U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto se u Srbiji, sem retkih izuzetaka, ne gone visoki vojni i policijski oficiri Miloševićevog režima za koje se sumnja da su odgovorni za ratne zločine. Sagovornici su bili Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarano pravo iz Beograda, i Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine Srbije.
Nakon oružanih sukoba koji su se vodili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu u periodu od 1991. do 1999. godine, preko 34.000 ljudi se vodilo kao nestalo. Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta više od 11.000 porodica ni danas ne zna za sudbinu svojih nestalih članova.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade postjugoslovenskih zemalja u regionu, nacionalne komisije i druga nadležna tela da pronalaženje posmrtnih ostataka prinudno nestalih proglase prioritetom u regionalnoj saradnji i time postave kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o zajedničkoj prošlosti.
Na Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, iz Beograda, po prvi put zajedno, predstavnici porodica onih kojima se tokom rata izgubio svaki trag, uputili su apel vlastima Kosova i Srbije, međunarodnim autoritetima i javnosti.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženja BH novinari sprovode zajednički projekat “Živeti zajedno”, koji se bavi temama rata na prostorima bivše Jugoslavije kroz pozitivne ljudske priče, koje pokazuju da je i posle svega moguće živeti zajedno. U sklopu projekta biće urađeno pet dokumentarnih filmova i 10 tekstova, koje ćemo objaviti tokom letnjih meseci, kao medijski partner u Srbiji. Autonomija donosi priču o svešteniku koji nije želeo da propoveda mržnju…
Da li je pokretanje istrage protiv jednog generala u Beogradu za ratne zločine na Kosovu, znak da su na red došli oni najodgovorniji koji su sedeli u komandnim štabovima i u najmanju ruku nisu sprečili, a znali su za zločine? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dobili smo i u Fondu za humanitarno pravo i u Tužilaštvu za ratne zločine.
Porodice žrtava iz sela Trnje/Tërrnje, opština Suvareka/Suharekë, obavestile su sudiju Mirjanu Ilić, predsednicu Odeljenja za ratne zločine u Beogradu, ujedno i predsednicu Veća u predmetu protiv oficira Rajka Kozline i Pavla Gavrilovića, za ubistvo 27 žena, dece i staraca 25. marta 1999. godine, da neće učestvovati u daljem postupku zbog odluke o isključenju zastupnika oštećenih, advokata sa Kosova, sa obrazloženjem da nisu upisani u Advokatsku komoru Srbije.
U stvarnosti se potvrđuje da jedino američki tužilac ima potencijal da osigura pravdu za srpske, romske i druge nealbanske žrtve, kao i za one Albance koji su ubijeni iz političkih razloga
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) ocenjuje da rezultati dosadašnje istrage nezavisnog Specijalnog istražnog tima na čelu sa tužiocem Clintom Williamsonom ubedljivo pokazuju da je na Kosovu posle rata sprovedena kampanja progona protiv Srba, Roma i drugog manjinskog stanovništva, kao i protiv političkih protivnika vođa OVK, o čemu se na Kosovu zna ali se ćuti iz straha za vlastitu sigurnost.
Organizacija Destination Justice i pravni savetnik porodice Bytyqi Praveen Madhiraju podneli su tužbu Radnoj grupi Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke i Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, u kojoj su zatražili da Srbija ispuni svoju međunarodnu obavezu da istraži i procesuira odgovorne za nestanak i ubistvo braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija.
