Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Naime, nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije koji su ih prvo popisali, a zatim odveli u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan broj zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

Kada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i drugih dobara, otpuštanja, i marginalizovanja, dešava se uporedo sa međuetničkim nasiljem i ratnim zločinima. Ono je i ključno za to kako se mnogi ljudi sećaju rata danas. Međutim, socioekonomsko nasilje uglavnom se ne smatra suštinski važnim elementom oružanih sukoba. Ono je i zapostavljeno u procesima tranzicione pravde i debatama o njoj, gde se socioekonomska pravda svodi na reparacije.

NAJAVA DOGAĐAJA: Okrugli sto: Sud javnosti bez javnosti u sudnici

Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na okrugli sto „Sud javnosti bez javnosti u sudnici“ na kome će biti predstavljen predlog praktične politike „Analiza ključnih problema i preporuke za unapređenje odnosa sa javnošću institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji“ i istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Ovom prilikom će takođe biti predstavljeni nalazi o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina tokom 2020. godine.

NAJAVA DOGAĐAJA: XIII Forum za tranzicionu pravdu

REKOM mreža pomirenja i Fond za humanitarno pravo organizuju XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama 21. i 22. decembra.

Forum za tranzicionu pravdu predstavlja platformu za diskusiju o aktuelnim temama vezanim za različite aspekte procesa tranzicione pravde na postjugoslovenskom prostoru. Ove godine se održava u online formatu i program će biti moguće pratiti putem Kudo platforme.

Forum za tranzicionu pravdu će u dva dana i tri panela obuhvatiti diskusije o stanju tranzicione pravde, politikama sećanja i komemoracijama i pitanju nestalih u postjugoslovenskim društvima.

Prvog dana Foruma, 21. Decembra, biće održana dva panela.

NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

Urbanistički projekti u Beogradu i Skoplju drastično transformišu gradske pejzaže, ali i oslikavaju dominantne politike sećanja. Kroz spomeničke i simboličke aspekte gradskih projekata dokazuje se kontinuitet nacije sa srednjim vekom odnosno antikom. U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

Zbog čega se Srbija nikada nije mogla pomiriti sa mogućnošću gubitka kontrole nad Kosovom? Zašto je stav o večnom nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan, 12 godina nakon proglašenja nezavisnosti? Kako je Kosovo postalo „kolevka nacije“, iako to nije istorijski tačno?

Online prikazivanje dokumentarnog filma „Dubina dva“

Od ponedeljka 7. decembra do petka 11. decembra 2020. godine možete pogledati online dokumentarni  film „Dubina dva“  o masovnoj grobnici otkrivenoj u Batajnici 2001. godine, u kojoj su nađena tela više stotina kosovskih Albanaca – civila ubijenih tokom rata na Kosovu.

Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Nakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.

JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.

Izložba 360°: Bilo jednom, ne ponovilo se

Izložba „Bilo jednom, ne ponovilo se“ postavljena je u Dokumentacionom centru Kosova u Prištini, koji vodi Fond za humnitarno pravo Kosova (FHPK), u znak sećanja na 1133 dece, stradale kao posledica rata na Kosovu 1998-2000. Usled pandemije koronavirusa izložba neće gostovati u Beogradu, te je omogućen virtuelni obilazak.

Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

Kako se fudbal razvio u plodno tlo za nacionalističku mobilizaciju krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina? Koja je simbolika narativa da je rat u Hrvatskoj počeo neredima na stadionu Maksimir u maju 1990. godine? Kako su nasleđa ratova 1990-ih danas vidljiva u kontekstu sporta na postjugoslovenskom prostoru?