Od početka rata 1991. do 1995. godine u Brčkom u Bosni i Hercegovini ubijeno je 1.658 ljudi, navedeno je na konferenciji u Brčkom.
Od toga je najveći broj zločina počinjen 1992. godine, kada su stradale 944 osobe, saopšteno je na konferenciji ”Brčko ‘ 92 – van svake sumnje”. Prema podacima nevladine organizacije Istraživačko-dokumentacioni centar iz BiH, u Brčkom su za tih pet ratnih godina ubijene 1.432 osobe, dok se 226 ljudi još uvek vodi kao nestalo.
Predstavnik Ureda Haškog suda u Srbiji Matijas Helman izrazio nadu da će se Ratko Mladić i Goran Hadžić naći u Hagu što prije
“Tribunal je optužio ukupno 161 osobu i veliki uspjeh je što su samo još dvojica optuženika na slobodi”, rekao je Helman u Medija centru u Beogradu, gdje se održava konferencija “Brčko 92: Van svake sumnje”.
Glavni tužilac Tužilaštva Brčko distrikta Zekerijah Mujkanović rekao je danas da je ovo tužilaštvo od 2004. godine do sada podiglo četiri optužnice za ratne zločine počinjene na području distrikta i najavio da će ih sigurno biti još.
Izvor: Radio-televizija Vojvodine
Fond za humanitarno pravo (FHP) i Inicijativa mladih zatražili su danas od nadležnih institucija da rasvetle sudbinu više od 17.000 nestalih u regionu jer je to njihova civilizacijska, pravna i moralna obaveza prema žrtvama, njihovim porodicama i društvu. Predsednik Srbije Boris Tadić primio je, povodom Međunarodnog dana nestalih, delegaciju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji. Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić ocenio je danas da Srbija treba aktivnije i organizovanije da učestvuje u rešavanju problema porodica nestalih.
Izvor: B92
Na području bivše Jugoslavije još uvek se 16.713 lica vode kao nestala u ratovima koji su 90-ih vođeni na ovim prostorima.
Porodice nestalih će sutra, na Međunarodni dan nestalih, u akciji pod nazivom “Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima polagati sveće”, zatražiti od državnih organa da u Beogradu sagrade spomenik licima nestalim u ratovima devedesetih. I porodice i međunarodne organizacije upozoravaju da proces traženja ide veoma sporo.
Izvor: Tanjug
Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i mreža “Moja incijativa” zatražili su od vlasti u Srbiji, nadležnih institucija, ali i zemalja u regionu da izvršavaju obavezu rasvetljavanja sudbine osoba koje su nestale u toku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Izvor: Danas
Osam nevladinih organizacija zatražilo je juče od Mešihata Islamske zajednice u Srbiji javno izvinjenje svim građanima Srbije i sveta zbog reakcije na objavljivanje knjige “Dragulj Medine” američke autorke Šeri Džons i pokušaja ugrožavanja slobode mišljenja i izražavanja. Nevladine organizacije su tražile i da se knjiga vrati čitaocima da sami prosude o njenoj vrednosti.
Izvor: 24sata
Osam nevladinih organizacija tražilo je da se knjiga „Dragulj Medine”, koja je pod pritiskom Mešihata Islamske zajednice povučena iz prodaje, vrati u knjižare, jer je, kako se u zvaničnom saopštenju kaže „Mešihat dao sebi za pravo da propisuje šta se ne sme čitati i tako povredio pravo svakog građanina da slobodno formira svoj sud”. Nevladine organizacije tvrde da nijedna religija nema pravo da uvodi cenzuru, zastrašuje pisce, izdavače i čitaoce pretnjama božijeg kažnjavanja. „Tražimo da se knjiga vrati čitaocima da sami prosude o njenoj vrednosti. Očekujemo da se Mešihat Islamske zajednice izvini svim građanima Srbije zbog pokušaja ugrožavanja slobode mišljenja i izražavanja” kaže se u saopštenju. Roman „Dragulj Medine”, koji je izdavačka kuća „Beobuk” izdala početkom ovog meseca, govori o Ajši, sedmoj ženi proroka Muhameda, koja se sa šest godina verila za tog islamskog proroka.
Izvor: Alo
Osam nevladinih organizacija zatražilo je juče da se roman Šeri Džons „Dragulj Medine“, koji je beogradski izdavač „Beobuk“ povukao iz prodaje na zahtev Islamske zajednice u Srbiji, vrati u prodaju.
Izvor: 24sata
Nekoliko nevladinih organizacija zatražilo je danas da knjiga Dragulj Medine autorke Sseri Džons bude vraćena u prodaju i pozvalo Mešihat islamske zajednice u Srbiji da se izvini građanima “zbog pokušaja ugrožavanja slobode mišljenja i izražavanja”.