Predstavnički dom američkog Kongresa je juče jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se srpske vlasti pozivaju da u najkraćem mogućem roku istraže i procesuiraju „sadašnje ili bivše zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni” za ubistvo Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija u julu 1999. godine.
Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), iz mesta Sjeverin kod Priboja. Njih su iz autobusa oktobar 1992. godine izveli i pobili pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.
Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 27 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Danas, 18. oktobra 2019. godine, navršava se 28. godišnjica od zločina koji je počinjen u hrvatskom selu Lovas kada je, tokom oktobra i novembra 1991. godine, ubijeno oko 70 meštana Lovasa, većinom hrvatske nacionalnosti.
Navršava se 28 godina od zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom hrvatske nacionalnosti u slavonskom selu Lovas. Nakon 12 godina suđenja i ponovljenog postupka u Beogradu, izrečene kazne su preniske, mnoge žrtve su morale da budu izostavljene zbog smrti optuženih, a optužnica protiv komandanta JNA Dušana Lončara koji je naredio napad na Lovas do danas nije podignuta.
Vrhovni kasacioni sud Srbije je 11. oktobra 2019. godine u okviru „Sudijskih dana“ u Vrnjačkoj Banji predstavio „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“ („Smernice“). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su „Smernice“ dokument u kojem je učinjen korak napred u unapređenju položaja žrtava u Srbiji, te poziva Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) da preuzme aktivniju ulogu u prikupljanju dokaza o odlučivanju o imovinskopravnom zahtevu, a sud da, kada god je moguće, o imovinskopravnom zahtevu odluči tokom krivičnog postupka.
Iako je prošlo više od godinu i po dana otkako je beogradski Fond za humanitarno pravo podneo Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske (VRS) i još uvek aktuelnog zamenika predsednika “opozicione” Opštine Novi Beograd, do danas se ne zna da li je Tužilaštvo postupilo po toj krivičnoj prijavi. U međuvremenu, krajem septembra meseca navršilo se 27 godina od zatvaranja zloglasnog logora Sušica kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini, čije je otvaranje naredio upravo Andrić, a kroz koji je prošlo između dve i dve i po hiljade Bošnjaka. U logoru su zatočenici bili sistematski mučeni, silovani i likvidirani.
Devedeset i druge i sada, kad iz ove perspektive to pogledam, mislim da nismo bili svjesni uopšte šta se i zašto dešava, nismo to shvatali, nismo bili svjesni težine odluka koje donosimo, svoju priču počinje Sarajka Aida Hanić, koja se na samom početku rata u svojoj sedamnaestoj godini života prijavila kao dobrovoljac u tadašnju Teritorijalnu odbranu (TO) Bosne i Hercegovine (BiH).
Nail Kajević, čiji je brat Nijazim otet i ubijen sa još 20 putnika iz voza u stanici Štrpci 1993. godine, ističe za Danas da će optuženi za taj zločin opstruisati suđenje, koje je u toku pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
„Da nismo uvereni da mladi imaju potencijal i kapacitet da naprave promenu, mi ne bismo radili ovo što radimo“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnica regionalne nevladine mirovne organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) sa Kosova Marigona Shabiu.
Regionalnoj mreži YIHR, organizaciji koja se duže od deceniju i po bavi povezivanjem mladih iz država regiona i pitanjima pomirenja i suočavanja s prošlošću, početkom ove nedelje (u ponedeljak, 30. septembra 2019.) u Strazburu u Francuskoj je uručena nagrada Saveta Evrope za ljudska prava “Vaclav Havel”.