Milica Kostić za Al Jazeera o neizboru tužioca za ratne zločine Srbije

Državno vijeće tužilaca objavilo je preliminarnu rang listu kandidata, dok će konačna biti poznata krajem ove sedmice.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tužioca čeka od početka godine. Među kandidatima koji su ušli u uži izbor su i sadašnja zamjenica tužioca Snežana Stojković i trenutni vršilac funkcije tužioca za ratne zločine Milan Petrović. Iz vrha vlasti stižu najave da će proces izbora uskoro biti završen.

Kandidat za tužioca za ratne zločine u petak?

Državno veće tužilaca (DVT) najverovatnije će u petak na novoj sednici predložiti Vladi Srbije kandidata za tužioca za ratne zločine, rekli su Danasu dobro obavešteni izvori.

Razlog zbog kojeg se mesecima odugovlači sa predlogom su razmirice u samom DVT-u, tvrde naši sagovornici i ukazuju da jedna struja, po političkoj liniji, želi da predloži samo jednog kandidata, što bi bila Snežana Stanojković, trenutna zamenica tužioca za ratne zločine, dok druga struja smatra da treba da bude više kandidata.

Ministarstvo odbrane opstruiše istraživanje ratnih zločina

Ukoliko jedan državni organ osporava odluke drugog, kompetentnijeg državnog organa i to pozivajući se na pravno i logički neutemeljene razloge, smatram da apsolutno postoji pritisak, u ovom slučaju na instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja.

Srbija – mirotvorac kao i uvek

Srbija se zalaže za mir i stabilnost u regionu ali preti slanjem vojske u Bosnu i Hercegovinu. Srbija ne želi da ugrozi teritorijalni integritet BiH i ne meša se u unutrašnje stvari te države, ališalje policiju na granicu u okviru zajedničke vežbe sa kolegama iz Republike Srpske. Konačno, Srbija ne podržava referendumu u Republici Srpskoj, ali oštro prekoreva visokog predstavnika za BiH koji mu se takođe protivi i organizovaće isti taj referendum na svojoj teritoriji.

Skup tužilaca u Hrvatskoj bez Srbije: Iznenadne obaveze ili politički uticaj?

Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije obrazložili su „iznenadnim obavezama“ nedolazak na regionalnu konferenciju tužilaca za ratne zločine, koja je održana na Brionima, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz Državnog odvjetništva Hrvatske.

U srpskom Tužilaštvu nisu odgovorili na naše pozive, dok u Fondu za humanitarno pravo (FHP) ocenjuju da je politički sukob Beograda i Zagreba razlog zbog kog Srbija, po prvi put posle deset godina, nije učestovovala na ovom skupu, čime je, kako navode, regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina vraćena nekoliko koraka unazad.

Uhićenje osumnjičenog špijuna i dalje misterija za njegovu obitelj

TU SU REČI, A DELA?

„Za nas kao narod, za nas kao Vladu Srbije i za mene lično nikada nije, pa ni danas ne predstavlja problem da preuzmemo odgovornost za greške koje su činili naši sunarodnici u odnosima Srba i Albanaca“, izjavio je prošle sedmice premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Ako bismo baš hteli da cepidlačimo, mogli bismo primetiti da je izjava umnogome neodređena, da se ne zna o kakvim se tačno „greškama“ radi, koji su ih naši „sunarodnici“ počinili i za šta tačno odgovornost preuzimamo. No, hajde da poverujemo u iskrene namere premijera i, posebno ako se zna da je u istom nastupu pominjao „drugačiju budućnost“, prihvatimo njegove reči kao znak volje da se prevaziđe traumatična prošlost i albansko-srpski odnosi trajno poprave.

Ostaju činjenice i dokazi protiv Miloševića

Piše: Serž Bramerc

Pažnja svijeta je uglavnom usredotočena na današnje humanitarne krize. To je razumljivo. Sprečavanje i zaustavljanje oružanih sukoba mora biti prvi prioritet, naročito u situaciji kada smo suočeni s ogromnom patnjom civila.

Međutim, važno je da se ne izgubi iz vida ono što se događa kada se sukobi okončaju. Potrebne su godine teškog rada da se obezbijedi mir i ponovo stvori red.

Da li bi Milošević bio osuđen za genocid?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Haškog tribunala prema Slobodanu Miloševiću. ​Povod za ovaj razgovor bila je priča da je Haški tribunal u presudi Radovanu Karadžiću oslobodio Miloševića odgovornosti za zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima. Sagovornici su bili Nataša Kandić,koordinatorka REKOM-a, Inicijative za osnivanje Komisije za ratne zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima, i Mirko Klarin, direktor novinske agencije SENSE koja se specijalizovala za izveštavanje o radu Haškog tribunala. Bilo je reči o tome ko je lansirao priču o Miloševićevoj nevinosti koju su zdušno prihvatila dva ministra u Vučićevoj vladi, kome je u interesu rehabilitacija Miloševića, zašto je Milošević u zatvoru uzimao lek koji je uzrokovao njegovu smrt, da li je Tužilaštvo u procesu protiv Miloševića iznelo ubedljive dokaze, kako se Milošević branio i da li bi bio osuđen za genocid da suđenje nije bilo prekinuto zbog njegove smrti.

Nemanja Stjepanović za HRT o ulozi Srbije pod vođstvom Slobodana Miloševića u ratovima na području bivše Jugoslavije

Srbijanski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić i počasni predsjednik njegove Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić najavili su da će od države tražiti podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, nakon što je u jednom odjeljku haške presude Karadžiću navedeno kako nema dovoljno dokaza da je Milošević bio član udruženog zločinačkog pothvata u BiH.