Uhapšeni bivši pripadnici 37. odreda Posebne jedinice policije MUP-a Srbije posle podnošenja krivične prijave Fonda za humanitarno pravo za ratne zločine na Kosovu.
Fond za humantirano pravo [FHP] je 9. marta 2009. godine primio presudu Višeg suda u Bijelom Polju [doneta 30. decembra 2008. godine] kojom se potvrđuje osuđujuća presuda Mihailu Marković koju je u junu 2008. godine doneo Osnovni sud u Rožajama zbog krivičnog dela prevare. Mihailo Marković je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju osamnaest meseci, jer je u periodu od decembra 2000. godine do decembra 2004. godine od Sadrija Tahiraja [Sadri Tahiraj], Albanca iz sela Racaj/Rracaj [opština Đakovica/Gjakovë], na prevaru uzeo 84.000 DEM u zamenu za navodne informacije o lokaciji na kojoj je zatvoren sin, Rustema Tahiraja/Rustem Tahiraj. Sud je obavezao Markovića da oštećenom Sadriju Tahiraju, koga je u postupku zastupao FHP, isplati 43.000 evra na ime naknade štete.
P R O G L A S I M O 11. juli D A N O M S E Ć A NJ A
N A
G E N O C I D U S R E B R N I C I
Mešovito krivično veće Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, kojim je predsedavao sudija EULEKS-a, Tron Gundersen osudilo je 3. marta 2009. godine kosovskog Albanca Gani Gashija na kaznu zatvora od 17 godina zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovnistva počinjenog u julu 1998. godine u Glogovcu/Gllogovc.
Predsedniku Republike Borisu Tadiću
Predsedniku Vlade Republike Srbije Mirku Cvetkoviću
Predsednici Narodne Skupštine Slavici Đukić Dejanović
Republičkom tužiocu Slobodanu Radovanoviću
OTVORENO PISMO POVODOM PONAŠANJA DRŽAVE U SLUČAJU MILADINA KOVAČEVIĆA
Kao što Vam je poznato, dnevnik Borba je, u okviru pisanja o aktuelnim političkim temama u Srbiji, izveštavala i o slučaju Miladina Kovačevića i njegovog bekstva iz SAD uz pomoć državnih organa Republike Srbije. Pri tome je Borba pisala i o nameri Vlade da se nenamenski potroši milion dolara u pokušaju da se „sanira“ šteta nastala iz ovih propusta države, što je na još uvek neobjašnjen način stavljeno pod oznaku državna tajna. Time je pokrenut čitav niz pitanja koja su od suštinskog značaja za funkcionisanje vladavine prava, demokratije, za stabilnost i transparentnost u radu institucija, za pravo građana da znaju, odgovornost državnih organa u odnosu na same građane, klasifikaciju podataka i sl.
Prema podacima i dokazima kojima raspolaže FHP-a, Posebne jedinice policije MUP-a Srbije sudelovale su u izvršenju brojnih masovnijih ratnih zločina na Kosovu. Mnoge od tih zločina, po naređenjima iz državnog vrha SRJ i MUP-a Srbije, samostalno su osmislile i isplanirale najviše starešine PJP. Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu sudi se Radoslavu Mitroviću, komandantu 37. odreda PJP za izdavanje naredbe za ubijanje albanskih civila u Suvoj Reci, 26. marta 1999. godine. Ostale policijske starešine i policajci koje su u ratu na Kosovu učinili desetine ubistava i drugih teških ratnih zločina, ne samo da nisu krivično gonjeni i udaljeni iz policije, nego su još i napredovali u službi. Neki, za koje postoje, ne samo nepobitni dokazi da su izvršili ratne zločine, nego i da su druge policajce prisiljavali na vršenje ubistava i skrivanje tragova zločina, postali su funkcioneri Nezavisnog sindikata Policije Repubilke Srbije i predsednici sindikalnih grupa policije u više gradova Srbije.
Sudsko veće Haškog tribunala kojim je predsedavao sudija Ian Bonomi, izreklo je 26. februara 2009. godine presudu kojom se petorica bivših visokih državnih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije proglašavaju krivim za zločine počinjene nad kosovskim Albancima počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine dok je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen od optužbi.
Izvinjenje gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa zbog zabrane uprave Sava centra (SC) da Gej strejt alijansa (GSA) održi svoju konferenciju za medije u SC nije dovoljno.
Ovom izjavom gospodin Đilas pokazao je lično razumevanje za probleme sa kojima se suočavaju lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe u Srbiji i mi mu se zahvaljujemo na tome.
Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere. Predstavnici/predstavnice Žena u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava i Fonda za humanitarno pravo prisustvovaće otkrivanju spomenika žrtvama ovog zločina. U isto vreme nevladine organizacije za ljudska prava iz Srbije pozivaju predstavnike vlasti u Srbiji da se tog dana, tačno u vreme otmice, u 15:48 minuta, javno oglase brigom i obavezom da će otvoriti istragu, identifikovati i kazniti sve odgovorne za ovaj strašni zločin.
Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Skupštine grada Beograda da hitno smeni direktora i rukovodstvo Javnog preduzeća “Sava centar” zbog diskriminacije organizacije koja se bori za prava osoba drugačije seksualne orijentacije.