Izveštaj je sačinjen na osnovu izjava svedoka i članova porodica nestalih, podataka i zapažanja posmatrača Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji su redovno pratili ekshumacije i obdukcije tela nađenih u masovnim grobnicama u Srbiji, kao i podataka o predatim identifikovanim telima, dobijenim od članova porodica ili od istražnog sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji potpisuje Zapisnik o predaji identifikovanih posmrtnih ostataka.
1. Batajnica 01 [BA01]
1.1. Ekshumacija i obdukcije tela: 12 – 27. juni 2001.
1.2.Tim Instituta za sudsku medicinu iz Beograda:
profesor dr. Dušan Dunjić, dr.Tanja Atanasijević, dr. Vesna Đokić, dr. Đorđe Alempijević, profesor Slobodan Savić, antropolozi profesor dr. Marija Đurić i asistent dr. Danijela Đonić i arheolog Andrej Starović, Istraživačka stanica Petnica.
Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta [MKCK, 5.950 osoba je nestalo u vezi sa oružanim sukobima na Kosovu. U međuvremenu, sudbina 3.462 osobe je razjašnjena: 1.353 su nađene žive, mrtvih je nađeno 1.916 [tela identifikovana i vraćena porodicama a 193 slučajeva je zatvoreno iz administrativnih razloga. Zaključno sa 15. novembrom 2005. godine, na listi MKCK je 2.488 osoba čija sudbina još uvek nije razjašnjena. Prema podacima FHP-a, u okviru 2.488 nestalih Albanaca je 1.785, Srba 538 i ostalih 165.
U masovnim grobnicama u Srbiji, na lokacijama Batajnica, Petrovo Selo i Perućac ekshumirano je oko 836 tela kosovskih Albanaca . Republika Srbija je do 15. novembra 2005. predala 618 identifikovanih tela i 14 neidentifikovanih posmrtnim ostataka, od toga 615 tela UNMIK- u, dok su tela trojice kosovskih Albanaca, američkih državljana, predata vlastima Sjedinjenih Američkih Država. Identifikaciju DNK analizom obavila je Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP).
Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.
Fond za humanitarno pravo zatražio je od Ministarstva pravde Srbije da sporazumom između države i žrtava obezbedi naknadu štete petorici Albanaca koji su za vreme režima Slobodana Miloševića držani u nezakonitom pritvoru duže od godinu i po dana, u visini koja odgovara težini izvršenog krivičnog dela, i time pokaže spremnost da bez odugovlačenja obezbedi pravdu za žrtve.
Fond za humanitarno pravo podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete u ime oštećenog Antuna Silađeva, Hrvata iz Sonte, kojom se od Državne zajednice Srbija i Crna Gora traži da mu nadoknadi štetu nastalu 1991. godine u incidentu koji su direktno izazvali pripadnici JNA.
Povodom saopštenja FHP o suđenju za ratni zločin pred Vojnim sudom u Nišu reagovali su predsednik Vojnog suda u Nišu sudija Radenko Miladinović i branilac jednog od optuženih, bivši vojni sudija dr. Jovan Buturović, ocenjujući da je neprimereno da FHP komentariše presude vojnog suda (sudija Miladinović) i da svojim ocenama FHP ugrožava nezavisnost suda (advokat Jovan Butorović).
Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da predloženi Zakon o policiji (ZOP) ne doprinosi u dovoljnoj meri ostvarivanju kontrole javnosti nad radom policije, i da je on u pojedinim odredbama u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama (ZOSPI). To je nedopustivo, budući da ZOSPI ima rang posebnog zakona, i kao takav ima primat u odnosu na ZOP.