Sudbina nestalih Albanaca na Kosovu

Izveštaj je sačinjen na osnovu izjava svedoka i članova porodica nestalih, podataka i zapažanja posmatrača Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji su redovno pratili ekshumacije i obdukcije tela nađenih u masovnim grobnicama u Srbiji, kao i podataka o predatim identifikovanim telima, dobijenim  od članova porodica ili od istražnog sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji potpisuje Zapisnik o predaji identifikovanih posmrtnih ostataka.

Share

Nađene stvari, odeća i lični predmeti u masovnim grobnicama u Srbiji

1. Batajnica 01 [BA01]

1.1. Ekshumacija i obdukcije tela:  12 – 27. juni 2001.

1.2.Tim Instituta za sudsku medicinu iz Beograda:
profesor dr. Dušan Dunjić, dr.Tanja Atanasijević, dr. Vesna Đokić, dr. Đorđe Alempijević, profesor Slobodan Savić, antropolozi profesor dr. Marija Đurić i asistent dr. Danijela Đonić i arheolog Andrej Starović, Istraživačka stanica Petnica.

Share

Sudbina Srba, Crnogoraca, Roma, Bošnjaka i Aškalija nestalih na Kosovu

Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta [MKCK, 5.950 osoba je nestalo u vezi sa oružanim sukobima na Kosovu. U međuvremenu, sudbina 3.462 osobe je razjašnjena: 1.353 su nađene žive, mrtvih je nađeno 1.916 [tela identifikovana i vraćena porodicama a 193 slučajeva je zatvoreno iz administrativnih razloga. Zaključno sa 15. novembrom 2005. godine, na listi MKCK je 2.488 osoba čija sudbina još uvek nije razjašnjena. Prema podacima FHP-a, u okviru 2.488 nestalih Albanaca je 1.785, Srba 538 i ostalih 165.

Share

Identitet žrtava čiji su posmrtni ostaci nađeni u masovnim grobnicama u Srbiji i predati UNMIK-u

U masovnim grobnicama u Srbiji, na lokacijama Batajnica, Petrovo Selo i Perućac ekshumirano je oko 836 tela kosovskih Albanaca . Republika Srbija je do 15. novembra 2005. predala 618 identifikovanih tela i 14 neidentifikovanih posmrtnim ostataka, od toga 615 tela UNMIK- u, dok su tela trojice kosovskih Albanaca, američkih državljana, predata vlastima Sjedinjenih Američkih Država. Identifikaciju DNK analizom obavila je Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP).


Share

Optuženi priznao učešće u zločinu na Ovčari

Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.

Share

Obezbediti naknade štete u slučaju pet žrtava nezakonitog pritvora u vreme bivšeg režima

Fond za humanitarno pravo zatražio je od Ministarstva pravde Srbije da sporazumom između države i žrtava obezbedi naknadu štete petorici Albanaca koji su za vreme režima Slobodana Miloševića držani u nezakonitom pritvoru duže od godinu i po dana, u visini koja odgovara težini izvršenog krivičnog dela, i time pokaže spremnost da bez odugovlačenja obezbedi pravdu za žrtve.

Share

Zahtev za naknadu štete zbog kršnja ljudskih prava u prošlosti

Fond za humanitarno pravo podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete u ime oštećenog Antuna Silađeva, Hrvata iz Sonte, kojom se od Državne zajednice Srbija i Crna Gora traži da mu nadoknadi štetu nastalu 1991. godine u incidentu koji su direktno izazvali pripadnici JNA.

Share

Nezavisnost sudske vlasti je u njenoj nezavisnosti od drugih oblika vlasti

Povodom saopštenja FHP o suđenju za ratni zločin pred Vojnim sudom u Nišu reagovali su predsednik Vojnog suda u Nišu sudija Radenko Miladinović i branilac jednog od optuženih, bivši vojni sudija dr. Jovan Buturović, ocenjujući da je neprimereno da FHP komentariše presude vojnog suda (sudija Miladinović) i da svojim ocenama FHP ugrožava nezavisnost suda (advokat Jovan Butorović).

Share

Zakon o policiji ne sme da bude iznad Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da predloženi Zakon o policiji (ZOP) ne doprinosi u dovoljnoj meri ostvarivanju kontrole javnosti nad radom policije, i da je on u pojedinim odredbama u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama (ZOSPI). To je nedopustivo, budući da ZOSPI ima rang posebnog zakona, i kao takav ima primat u odnosu na ZOP.

Share