Online trening za novinare „Kako izveštavati sa suđenja za ratne zločine u Srbiji“

kako-pratititi-sudjenja-srFond za humanitarno pravo (FHP) poziva novinare i studente završne godine žurnalistike da se prijave za online trening o izveštavanju sa suđenja za ratne zločine u Srbiji koji će se održati u periodu od 21. do 24. marta 2022. godine.

Tokom treninga polaznici će u formi interaktivnih predavanja biti upoznati sa osnovnim principima objektivnog izveštavanja sa suđenja za ratne zločine, izazovima istraživačkog novinarstva u oblasti tranzicione pravde, načinima razvijanja senzibilisanosti kod novinara prilikom istraživanja i izveštavanja o temama suočavanja sa prošlošću i problemima sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom praćenja suđenja.


Share

Digitalna arhivska kolekcija “Zločini u Sandžaku devedesetih godina”

DAK-sandzak-srFond za humanitarno pravo predstavlja treću digitalnu arhivsku kolekciju „Zločini u Sandžaku devedesetih godina”.

Pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i policije, čiji je zadatak bio da štite sve građane, direktno su učestvovali u nasilju. Osim toga, dopuštali su naoružanim pripadnicima vojske bosanskih Srba, koji su neometano prelazili granicu od početka rata u BiH, da maltretiraju lokalno stanovništvo.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže kako su etnički incidenti na početku devedesetih godina u Sandžaku dobili sistemski karakter i prerasli u ratne zločine kao što su otmice, mučenja i ubistva. Kroz svedočenja, presude, izveštaje i drugu arhivsku građu, kolekcija posebno obrađuje četiri zločina koja su se dogodila u Sandžaku odnosno nad stanovnicima Sandžaka: otmicu građana Sjeverina iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Priboj-Rudo, otmicu iz voza u Štrpcima, napad na selo Kukurovići i torturu u policijskim stanicama.

Digitalna arhivska kolekcija „Zločini u Sandžaku devedesetih godina ” dostupna je na sledećem linku.

Share

Digitalni narativ: Operacija skrivanja tela

Digitalni_narativ_Operacija_skrivanja_tela-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj šesti digitalni narativ „Operacija skrivanja tela“, koji je nastao na osnovu FHP Dosijea “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA” iz 2017. godine.


Share

Završena peta Regionalna škola tranzicione pravde

TJS-2021-bhsOd 6. do 10. decembra 2021. godine održana je peta Regionalna škola tranzicione pravde u organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP). Škola je ove godine održana u onlajn formatu.

Ovogodišnju Školu pohađalo je 19 polaznica i polaznika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Tokom 18 interaktivnih sesija učesnici su imali prilike da slušaju predavanja o različitim aspektima tranzicione pravde, kao i da diskutuju sa predavačima.

Prvi dan Škole bio je posvećen upoznavanju učesnika sa konceptom i istorijom tranzicione pravde, međunarodnim sistemom krivične pravde, kao i ideološkom pripremom za ratove 1990-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije – o čemu su govorili prof. dr Denisa Kostovicova, Olga Kavran, dr Ivan Jovanović i prof. dr Dubravka Stojanović.


Share

Digitalna arhivska kolekcija – „Srebrenica u javnom diskursu Srbije“

DAK-Srebrenica-sr

Fond za humanitarno pravo predstavlja drugu digitalnu arhivsku kolekciju „Srebrenica u javnom diskursu Srbije”.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže glavne odlike zvanične politike sećanja na Srebrenicu u Srbiji, kroz pregled najupečatljivijih narativa o Srebrenici – od 1995. godine do danas. Kolekcija sadrži preko stotinu isečaka iz štampe i drugih medija, a akcenat je na izjavama nosilaca političkih funkcija koji dominantno usmeravaju javni diskurs i oblikuju javno mnjenje.

Od jula 1995. godine, odnos državnih funkcionera i institucija Srbije prema Srebrenici prošao je kroz više faza čija je zajednička crta poricanje. Poricanje zločina, broja žrtava, genocida i odgovornosti države, relativizacija zločina i veličanje ratnih zločinaca – smenjuju se i prepliću tokom poslednjih 26 godina. Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje.

Digitalna arhivska kolekcija „Srebrenica u javnom diskursu Srbije” dostupna je na sledećem linku.

Share

KONKURS: Regionalna škola tranzicione pravde

TJS-2021-bhsFond za humanitarno pravo (FHP) poziva mlade građanke i građane Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Hrvatske i Srbije da se prijave na konkurs za upis pete generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde, koja će se održati u onlajn formatu, od 6. do 10. decembra 2021. godine.

O Školi

Regionalna škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o osnovnim konceptima tranzicione pravde, sudski utvrđenim činjenicama o zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, mehanizmima za utvrđivanje tih činjenica, potrebi za institucionalnim reformama u post-konfliktnim državama, politikama sećanja i srodnim aspektima procesa suočavanja sa prošlošću.

Program pete po redu Regionalne škole zamišljen je kao serija od 17 interaktivnih sesija, tokom kojih će polaznici imati priliku da slušaju predavanja stručnjakinja i stručnjaka iz oblasti tranzicione pravde, kao i da diskutuju na različite teme.

Finalni raspored predavanja i lista predavača biće dostupni krajem novembra.

Radni jezici Škole će biti BHS i albanski, a tokom svih sesija biće obezbeđen simultani prevod. Komunikacija sa organizatorima će se odvijati na engleskom jeziku, te je znanje engleskog jezika poželjno.

Prijava

Na konkurs se mogu prijaviti mladi profesionalci zaposleni u državnoj upravi, studenti društvenih nauka završnih godina i post-diplomskih studija, aktivisti civilnog društva, članovi političkih partija, novinari i umetnici iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova, iz Hrvatske i Srbije.

Prijava za učešće vrši se popunjavanjem formulara na engleskom jeziku koji je dostupan ovde, najkasnije do 21. novembra 2021. godine u 23:59h. Primljeni kandidati i kandidatkinje će biti obavešteni do 26. novembra 2021. godine.

Eventualna pitanja u vezi sa prijavama na Regionalnu školu tranzicione pravde, njenim održavanjem i programom možete uputiti na email adresu tj-school@hlc-rdc.org.

Share

Digitalni narativ: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini

Digitalni-narativFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj peti digitalni narativ „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“. Digitalni narativ je nastao na osnovu istoimenog Dosijea koji je FHP predstavio javnosti u januaru 2019. godine.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 1995. godine sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatsko stanovništvo sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja čiji se intenzitet menjao i dostizao vrhunce u drugoj polovini 1991. godine, od proleća do jeseni 1992. i u leto 1995. godine rezultirala je proterivanjem nekoliko desetina hiljada Hrvata iz Vojvodine. Nasilje nad Hrvatima u Vojvodini uključivalo je napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistava.

Fond za humanitarno pravo je tokom devedesetih kontinuirano prikupljao izjave i izveštavao o pritiscima kojima je bilo izloženo hrvatsko stanovništvo u Srbiji. Deo te arhive je sada dostupan javnosti.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije

politike-secanja-srOd 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Srbiji, ratovi devedesetih postali su centralna tema državne politike sećanja i ključni za politički legitimitet državnih vlasti. Državni rad na sećanju zasniva se na populističkom diskursu o povratku nacionalnog ponosa po kojem su sve prethodne vlasti i međunarodna zajednica naterali srpski narod da se stidi svojih heroja i žrtava ratova devedesetih. Sadašnji režim koristi činjenicu da za vreme njihovih prethodnika nije bilo fokusa na devedesete kao izvor legitimiteta. Prema dominantnom narativu, srpski narod konačno može i sme da se sa ponosom seća svojih heroja i žrtava. Legitimitet državnih vlasti se gradi na njihovoj posvećenosti izgradnji industrije sećanja koja obuhvata komemoracije velikih razmera, upotrebu medijskih tehnologija, kulturnu proizvodnju i nove načine diseminacije dominantnih narativa.

Ovaj rad analizira politiku sećanja na ratove devedesetih u Srbiji i problem istorijskog revizionizma od pada Slobodana Miloševića do danas. U prvom delu rada nudi se prikaz sećanja na ratove devedesetih tokom prve decenije posle smene Miloševića. Velika očekivanja od demokratskih promena u društvu brzo su se pretvorila u razočaranje kada je postalo jasno da nova državna vlast nema volju da se suoči s pitanjima krivice i odgovornosti Srbije i njenih snaga tokom ratova devedesetih. Rad prikazuje različite obrasce poricanja i relativizacije odgovornosti i zločina. Glavni deo rada fokusira se na period nakon 2012. godine i populističku državnu politiku sećanja. U svrhu boljeg razumevanja narativa o ratovima, komemorativnih praksi i pojave ratova devedesetih u službenoj politici sećanja, rad objašnjava glavne karakteristike populističkih politika sećanja. Sledi analiza interpretacije ratova devedesetih kao oslobodilačkih ratova, nacionalnog programa obeležavanja i industrije sećanja, s fokusom na operaciji „Oluja“, ratu na Kosovu i NATO bombardovanju Jugoslavije kao glavnim tačkama službene politike sećanja. Zaključna razmatranja osvrću se kratko na aktivizam na polju sećanja i izazove u borbi protiv industrije sećanja odozgo.

Rad „Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije“ je dostupan na sledećem linku.

Share

Poziv na diskusiju „Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije”

politike-secanja-thumbFond za humanitarno pravo vas poziva da prisustvujete diskusiji „Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije”, koja će se održati povodom izlaska istoimene publikacije u izdanju FHP-a. Diskusija će se održati u utorak, 26. oktobra 2021. godine sa početkom u 18 časova u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), uz direktni prenos na našoj Facebook stranici.

Od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, ratovi devedesetih postali su centralna tema državne politike sećanja i ključni za politički legitimitet državnih vlasti. Državni rad na sećanju zasniva se na populističkom diskursu o povratku nacionalnog ponosa po kojem su sve prethodne vlasti i međunarodna zajednica naterali srpski narod da se stidi svojih heroja i žrtava ratova devedesetih. Sadašnji režim koristi činjenicu da za vreme njihovih prethodnika nije bilo fokusa na devedesete kao izvor legitimiteta. Prema dominantnom narativu, srpski narod konačno može i sme da se sa ponosom seća svojih heroja i žrtava. Legitimitet državnih vlasti se gradi na njihovoj posvećenosti izgradnji industrije sećanja koja obuhvata komemoracije velikih razmera, upotrebu medijskih tehnologija, kulturnu proizvodnju i nove načine diseminacije dominantnih narativa.


Share