Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Tomas Melia izjavio je da bi Srbija trebalo da bude srećna što ima organizacije kao što su Fond za humanitarno pravo (FHP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN), jer je za svaku vladu bitno da sluša organizacije i ljude koji objavljuju važne informacije i da preduzima mere na osnovu tih informacija.
Piše: Nataša Kandić
Da li se ombudsman Saša Janković zaverio protiv vojske ili se bavi svojim poslom – kontrolom vlasti i zaštitom građana? Ranijih godina bio je bliži nosiocima funkcija nego što je brinuo o sprovođenju zakona. Kada je ovih dana rekao da on nije bilo ko, nego da je prošao provere za najveću državnu tajnu, kliknulo mi je u glavi – on je iz „tajnih službi“. Neka je i tako, ali se u sporu oko prava na uvid u dokumenta VBA, pokazao kao nikada do sada, ubedljiv, tvrdoglav, smiren i beskompromisan.
Mi ne optužujemo direktno generala Ljubišu Dikovića da je učestvovao u nizu zločina, kaže Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno prava.
Koalicija za pristup pravdi zahteva od pravosudnih organa da pod hitno istraže tvrdnje i dokaze koje je Fond za humanitarno pravo izneo na konferenciji za novinare 29. januara, a koji ukazuju na to da su načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković i brigada kojoj je bio na čelu tokom 1999. godine, odgovorni za ratne zločine na Kosovu.
Koalicija nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ zahteva od vlasti i bezbednosnih službi da pod hitno zaustave sramne političke i medijske kampanje koje se paralelno vode protiv Zaštitnika građana Saše Jankovića i Fonda za humanitarno pravo zbog toga što su javno ukazali na izuzetno ozbiljne probleme države i društva i izneli dokaze za svoje tvrdnje.
Zagrebačko Županijsko državno odvjetništvo podignulo je optužnicu protiv Željka Sačića, umirovljenoga generala MUP-a, zbog optužbi da je 1995. lažirao izvješća o pokolju u Gruborima te time prikrio ratni zločin u kojemu je ubijeno šestero civila. Riječ je o već poznatoj optužbi protiv Sačića za zataškavanje zločina u Gruborima.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pri kraju izjave koju je 27. januara preneo Tanjug, osuđujući zločine nad Jevrejima tokom drugog svetskog rata, pokušao je da pojasni motive fašista za napade na Jevreje sledećim rečima: “Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke”, rekao je Nikolić.
Uprkos tome što je 2011. godne ratifikovala Medjunarodnu konvenciju za zaštitu od prisilnog nestanka, Srbija je ne sprovodi. Prisilni nestanak ljudi još uvek nije pretočen u odredbu krivičnog zakona Srbije, konstatuje u poslednjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i apeluje na Srbiju da obezbedi adekvatan zakonski okvir koji bi porodice nestalih prepoznao kao civilne žrtve rata.
Iz suda specijalizovanog za ratne zločine, u kom je postigla neosporne rezultate, sudija Snežana Nikolić Garotić je 1. januara premeštena u Palatu pravde u Beogradu u prvostepeno krivično veće. Uskraćena joj time mogućnost ne samo da sudi u drugim sličnim slučajevima u oblasti ratnih zločina, nego i da završi procese koje je započela, a koji bi sada mogli da budu vraćeni na početak. Zbog čega je jednostavnom merom kao što je izmena godišnjeg rasporeda sudija Garotić zapravo sklonjena iz Suda koji se nesumnjivo bavi najosetljivijim procesima srpskog pravosuđa? Da li se to može smatrati i nekom vrstom kazne zbog nekih presuda koje je donosila?
Zbog zahtjeva Pravobranilaštva Srbije za reviziju postupka, dvojica logoraša iz “Šljivovice” (Srbija) nisu dobili novac dosuđen pravosnažnom presudom izrečenom u ljeto prošle godine.