Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Digitalni-narativ-thumbNaime, nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije koji su ih prvo popisali, a zatim odveli u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan broj zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

Digitalni Narativ - FHP

Senad Jusufspahić – Boravak u logoru Šljivovica

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima. Ni jedan logoraš nije ostvario pravo na naknadu štete pred sudom u Srbiji.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO I SANDŽAČKI ODBOR ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

Saopstenje-thumbZločin u Kukurovićimazločinci  bez osude, žrtve bez pravde

Dana 18. februara 2021. godine navršava se 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor)  podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.


Share

Povodom presude za zločin u mestu Lušci Palanka

Presuda-thumb-srViši sud u Beogradu doneo je 2. feburara 2021. godine presudu kojom je Milorada Jovanovića osudio na kaznu zatvora u trajanju 9 godina zato što je tokom juna i jula meseca 1992. godine u mestu Lušci Palanka (Sanski Most, BiH), zlostavljao i mučio civile bošnjačke nacionalnosti, od kojih posledica je jedan civil preminuo. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Viši sud nema konzistentnu praksu prilikom izricanja kazni za zločine izvršene pod sličnim okolnostima, i da pridaje previliki značaj postojanju olakšavajućih okolnosti na strani optuženog.

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je 3. aprila 2017. godine optužnicu protiv Milorada Jovanovića, pripadnika policije iz mesta Lušci Palanka jer je tokom juna i jula meseca 1992. godine prinudno dovodio Bošnjake iz sela u okolini Sanskog Mosta, a zatim ih zatvorio u prostorije spomen muzeja “Simo Miljuš” u mestu Lušci Palanka. Zatočene civile je u tom prostoru, ili prilikom odvođenja na ispitivanja u prostorijama stanice milicije, udarao nogama, puškom i raznim predmetima, vezivao ih za stolicu ili gredu na plafonu i premlaćivao, primoravao ih da se krste, puze po podu i ljube mu čizme. Od posledica premlaćivanja je preminuo Dedo Dervišević.


Share

Srbija: Zatražena kazna zatvora za bivšeg policajca

BalkanInsight_logoTužilaštvo za ratne zločine je od Višeg suda u Beogradu zatražilo da osudi bivšeg pripadnika rezervnog sastava policije Milorada Jovanovića zbog mučenja civila na području Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini.

Share

JNA (ni)je odgovorna za zločin u Lovasu

JNA-Lovas-thumb-sr

Apelacioni sud u Beogradu doneo je, u ponovljenom postupku, presudu za ratni zločin izvršen tokom oktobra meseca 1991. godine u Lovasu (Hrvatska) tako što je preinačio presudu Višeg suda u Beogradu, na način da je optužene Željka Krnjajića i Milana Devčića oslobodio od optužbi, a svim ostalim osuđenim smanjio kazne zatvora, osudivši Sašu Stojanovića na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, Darka Perića i Radovana Vlajkovića na kazne zatvora od po četiri godine, a Radisava Josipovića, Jovana Dimitrijevića i Zorana Kosijera na kazne zatvora u trajanju od po tri godine. FHP smatra da nije bilo mesta oslobađanju od optužbe Krnjajića i Devčića, te da su izrečene kazne preniske u odnosu na težinu zločina koji je počinjen. Nije bilo osnova da se petorici osuđenih kazne ublaže ispod zakonskog minimuma, imajući u vidu da su osuđeni za učešće u zločinu u kojem je, na minskom polju, smrtno stradalo 19, a ranjeno 12 civila.

Ovaj postupak je jedan od najsloženijih i najobimnijih postupaka za ratne zločine koji se vodio pred domaćim pravosuđem jer je obuhvatao veliki broj optuženih koji su pripadali različitim oružanim formacijama, više različitih događaja, veliki broj žrtava, od kojih 69 smrtno stradalih i blizu 200 svedoka. Nakon 12 godina suđenja postupak je pravosnažno okončan na način da je uloga JNA, koja je bila najodgovornija za stradanje civila u Lovasu, svedena na minimum, a svi njeni pripadnici osuđeni na kazne zatvora ispod zakonskog minimuma.


Share

Kandić za N1: Mladić je u Srbiji prestao biti važan kad je postao senilan i star

N1_logo

Srbija ne ide u pravcu da se priznaju žrtve da se tretiraju na jednak način, pa je potpuno besmislena priča da li će Srbija danas ili sutra priznati da li se neko aktivistički bvio tim, mišljenja je srbijanska aktivistica za ljudska prava Nataša Kadnić, koja je gostovala u emisiji “Izvan okvira” N1 televizije.

“Mnogo je bitnije da Srbija prizna odgovornost i da ne prećutkuje sudske činjenice; da te činjenice koje se odnose na ratne zločine koje su izvršili pripadnici oružanih snaga Srbije, policije, vojske, raznih formacija – da se to prizna, to je najbitnije”, kazala je u programu N1 televizije Nataša Kadnić, aktivistica i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.


Share

Apelacioni sud preinačio presudu u slučaju Lovas: Dvojica optuženih oslobođena, ostalima ublažene kazne

Insajder logoApelacioni sud u Beogradu preinačio je prevostepenu presudu i za ratni zločin u selu Lovas oslobodilo Željka Krnjajića i Milana Devčića koji su prvostepenom presudom osuđeni na osam i sedam godina zatvora. Istovremeno, Saša Stojanović je suođen na šest godina zatvora, Darko Perić i Radovan Vlajković na po četiri godine, dok su Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević i Zoran Kosijer osuđeni na kazne od po tri godine zatvora, saopšteno je na sajtu Apelacionog suda.

Share

(Ne)moć presuda za ratne zločine

dw_logoPred Haškim tribunalom osuđeni su najviši predstavnici Srbije, a u Beogradu je izrečeno petnaestak pravosnažnih presuda za zlocine na Kosovu. DW podseća na neke.


Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

KS-logoKada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i drugih dobara, otpuštanja, i marginalizovanja, dešava se uporedo sa međuetničkim nasiljem i ratnim zločinima. Ono je i ključno za to kako se mnogi ljudi sećaju rata danas. Međutim, socioekonomsko nasilje uglavnom se ne smatra suštinski važnim elementom oružanih sukoba. Ono je i zapostavljeno u procesima tranzicione pravde i debatama o njoj, gde se socioekonomska pravda svodi na reparacije.

Share

Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja…

dw_logoTokom rata na Kosovu počinjeni su ratni zločini, ubistva, vršena su silovanja, ljudi proterivani, uništavana je imovina. DW donosi podatke i podseća. Tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.500 ljudi. Ove podatke daju razne kosovske institucije, ali najbolje su evidentirani podaci Fonda za humanitarno pravo, predstavljeni u Knjizi Sećanja na Kosovo (LKK) o svim zločinima na Kosovu nad svim etničkim zajednicama.

Share