Zahtev tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Žalbenom veću da ponovo razmotri odluku o oslobađanju bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Peršića je, za one koji prate rad tribunala, opravdan i očekivan sa aspekata pravde i žrtava, ali ipak misle da su male šanse da se odluka suda promeni te veruju da će taj zahtev tužilaštva ipak biti odbijen iz proceduralnih razloga.
Forenzički dokazi iz masovne grobnice Tomašica u blizini Prijedora, gdje su tokom prošle godine ekshumirani posmrtni ostaci više stotina osoba, mogli bi biti korišteni za procesuiranje ratnih zločina.
Zamenici Tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović i Bruno Vekarić, zajedno sa pripadnicima Službe za otkrivanje ratnih zločina pri MUP, saslušali su ponovo u Haškom tribunalu osuđenika Milana Lukića. Prethodno Lukić, koga je Tribunal osudio na doživotnu robiju zbog zločina nad muslimanima u Višegradu 1999, ispitan je u novembru.
Procesuiranje ratnih zločina sa prostora bivše Jugoslavije i dalje je prioritet Evropske unije, rekao je za BIRN odlazeći direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel.
Florence Hartmann, nekadašnja glasnogovornica bivše glavne haške tužiteljice Carle del Ponte, poznata novinarka i publicistkinja, autorica knjige “Mir i kazna” koja govori o “tajnim ratovima međunarodne politike i pravosuđa”, ocijenila je u izjavi za Anadoliju kako konačna presuda protiv Nebojše Pavkovića i drugih bivših srpskih političkih, vojnih i policijskih zvančnika potvrđuje da Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), kada hoće, može u završnoj fazi primjenjivati međunarodne pravne standarde i napraviti uklon od politike.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan presudama Haškog tribunala kojima su četvorica bivših srpskih državnih i vojnih zvaničnika osuđena za ratne zločine na Kosovu 1999. godine.
За убиство најмање 120 албанских цивила, прогон, пљачку, паљење, силовања, у
селима Ћушка, Пављан, Захач и Љубенић априла и маја 1999. године,
Тужилаштво је у завршној речи предложило да се оптуженим припадницима
паравојне формације „Шакали“, ТО и резервног састава полиције Топлици
Миладиновићу, Ранку Момићу, Милојку Николићу, Синиши Мишићу, Дејану
Булатовићу, изрекне казна затвора у трајању од 20 година, Абдулаху Сокићу и
Срећку Поповићу казна од 15 година, Славиши Кастратовићу, Бобану
Богићевићу, Радославу Брновићу и Вељку Корићанину казна затвора у трајању
од пет до осам година.
Danas, na sudjenju za zločin u selu Ćuška, iznose se završne reči. Pripadnici “Šakala” su, prema optužnici, pri izvršenju dela bili izuzetno surovi, brutalni i bezobzirni.
Iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine, u Specijalnom sudu, u Beogradu je u utorak nastavljen glavni pretres u predmetu protiv jedanaest optuženih za ratni zločin nad više od sto civila albanske nacionalnosti na teritoriji opštine Peć, 1999. godine
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dobilo je sudsku dozvolu za otvaranje sefova Željka Ražnatovica Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde koja je harala po ratištima u Hrvatskoj i BiH. Tužilaštvo očekuje da će možda doći do dragocenih dokumenata vezanih za ratne zločine za koje bi eventualno mogle da se podignu optužnice, a o kojima postoje tragovi u haškim dokumentima koji su prosleđeni domaćem pravosuđu.