Milan Antonijević: Braniteljke i branitelji ljudskih prava – obaveze države

Delovanje pod Deklaracijom Ujedinjenih Nacija o braniteljima  ljudska prava

REZOLUCIJOM GENERALNE SKUPŠTINE UN 8. marta 1999. godine doneta je Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i društvenih organa kojom se unapredjuju i štite univerzalno priznata ljudska prava i osnovne slobode, skraćeno u literaturi nazvana Deklaracija o borcima za ljudska prava.


Share

Ivan Kuzminović: Odnos države prema civilnom društvu i nevladinim organizacijama

Ivan Kuzminović, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Period nakon pada Miloševićevog režima doveo je do otvaranja novog poglavlja u odnosima između civilnog društva i države. Naime, državni aparat nove vlasti za kratko je vreme apsorbovao veliki deo humanog kapitala koji je došao direktno iz NVO i drugih delova civilnog društva. Državni aparat preuzeo je na desetine sistemskih – zakonskih rešenja koja su predstavnici NVO organizacija pripremali za period nakon Miloševica. Dakle, za ovaj period uz manje ili veće padove može se konstatovati da je odnos države sa jedne strane i civilnog društva sa druge beleži pozitivan trend.


Share

Osnivanje Koalicije za podršku inicijativi za osnivanje REKOM

Na IV Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, održanom 28. i 29. 10.2008. u Prištini, formirana je Koalicija organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava i porodica žrtava stradalih i nestalih, organizacija mladih, ženskih grupa, organizacija za mir i razvoj demokratije i drugih nevladinh organizacija i profesionalnih grupa (Koalicija) za podršku inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica za ratne zločine i druge teške povrede ljudskih prava u neposrednoj prošlosti (REKOM), kojoj je, uoči i na samom forumu pristupilo 108 organizacija i 155 pojedinica iz država  naslednica bivše Jugoslavije.


Share

Četvrti Regionalni forum o uspostavljanju pravde u post-jugoslovenskim društvima: inicijativa za osnivanje Regionalne komisije

U ime koalicije organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava, organizacija mladih, novinara i umetnika, učesnika u konsultacijama o inicijativi za osnivanje Regionalne Komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM), Fond za humanitarno pravo (FHP), Documenta, Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC), Udruženje Shpresimi i Community Building Mitrovica, organizuju Četvrti Regionalni forum o uspostavljanju pravde u post-jugoslovenskim društvima, 28. i 29. oktobra 2008. godine, u Prištini.


Share

Konferencija Brčko `92: Van svake sumnje

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u saradnji sa Outreach programom Haškog tribunala, Savezom logoraša BiH i Udruženjem logoraša Brčko Distrikta organizovao konferenciju koja promoviše sudsku istinu i glas žrtava ratnih zločina počinjenih u Brčkom tokom 1992, Brčko `92: Van svake sumnje. Konferencija je održana 5. septembra 2008. godine, u Sava centru (sala 2/0), u Beogradu.

Share

Brčko `92: Van svake sumnje

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u saradnji sa Outreach programom Haškog tribunala, Savezom logoraša BiH i Udruženjem logoraša Brčko Distrikta organizovao konferenciju koja promoviše sudsku istinu i glas žrtava ratnih zločina počinjenih u Brčkom tokom 1992, Brčko `92: Van svake sumnje. Konferencija je održana 5. septembra 2008. godine, u Sava centru (sala 2/0), u Beogradu.


Share

Press konferencija grupe nevladinih organizacija povodom 13 godina od genocida u Srebrenici

Grupa nevladinih organizacija održala je danas u Međunarodnom press centru konferenciju za štampu povodom obeležavanja 13 godina od genocida u Srebrenici. Na konfereciji su govorili: Boban Stojanović, aktivista Queeria centra, Mirjana Karanović, glumica, Aleksandra Miletić, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava, Jelena Mirkov, aktivistkinja Helsinškog odbora za ljudska prava, Jovana Dimitrijević, aktivistkinja Žena u crnom i Milan Antonijević, pravnik Komiteta pravnika za ljudska prava.

Share

Prof. dr Zoran Pajić: Suđenja za ratne zločine

U kontekstu očekivanja rezultata međunarodne pravde, sve je uočljiviji nezavidan položaj (preživjelih) žrtava zločina i porodica ubijenih i nestalih.  Kada se radi o obezbjeđenju praktičnih oblika podrške i pomoći, pritvorena optužena lica su u  mnogo boljem položaju nego žrtve zločina.  Pravila o pravičnim (fer) suđenjima precizno utvrđuju položaj optuženog u postupku i štite takva lice od nehumanog postupanja.  Međutim, druga grupacija je uglavnom ignorisana u zahtjevima i potrebi da dobije bilo kakvu satisfakciju za pretrpljeni gubitak i patnje i često je izložena poniženjima i pritiscima.  Da li postoji „dvostruki standard“ u pogledu ljudskih prava za (a) navodne izvršioce i (b) žrtve zločina?


Share