Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

Debata Premladi da se sećamo? se organizuje u okviru projekta A Youth Perspective to Remembering the Past in the Western Balkans , koji Fond za humanitarno pravo Kosovo sprovodi u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Beogradu i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem osnaživanja i podrške aktivnijem učešću novih generacija u procesu suočavanja sa prošlošću i sećanja.

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

U Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Državne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“ u okviru REKOM mreže pomirenja.

Opis poslova:

• Praćenje obeležavanja godišnjica sećanja na žrtve ratova 1990-ih u zemljama bivše Jugoslavije
• Pretraga, izbor i objavljivanje istraživačkih tekstova o politikama i praksama sećanja na ratove 1990-ih
• Pisanje rezimea svedočenja pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima
• Pisanje izveštaja i prikaza debata i aktivnosti u okviru projekta REKOM mreža pomirenja.

Neophodni uslovi:

• Iskustvo u uređivanju websajta u wordpressu
• Poznavanje događaja u ratovima 1990-ih
• Veština brzog pretraživanja baza podataka i interneta
• Veština pisanja istraživačkim jezikom
• Odlično pisanje na engleskom jeziku

Prednost imaju kandidati:

• koji poseduju znanje o radu Haškog tribunala
• imaju zainteresovanost da razvijaju svoje znanje o ratovima 1990-ih i kulturi sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih 

Opis posla:

• Praćenje godišnjica i komemoracija u regionu
• Prikupljanje medijskih izveštaja, izjava i govora na komemoracijama
• Rad na daljem razvoju programa
• Administrativni i drugi poslovi po instrukcijama koordinatorke programa memorijalizacije

Neophodni uslovi:

• Odlično poznavanje rada na računaru
• Odlično pisanje na engleskom jeziku
• Veština pisanja tekstova novinarskim stilom
• Posedovanje osnovnih znanja o tranzicionoj pravdi i kulturama sećanja
• Iskustvo u pisanju izveštaja o realizaciji projekta

Prednost imaju kandidati:

• koji poznaju metod analize medijskog diskursa
• koji su se već bavili temama ratova 1990-ih
• koji žele da uče i usavršavaju se u oblasti kultura sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Leom David o suočavanju sa prošlošću

Može li nas prošlost izlečiti? Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?

Epizoda 4: Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji

Ove godine navršilo se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ kojom je okončan četvorogodišnji oružani sukob na teritoriji Hrvatske. U Hrvatskoj i Srbiji, Oluja je važno mesto sećanja i obeležava se na državnom nivou ali na različite načine i uz suprostavljene narative. O Oluji u politikama sećanja sa posebnim osvrtom na ovogodišnja obeležavanja razgovaramo sa Vjeranom Pavlakovićem, vanrednim profesorom sa Univerziteta u Rijeci, i Svenom Milekićem, doktorandom na Univerzitetu Maynooth u Irskoj. Razgovor otvara koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu na engleskom, uz blog na srpskom jeziku

Kako i zašto se nasilje nad civilima dešava u zajednicama koje su dugo živele u miru? Zašto dođe do toga u nekim lokalnim zajednicama, a u nekima ne? Koji je značaj sećanja na talase nasilja iz prošlosti u ovom kontekstu? U ovoj epizodi podkasta Kulture sećanja u dijalogu Fonda za humanitarno pravo, prvoj na engleskom jeziku, razgovaramo o ovim pitanjima na primerima oružanih sukoba u Hrvatskoj, Ugandi i Gvatemali. Sagovornica nam je Mila Dragojević, autorka nedavno objavljene knjige „Amoralne zajednice: Kolektivni zločini u vreme rata“.

Epizoda je dostupna na: https://www.kulturesecanja.org/en/podcast/episode-3-amoral-communities/

Na novom blogu na srpskom jeziku pišemo o našem razgovoru sa Milom Dragojević i sumiramo ključne tačke njene nove knjige: https://www.kulturesecanja.org/blog/amoralne-zajednice/

Pratite našu Facebook stranicu: https://www.facebook.com/kulturesecanja

Projekat „Kulture sećanja u dijalogu“ podržan je od strane NIWANO Peace Foundation iz Japana.