Kandić: Kosovo će biti nezavisno

Izvor: Balkan, 07.07.2003; Strana: 2

NOVI SAD – Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je juče da će „Kosovo biti nezavisno od Srbije” i da je to „činjenica”, jer četiri godine posle rata ono funkcioniše „potpuno nezavisno od Srbije”, prenose agencije.


Share

(Ne)vladine mućke

Izvor: NIN 26. avgust 2002
Da li Vladimir Vodinelić može da bude član Saveta koji će odlučivati o programu RTS-a ako mu je kćer zaposlena u ovoj kući, i kako je prošao Miljenko Dereta ako je Nataša Kandić bila protiv?
Eto imamo Zakon o radio-difuziji, koji će da se brine o RTS-u. U stvari, brinuće se Republička agencija za radio-difuziju, u stvari, Savet te agencije! A Savet ima veliku moć. Da zabrani program, da odobri program, kazni klevetnike, osudi govor mržnje…
Samo još, da se izaberu članovi Saveta. A članova Saveta ima devet, četiri iz vladinog, četiri iz nevladinog sektora, a onaj jedan – kako se ovih osmoro dogovore i Skupština odobri. Mora samo da bude sa Kosova.


Share

Niko ne želi da živi sa zločincima

Nataša Kandić je rođena 1946. godine. Diplomirala je sociologiju 1972. godine. Zajedno sa Srđom Popovićem, Ivanom Jankovićem, Vesnom Pešić i Svetlanom Slapšak 1990. objavljuje knjigu “Kosovski čvor” u kojoj na istraživački i dokumentovan način pokazuju da su navodi zvanične srpske politike o ugroženosti Srba na Kosovu neosnovani. Inicijator je mnogih antiratnih akcija. Osnivač je i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo. Nagrade: Human Rights Watch (1993), US and EU Democracy and Civil Society (1998), Martin Ennals (1999), Komitet pravnika za ljudska prava (1999), NED Democracy (2000), Geuzepenning (2000), Roger E. Joseph (2000).


Share

Vlast represijom skriva odgovornost

Iako je slučaj Filipović drastičan i pokazuje nameru vlasti da onemogući pisanje o odgovornosti za zločine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i počnemo da pričamo o onome što svi znaju, da iznosimo činjenice i podatke koji su svima dostupni.


Share

Zabranjene teme

Vojni sud je osudio Miroslava Filipovića zato što se usudio da takne u zabranjene teme u Srbiji. Sa najopasnijom, o kojoj jako puno znamo svi mi u Srbiji, suočio se Miroslav Filipović i nije mogao, kao mi drugi, da izbegne da je pokaže u kontekstu političke, komandne, moralne i krivične odgovornosti. Osuđen je za spijunažu i širenje lažnih vesti zato što se u svom tekstu o Kosovu u vreme intervencije NATO na SR Jugoslaviju pozvao na reči oficira koji su sprovodili naredbu o proterivanju albanskog stanovništva, sa znanjem o tome da nakon što vojska uradi svoj deo posla nastupaju policija i razne posebne jedinice koje pljačkaju, pale imovinu i vrše selekciju muškaraca na one kojima “daruju” život i na one koje zadržavaju radi zatvraranja ili likvidacije.


Share

Srpsko-albanski zatvorenici – Devizno vaganje pravde

“Gospodo, postoji sud potrebe i sud pravde. Vama danas sudi sud potrebe. Potrebe da bez dokazane krivice budete osuđeni” – obraća se novembra prošle godine svojim branjenicima, desetorici Albanaca, zemunski advokat dr Husnija Bitić, dajući završnu reč pred Većem petorice Okružnog suda u Prokuplju. Njegovi klijenti dobijaju po 14 godina zatvora što Bitića dovodi u red najneuspešnijih advokata u istoriji srbijanskog pravosuđa. U žižu javnosti, pak, Bitić dospeva marta ove godine, kada ga je u njegovom stanu gotovo na smrt pretukla grupa maskiranih napadača. Tada je izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila za jedan beogradski dnevnik da su Bitiću telefonom pretili neki advokati, Srbi sa Kosova, kako bi prestao da odvraća porodice uhapšenih Albanaca od davanja mita za puštanje njihovih rođaka.


Share