NAJAVA: Predstavljanje Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike o potrazi za nestalim licima

Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na predstavljanje „Drugog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i “Predloga praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina”. Predstavljanje će biti održano u petak, 27. jula 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je FHP predstavio u decembru 2017. godine. Drugi izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. decembra 2017. godine, zaključno sa 1. junom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i “Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina” koji pruža pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Govornici:

• Jelena Krstić, Fond za humanitarno pravo
• Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
• Gordana Đikanović, novinarka iz Prištine, članica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika
• Matthew Holliday, Međunarodna komisija za nestala lica (TBC)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Egzit više nikada neće početi minutom ćutanja za žrtve genocida

Nemanja Stjepanović iz FHP održao “Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici” na dan komemoracije u Potočarima.

Upadljiv muk koji je preovladao uoči, tokom i neposredno nakon obeležavanja 23 godine od genocida u Srebrenici i komemoracije u Potočarima, 11. jula, jasan je pokazatelj namere aktuelne vlasti da ovu temu skroz gurne pod tepih.

Obaveza država je da obeleže Dan sećanja na genocid u Srebrenici

Povodom 11. jula, Dana sećanja na genocid u Srebrenici, regionalna Koalicija za REKOM odaje počast žrtvama i poziva na prihvatanje sudski utvrđenih činjenica o počinjenom genocidu, objavljenih u brojnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i u presudama Suda Bosne i Hercegovine.

Stjepanović: O Srebrenici znamo sve, a okrećemo glavu od nje

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo ocenio je u Novom danu TV N1 da Srbija okreće glavu od genocida u Srebrenici, i da nije dovoljno da političari jednom odu u Potočare i kažu “ja sam svoj posao obavio”, već da taj čin mora da bude praćen određnim koracima.

Na današnji dan pre tačno 23. godine desio se zločin koji je promenio tok istorije na Balkanu. Međunarodni sud pravde je 2007. godine u presudi konstatovao da je u Srebrenici počinjen genocid nad muslimanima u Bosni i Hercegovini.

23 godine od genocida u Srebrenici – Država Srbija da okonča odugovlačenje sudskog postupka i da prestane da omalovažava i umanjuje zločin

Dana 11. jula 2018. godine navršavaju se 23 godine od genocida koji je počinjen u Srebrenici, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili oko 8.000 Bošnjaka. Iako je u nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da prihvate tu činjenicu, tvrdeći da je „nedopustivo da se srpski narod svakog jula proglašava genocidnim i zlim“. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je posle 23 godine neophodno da vlast u Srbiji postupi politički zrelo i prihvati sudski utvrđene činjenice, kao i da državni organi uključeni u postupak koji se trenutno vodi pred domaćim sudom prestanu sa njegovim odugovlačenjem, kako bi se žrtvama povratilo ljudsko dostojanstvo i omogućilo priznanje njihovih patnji zbog gubitka najmilijih.

Srebrenica pred pravosuđem Srbije

Nakon pada vlasti Slobodana Miloševića traženi optuženici vremenom su izručeni Hagu ili su namoljeni da se uz solidne beneficije dobrovoljno predaju. Moralo se. Što se „netraženih“ tiče, oni su ostali da mirno žive u Srbiji i optuženi su u retkim slučajevima, ponovo tek kada se moralo. Do danas, za ratne zločine nad srebreničkim dečacima i muškarcima – dakle za zločine, ne za genocid jer je to i u našem pravosuđu zabranjena reč – osuđena su petorica u dva predmeta, a osmorici se još sudi.

Nakon objavljivanja snimka streljanja šestorice srebreničkih dečaka u Trnovu kod Sarajeva, domaće Tužilaštvo za ratne zločine nije moglo da izbegne podizanje optužnice, ali se onda tokom suđenja izbeglo sve što se izbeći moglo. Tako je sud, recimo, odbio da prepozna činjenicu da su ubijeni mladići u Trnovo dovedeni iz Srebrenice i odbacio je dokaze o vezi Škorpiona sa MUP-om Srbije (osuđena su četvorica na kazne zatvora od 5 do 20 godina zatvora), pa je ispalo da su i žrtve i počinioci zločina u Trnovo stigli niotkuda. Cilj je, naravno, bio da se odbaci svaka veza Srbije i njenih institucija, u datom slučaju policije, sa srebreničkim genocidom.

Nataša Kandić: Ivanić i Čović protiv utvrđivanja činjenica o žrtvama rata

Na dnevnom redu Samita o zapadnom Balkanu sutra se u Londonu neće naći potpisivanje Deklaracije o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području SFRJ (REKOM).

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

Povodom obeležavanja 23. godišnjice genocida u Srebrenici

Fond za humanitarno pravo Vas poziva na

Javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici

11. jula 2018. godine u 13:00 časova, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat)

Zatvorske kazne za Srebrenicu: Do sada ukupno 699 godina

Haški tribunal i domaći sudovi do sada su osudili ukupno 45 osoba – na 699 godine i tri doživotne kazne zatvora – za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine.

Negativan uticaj presude Apelacionog suda u predmetu Skočić na suđenja za ratne zločine u Srbiji

Povodom presude Apelacionog suda u Beogradu koja se odnosi na zločin počinjen u julu 1992. godine u mestu Skočić kod Zvornika, Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 6. jula 2018. godine konferenciju za javnost. Odlučujući u žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice „Simini četnici“ za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić u julu 1992. godine, dok je u odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića presudu preinačio i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja zaštićenih svedokinja.