Odšteta koja se dodeljuje žrtvama mučenja i zlostavljanja u ratovima devedesetih je mizerna, suđenja su duga, a država pokušava da zataška svoju ulogu u sukobima, stoji u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
Sudovi u Srbiji i dalje u najvećem broju slučajeva odbijaju zahteve žrtava za obeštećenjem, proglašavajući ih zastarelim ili zbog toga što ne prihvataju dokaze koje prilažu žrtve, ključna je ocena iz najnovijeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo posvećenom sudskim procesima u kojima su žrtve ratova tokom devedesetih pokušavale da ostvare svoje pravo na reparaciju.
Beograd – Sudski postupci za ostvarivanje prava na materijalne reparacije traju u proseku pet godina. Ovako dugo trajanje sudskih postupaka, prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja kršenje prava na pravično suđenje, ističe se u izveštaju „Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji“, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo. Sandra Orlović, direktorka FHP-a, kazala je da je utisak da na društveno-političkoj agendi političke elite i institucija ne postoji pitanje uspostavljanja pravde za žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedesetih za koje su odgovorni pripadnici oružanih snaga Srbije.
Pozitivni pomaci u dijalogu Beograda i Prištine osete se i u realnosti, iz medija je nestao neprijateljski jezik prema Kosovu, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa bivša direktorka Fonda za humanitarno prava i zagovaračica REKOM-a Nataša Kandić. Dodaje da je priznanje Vlastimira Đorđevića, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije, o postojanju masovnih grobnica važno, za porodice, za društvo, za budućnost regije, ali njegovo pokajanje moraju da prate i dela, u ovom slučaju da iznese podatke o masovnim grobnicama.
Beograd – Sudovi u Srbiji najčešće odbijaju tužbe žrtava koje traže nadoknadu zbog teških kršenja ljudskih prava usled navodne zastarelosti prava na potraživanje štete od države. Tokom 2012. godine sudovi su zbog zastarelosti odbili tužbene zahteve 23 žrtve, navodi se u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, u koji je Danas imao uvid.
Kako vreme odmiče, a rat “zastareva”, informacije o nestalim licima su sve malobrojnije, premda se operacije za njihovo nalaženje još uvek sprovode na terenu.
Marijana Toma, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, o oslobađajućim haškim presudama za Glas Amerike.
Slovenački prevod grčke reči theatron – gledališče je vervatno najbolji prevod među slovenskim jezicima, jer upozorava na pravo delovanje pozorišta: to nije ono što se prikazuje, već mesto na kojem mi, publika, nešto gledamo. Već samo zbog toga je moj odnos prema pozorištu u Sloveniji daleko prevazilazio sve druge odnose u Sloveniji, sve do povremenog osećanja da sam u centru sveta kada sam u nekom pozorištu u Sloveniji. No pozorište zna da izaziva svakovrsne iluzije…
Haški kriterijumi!
Doprinosi li tribunal u Hagu pomirenju među narodima?