Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Dosije-SljivovicaIMitrovoPolje-srNakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

Share

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Logo FHPIzveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

Share

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Ovcara 25 godinaDana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.


Share

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Krivicna prijava LovasFond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.

Share

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

post_apelacioniApelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije dosuđeno 550.000 dinara za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, a koje su mu, kako sud nalazi, naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu „Ljubiša Diković” i osnivačica FHP-a, Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. FHP smatra da odluka suda drastično odstupa od prakse Evropskog suda za ljudska prava, dodatno ograničava prostor za raspravu o pitanjima od javnog interesa, kao i da štiti državne funkcionere od svake kritike i od javnog ispitivanja moguće krivične odgovornosti za počinjene ratne zločine. FHP će uložiti žalbu Ustavnom sudu.

Share

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška: Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška:  Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Logo FHPViši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.

Share

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Logo FHPPosle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Share

Ministarstvo odbrane skriva podatke o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije optuženim za ratni zločin

Ministarstvo odbrane skriva podatke o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije optuženim za ratni zločin

Ministarstvo odbraneDana 18. jula 2016. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) uputio je zahtev Vladi Republike Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja iz maja 2014. godine, kojim je naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informacije da li su dva oficira Vojske Srbije (VS) – Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina – i dalje u aktivnoj službi nakon podizanja optužnice protiv njih za ratni zločin. FHP smatra da Vlada treba prioritetno da postupi po ovom zahtevu Poverenika, da naloži MO-u da tražene informacije dostavi i time jasno stavi do znanja da državni organi ne smeju kršiti pravo javnosti da zna činjenice o zločinima iz prošlosti i ulozi države u njima, a naročito kada su u njih umešane osobe koje su i dalje u državnoj službi.

Share

Otvoreno pismo liderima EU i SAD

Otvoreno pismo liderima EU i SAD

b92_logo

8 jul 2016: U znak obeležavanja 17 godišnjice od ubistva braće Bytyqi pročitajte Otvoreno pismo upućeno zvaničnicima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neuspesima domaćeg procesuiranja ratnih zločina, uključujući i slučaj Bytyqi. Pismo je potpisalo skoro 40 eksperata sa značajnim iskustvom u radu u državnim i akademskim institucijama i u civilnom društvu na Balkanu.


Share