Izvor: Blic, 29.01.2006; Strana: 3
Nemački ambasador u SCG Andreas Cobel poručio je juče Vladi Srbije da prolazi strpljenje međunarodne zajednice u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom i da otvaranje arhiva i pokretanje pojedinih istraga ne mogu biti zamena za izručenje Ratka Mladića.
Izvor: Blic, 06.06.2005; Strana: 4
Glavni čovek za vezu „Škorpiona“ sa DB-om bio je Milan Milanović Mrgud, pripadnik MUP-a Srbije, kaže Jovan Mirilo, jedan od ljudi kojima su pripadnici ove jedinice pretili zbog kasete koja je dospela do Tužilaštva Tribunala u Hagu.
Prema njegovim rečima, Mirilo je bio glavni čovek Jovice Stanišića, tadašnjeg čelnika DB-a za vezu sa paravojnim formacijama.
Izvor: Balkan, 18.01.2005; Strana: 15
Najavljena istraga o uništavanju tragova zločina na Kosovu u surduličkoj fabrici „Mačkatica“
Kome prete radnici BIA u Surdulici, Vladičinom Hanu i Vranju? „Crvene beretke“ obezbeđivale fabriku 18. i 24. maja 1999. godine
Izvor: Balkan, 12.01.2005; Strana: 4
BEOGRAD – U Sarajevu će 19. januara biti promovisan regionalni tim za praćenje suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Beogradu, Zagrebu, Banjaluci i Vukovaru.
Promocija tog tima deo je aktivnosti oko kojih su se okupile tri nevladine organizacije iz Sarajeva, Zagreba i Beograda – izjavila je za Betu Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
Sarajevski Centar za istraživanje i dokumentaciju, zagrebački Dokumenta i beogradski Fond za humanitarno pravo zajednički rade na projektu čiji je cilj prikupljanje dokumenata i podataka vezanih za sukobe u bivšoj SFRJ iz devedesetih godina, uključujući i priče žrtava i preživelih.
Autor: NN
Izvor: Balkan, 06.11.2004; Strana: 14
BEOGRAD – U noći između 4. i 5. novembra 2004. godine dvojica mladića su sprejom ispisala kukasti krst na tabli, na kojoj piše „Fond za humanitarno pravo“, u Mekenzijevoj 67, a na zgradi preko puta grafit sledeće sadržine „Nataša Kandić je sluga jevrejskog cionizma. Srbija Srbima. Combat 18.“ Tom prilikom su nasrnuli nožem na vlasnika zgrade Zorana Stevanića, u kojoj se nalaze prostorije FHP.
Vraćajući se kući juče sat po ponoći Zoran Stevanić je video dvojicu mladića kako ispisuju grafite. Pokušao je da ih zaustavi, ali su ga mladići prvo fizički napali, a nakon toga zapretili nožem „da će ga izbušiti“ ukoliko ih ne pusti na prođu. Nakon toga su otrčali Kursulinom ulicom, u pravcu opštine Vračar.
FHP upozorava na sve otvorenije i jače ispoljavanje govora mržnje, posebno u pisanju grafita i javnim nastupima.
Autor: NN
Izvor: Politika, 12.10.2004; Strana: A6
ČINjENICE IZ OPTUŽNICE PROTIV SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Milošević nije optužen za pokušaj stvaranja „velike Srbije” ili neki sličan politički cilj, već za etničko čišćenje činjenjem zločina iz Statuta Tribunala (ubistva, uništavanje imovine, uništavanje verskih objekata, itd.)
Izvor: Balkan, 07.07.2003; Strana: 2
NOVI SAD – Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je juče da će „Kosovo biti nezavisno od Srbije” i da je to „činjenica”, jer četiri godine posle rata ono funkcioniše „potpuno nezavisno od Srbije”, prenose agencije.
Izvor: NIN 26. avgust 2002
Da li Vladimir Vodinelić može da bude član Saveta koji će odlučivati o programu RTS-a ako mu je kćer zaposlena u ovoj kući, i kako je prošao Miljenko Dereta ako je Nataša Kandić bila protiv?
Eto imamo Zakon o radio-difuziji, koji će da se brine o RTS-u. U stvari, brinuće se Republička agencija za radio-difuziju, u stvari, Savet te agencije! A Savet ima veliku moć. Da zabrani program, da odobri program, kazni klevetnike, osudi govor mržnje…
Samo još, da se izaberu članovi Saveta. A članova Saveta ima devet, četiri iz vladinog, četiri iz nevladinog sektora, a onaj jedan – kako se ovih osmoro dogovore i Skupština odobri. Mora samo da bude sa Kosova.
Nataša Kandić je rođena 1946. godine. Diplomirala je sociologiju 1972. godine. Zajedno sa Srđom Popovićem, Ivanom Jankovićem, Vesnom Pešić i Svetlanom Slapšak 1990. objavljuje knjigu “Kosovski čvor” u kojoj na istraživački i dokumentovan način pokazuju da su navodi zvanične srpske politike o ugroženosti Srba na Kosovu neosnovani. Inicijator je mnogih antiratnih akcija. Osnivač je i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo. Nagrade: Human Rights Watch (1993), US and EU Democracy and Civil Society (1998), Martin Ennals (1999), Komitet pravnika za ljudska prava (1999), NED Democracy (2000), Geuzepenning (2000), Roger E. Joseph (2000).
Iako je slučaj Filipović drastičan i pokazuje nameru vlasti da onemogući pisanje o odgovornosti za zločine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i počnemo da pričamo o onome što svi znaju, da iznosimo činjenice i podatke koji su svima dostupni.