Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine

Predstavljanje-GI-slikaFond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 14. maja 2021. godine u 11:30 časova, putem online aplikacije Zoom predstaviti Godišnji izveštaj osuđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 21 predmeta koje je FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2020. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

 

 

Govornici:

  • Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo
  • Marina Kljaić, punomoćnica oštećenih
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Događaj možete pratiti putem Zoom platforme na sledećem linku: bit.ly/gi2020z Ili na našoj Facebook stranici: bit.ly/gi2020fb

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Share

Online prikazivanje dokumentarnog filma Tužioci

Online prikazivanje dokumentarnog filma Tužioci

tuzioci

Žrtve odbačene kao „kolateralna šteta“. Preživeli ućutkani. Zločinci ostali nekažnjeni. Ovo je istorija seksualnog nasilja u sukobu koju tužioci pokušavaju da promene.

Silovanje i pljačka koncepti su stari koliko i sam rat. Svakako, rat sa sobom nosi ideju sakupljanja plena koji su pronašli oni koji pobedonosno stoje na bojnom polju. Ali seksualno nasilje je ratni zločin, a ne kolateralna šteta, i sa njim se mora suočiti. Međutim, rizici i odricanja koji prate težnje da pravni sistem osigura pravdu za sve duboko su ukorenjeni.

Tužioci je dugometražni dokumentarni film koji govori o trojici posvećenih tužilaca koji se bore da silovanje u ratu ne bude nekažnjeno. Snimljen tokom pet godina na tri kontinenta, gledaoce vodi od Demokratske Republike Кongo preko Bosne i Hercegovine do Кolumbije na dug put ka pravdi.

Tridesetominutnu verziju filma možete pogledate besplatno od 26. aprila do 9. maja. Nakon registracije dobićete link i kod koji su potrebni da biste pristupili filmu.

Registracija je dostupna ovde.

Share

Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Izvestaj-reparacije-en

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 12. marta 2021. godine izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ova izveštaj obuhvata analizu aktivnih predmeta u periodu od 2017. do 2020. godine. Obzirom da većina predmeta traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne i koji onemogućavaju žrtvama pravo da ostvare reparacije.

Izveštaj je dostupan na sledećem linku

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Izvestaj-reparacije-sr

U petak 12. marta 2021. godine u 11h putem Zoom platforme Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u periodu od 2017. do 2020. godine. Međutim, s obzirom da većina postupaka traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.

Govornici:

  • Meris Mušanović, Fond za humanitarno pravo
  • Mihailo Pavlović, advokat
  • Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo

Predstavljanje izveštaja možete pratiti putem sledećeg linka:  bit.ly/reparacije1203

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Share

Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Digitalni-narativ-thumbNaime, nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije koji su ih prvo popisali, a zatim odveli u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan broj zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

Digitalni Narativ - FHP

Senad Jusufspahić – Boravak u logoru Šljivovica

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima. Ni jedan logoraš nije ostvario pravo na naknadu štete pred sudom u Srbiji.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

KS-logoKada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i drugih dobara, otpuštanja, i marginalizovanja, dešava se uporedo sa međuetničkim nasiljem i ratnim zločinima. Ono je i ključno za to kako se mnogi ljudi sećaju rata danas. Međutim, socioekonomsko nasilje uglavnom se ne smatra suštinski važnim elementom oružanih sukoba. Ono je i zapostavljeno u procesima tranzicione pravde i debatama o njoj, gde se socioekonomska pravda svodi na reparacije.

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: Okrugli sto: Sud javnosti bez javnosti u sudnici

NAJAVA DOGAĐAJA: Okrugli sto: Sud javnosti bez javnosti u sudnici

Okrugli sto slikaFond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na okrugli sto „Sud javnosti bez javnosti u sudnici“ na kome će biti predstavljen predlog praktične politike „Analiza ključnih problema i preporuke za unapređenje odnosa sa javnošću institucija nadležnih za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji“ i istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Ovom prilikom će takođe biti predstavljeni nalazi o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina tokom 2020. godine.

Share

NAJAVA DOGAĐAJA: XIII Forum za tranzicionu pravdu

NAJAVA DOGAĐAJA: XIII Forum za tranzicionu pravdu

rekom-mreza_pomirenjaREKOM mreža pomirenja i Fond za humanitarno pravo organizuju XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama 21. i 22. decembra.

Forum za tranzicionu pravdu predstavlja platformu za diskusiju o aktuelnim temama vezanim za različite aspekte procesa tranzicione pravde na postjugoslovenskom prostoru. Ove godine se održava u online formatu i program će biti moguće pratiti putem Kudo platforme.

Forum za tranzicionu pravdu će u dva dana i tri panela obuhvatiti diskusije o stanju tranzicione pravde, politikama sećanja i komemoracijama i pitanju nestalih u postjugoslovenskim društvima.

Prvog dana Foruma, 21. Decembra, biće održana dva panela.


Share

NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

NAJAVA: Onlajn panel “Izgradnja nacionalnog ponosa: Spomenik Stefanu Nemanji i transformacija gradskih prostora u kontekstu politika sećanja”

Izgradnja nacionalnog ponosa - SajtUrbanistički projekti u Beogradu i Skoplju drastično transformišu gradske pejzaže, ali i oslikavaju dominantne politike sećanja. Kroz spomeničke i simboličke aspekte gradskih projekata dokazuje se kontinuitet nacije sa srednjim vekom odnosno antikom. U slučaju Srbije, spomenik Stefanu Nemanji reflektuje odnos prema Kosovu kao kolevci srpske nacije, a time oblikuje i stav prema ratu na Kosovu devedesetih godina, ratnim zločinima, kao i nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Filipom Ejdusom o Kosovu i Srbiji

KS-logoZbog čega se Srbija nikada nije mogla pomiriti sa mogućnošću gubitka kontrole nad Kosovom? Zašto je stav o večnom nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan, 12 godina nakon proglašenja nezavisnosti? Kako je Kosovo postalo „kolevka nacije“, iako to nije istorijski tačno?

Share