BEOGRAD, 28. septembar 2011. – Ovih dana u izdanju Fonda za humanitarno pravo izašla je jedna izuzetna knjiga, za koju se može reći da predstavlja datum i prekretnicu u odnosima među narodima bivše Jugoslavije u ratnom i postratnom periodu koji traje više od 20 godina.
Bojim se da su Crvene beretke u svim institucijama, Žandarmeriji, raznim obaveštajnim službama i na tim položajima činili su i čine sve da prikriju ratne zločine. Ovde je neophodno razbiti taj savez onih koji imaju informacije koje dospevaju u institucije sistema.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, intervju za dnevni list ”Danas”
Kosovska knjiga pamćenja treba da posluži kao most između Srba i Albanaca i drugačije budućnosti. Prvi put u njihovim istorijama, najpouzdanije svedočanstvo o tome šta se dogodilo Albancima i Srbima napisaće zajedno srpska i albanska organizacija za ljudska prava
Piše: Dinko Gruhonjić
BEOGRAD, 16. septembra 2011. (Beta) – Trojica bivših pripadnika posebnih jedinica policije, koji su svedočili o ratnim zločinima koje su činili pojedini pripadnici srpske policije na ratištima širom bivše SFRJ, optužili su danas Jedinicu za zaštitu svedoka i Tužilaštvo za ratne zločine da zapravo štite ratne zločince.
Jedinica za zastrašivanje svedoka
Piše: Žarka Radoja
Svedok 1: Kako imam malo dete, otišao sam u program zaštite gde sam doživeo najgora moguća šikaniranja koja čovek nije video ni u jednom filmu * Svedok 2: . To nije program zaštite, to je program zastrašivanja svedoka. Dve godine ja i moja porodica trpimo torture od te jedinice sa namerom da me odvrate od daljeg svedočenja * Svedok 3: Šire te lažne priče da smo izdajnici, da oni nisu zločinci nego patriote, srpski heroji. U stvari to su ubice, ljudi koji su činili zločine iz ličnih interesa ili nekih pobuda.
U okviru Konferencije o domaćim suđenjima za ratne zločine, održanoj u petak u Beogradu, razgovaralo se o regionalnooj saradnji, izazovima koje nameće gašenje Haškog tribunala, a poseban deo bio je posvećen svedocima saradnicima i njihovoj zaštiti, obzirom da u Srbiji postoje ozbiljni propusti u tom segmentu suđenja za ratne zločine.
Prema nepotvrđenim informacijama Fonda za humanitarno pravo, brat komandanta 10. diverzantskog odreda radi u Službi za otkrivanje ratnih zločina, saopštila je ova organizacija * “Postoji saglasnost da se zaštite svi koji su pripadali srpskim jedinica u vreme ratova. Svi oni žive slobodno i neometano. Milorad Pelemiš se još uvek slobodno šeta Beogradom i pored naše krivične prijave koju smo podneli prošle godine”, smatra Nataša Kandić.
BEOGRAD, 17.07.2011. – Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić tvrdi da uloga NVO nije presudna za evropske integracije, te da EU sada više računa na državne institucije.
Intervju sa Natašom Kandić, izvršnom direktorkom Fonda za humanitarno pravo. Nataša Kandić odgovara na optužbe da je privatizovala projekat Inicijativa za REKOM i nenamenski potrošila novac, kao i da je projekat antiustavan i uvredljiv po žrtve ratnih zločina.
U danu kada predsednik Srbije Boris Tadić u Sarajevu gradi dobrosusedske odnose u Beogradu ponovljeno suđenje Jurišiću za Tuzlansku kolonu, jednom od slučajeva koji je narušio odnose Srbije i BIH.
Autorski tekst Nataše Kandić
za The New York Times, 6.06.2011.
Hapšenje Ratka Mladića 26. maja me je uhvatilo nespremnu. Nisam mogla da verujem. Stisnula sam šake, pokušavajući da ga čvrsto uhvatim svojim rukama. Konačno, odhanula sam sa olakšanjem.
Ali onda sam čula govor predsednika Srbije Borisa Tadića. Za njega, hapšenje Mladića predstavlja zatvaranje mračnog poglavlja u našoj istoriji i uklanjanje mračne sramotne mrlje koja je obeležavala srpski narod dve decenije. Ali nije bilo pominjanja mnogih drugih počinilaca genocida za vreme devedesetih ili odgovornosti koju srpska država snosi za te zločine. Još jednom, čini se, možemo izgubiti šansu da otvorimo bolnu ali neophodnu debatu o prošlosti.