoba potpunu i nepristrasnu istragu o okolnostima pod kojima su njihovi najmiliji stradali ili nestali, a takođe propuštaju da odgovorne kazne u skladu sa težinom počinjenog zločina. U Srbiji, zakonodavni okvir ne prepoznaje porodice lica koja se još uvek smatraju nestalima kao civilne žrtve rata, jer je sistem reparacija manjkav i diskriminatoran.

Proces potrage za nestalima je težak i uslovljen političkim prilikama u državama regiona. Iako je potreba za saznavanjem istine o sudbini lica koja su nestala tokom oružanih sukoba izražena pre svega među članovima njihovih porodica, a potom se sporadično javlja i na agendi sastanaka državnika regiona, u stvarnosti postoje realne prepreke koje ometaju potragu za nestalima. Te prepreke gradiraju od nedovoljnih kapaciteta državnih organa uključenih u potragu za nestalima, nedovoljnih finansijskih sredstava, pa sve do nedostatka političke volje da se regionalna saradnja unapredi i odlučnosti da se potraga za nestalim licima učini efikasnijom.

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije sadrži pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

Share

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

zaobilazenje-pravdeU poslednjoj deceniji dvadesetog veka Republika Srbija je bila učesnica svih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Osim velikog broja ubijenih, nestalih i izbeglica, kao posledica ratnih dejstava, nastala je i ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Međutim, uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu. Jedna od većih prepreka koje se stavljaju pred žrtve jesu i odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, odnosno način na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje na uočljivu nameru domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredaba zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava može se podvesti pod grubu povredu prava na pravično suđenje koje garantuju domaći i međunarodni propisi.

Share

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH

JNA_u_ratovimaTema desetog Dosijea Fonda za humanitarno pravo (FHP) je uloga Jugoslovenske narodne armije (JNA) u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) i njena transformacija iz jugoslovenske u srpsku vojsku. Reč je o najobimnijem dosadašnjem dosijeu FHP-a, koji obuhvata period od kraja 80-ih godina prošlog veka pa sve do maja 1992. godine i bavi se pipremom JNA i političkih struktura SFRJ i Srbije za ratove, kao i učešćem JNA u sukobima i njenim doprinosom ostvarenju ratnih ciljeva rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

U uvodnom delu Dosijea predočene su činjenice o razvoju krize u bivšoj Jugoslaviji i koraci koje je preduzimalo rukovodstvo Republike Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem u preuzimanju kontrole nad JNA, sa namerom da je upotrebi za ostvarenje svojih ratnih ciljeva. Dosije potom prikazuje ulogu JNA u ratu u Hrvatskoj, a potom u ratu u BiH.

U svakom od primera akcija JNA u Hrvatskoj i BiH opisan je obrazac napada, ukazano je na jedinice JNA koje su učestvovale u tom napadu i predočeni su dokazi o počiniocima zločina, bilo da je reč o pripadnicima JNA ili srpskih formacija koje su sa njom učestvovale u akcijama.

U Dosijeu se, takođe, iznose dokazi o ulozi JNA u naoružavanju srpskih formacija u Hrvatskoj i BiH uoči sukoba i pomoći koju je ona pružala srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH nakon što su jedinice JNA zvanično povučene iz tih republika.

Iz pojedinih primera potkrepljenih vojnim dokumentima vidljivo je kako su nakon donošenja odluke o povlačenju JNA iz BiH u maju 1992. godine njene jedinice jednostavno promenile ime i postale jedinice Vojske Republike Srpske, ne menjajući komandnu strukturu, brojnost i naoružanje. Tako je novoformirana vojska bosanskih Srba startovala sa značajno snažnijih pozicija nego bilo koja druga vojna struktura unutar BiH.

Dosije: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH dostupan je za preuzimanje ovde.

Share

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

danas_logo

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Share

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Share

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okviri potreba civilnih žrtava rata - srOružani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije trajali su od 1991. do 2001. godine. Sukobi u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999) rezultirali su masovnim ubistvima civila, etničkim čišćenjem i progonom stotina hiljada ljudi, ali i velikim brojem teških zločina, neviđenih na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Srbija je u ovim sukobima imala aktivnu i involviranu ulogu. U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su za vreme celog ovog perioda bile odgovorne za teška kršenja temeljnih prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više članova porodice.

Share

Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine

montirani_procesi_protiv_K_A-srKrajem 1996. godine i početkom 1997. godine okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela iz člana 125 KZJ (terorizam) i člana 136 st. 1 ili 2 KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Sudski postupci po ovim optužnicama vođeni su pred okružnim sudovima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, odnosno do potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine, kada su vojska i policija počele povlačenje sa teritorije Kosova.

Share

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Dosije_Deportacije-logo-srNakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim».  DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share