Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

mksj-izlozbaU beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je od 19. do 28. marta 2018. godine bila postavljena izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“. Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Autori izložbe su SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta. Izložba se oslanja na interaktivni internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999 – Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina“, i deo je stalne postavke Dokumentacionog centra Kosovo u Prištini.

Share

Globalni samit o reparacijama

Globalni samit o reparacijama

gr-2018U organizaciji Globalne inicijative za pravdu, istinu i pomirenje (Globalna inicijativa) čiji je i Fond za humanitarno pravo član, u Beogradu je 25. i 26. marta 2018. godine održan Globalni samit o reparacijama za žrtve kršenja ljudskih prava.

Samit je okupio više od 100 učesnika iz više od 35 zemalja, koji su imali priliku da razgovaraju o programima reparacija u svojim zemljama, sa zadatkom da pripreme preporuke i online alatke za društva koja prolaze kroz slična iskustva nakon izlaska iz konflikta.

Na Samitu je predstavljen Izveštaj o reparacijama, koji sadrži rezultate jednogodišnjeg istraživanja trenutnog stanja u pogledu reparacija za žrtve kršenja ljudskih prava u 16 država širom sveta. Globalna inicijativa je sprovela istraživanje u Kambodži, Keniji, Libiji, Maroku, Nepalu, Peruu, Sijera Leoneu, Južnoj Africi, Južnom Sudanu, Šri Lanki, Ugandi, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu i Srbiji, radi pripreme komparativne studije o primeni Osnovnih načela UN u vezi sa pravom na pravni lek i reparacije za žrtve teških kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, u savremenom kontekstu. Na osnovu ovog istraživanja, Globalna inicijativa je pripremila izveštaj koji sadrži evaluaciju uspeha i ograničenja u načinima na koje su različite države pristupale ovim pitanjima, kao i preporuke zasnovane na stečenom iskustvu.

Share

NAJAVA: Razgovor sa porodicom Bogujevci

NAJAVA: Razgovor sa porodicom Bogujevci

podujevo-majicaFond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na razgovor sa Sarandom i Seljatinom Bogujevci, u ponedeljak 26. marta 2018. godine u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21).

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice rezervnog sastava MUP-a Srbije “Škorpioni“ ubili su u Podujevu 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi.

Share

NAJAVA: Izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“

NAJAVA: Izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“

slucaj-kosovoFond za humanitarno pravo (FHP), u saradnji sa SENSE – Centrom za tranzicijsku pravdu iz Pule, Fondom za humanitarno pravo Kosovo i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta, poziva Vas na otvaranje izložbe „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“, 19. marta 2018. godine u 19:00 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) u Beogradu.

Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Ona predstavlja činjenice o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999. godine, kao i o zločinima OVK iz 1998. godine.

Share

Porodice žrtava: rešavanje sudbine nestalih humanitarno, a ne političko pitanje

Porodice žrtava: rešavanje sudbine nestalih humanitarno, a ne političko pitanje

okrugli-stoU utorak, 13. februara Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je udruženjima žrtava i predstavnicima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije nalaze regionalnog istraživanja o potrazi za licima koja su nestala tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Regionalno istraživanje su tokom 2017. godine sproveli Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću (Zagreb), Centar za mlade „Kvart“ (Prijedor), Fond za humanitarno pravo Kosovo (Priština) i Fond za humanitarno pravo (Beograd). Ono je obuhvatilo situaciju u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Share

Nova strategija proširenja EU: pomirenje i dalje preduslov za članstvo

Nova strategija proširenja EU: pomirenje i dalje preduslov za članstvo

european-commissionDana 6. februara 2018. godine, Evropska komisija (EK) je objavila paket strateških dokumenata o perspektivi proširenja Evropske unije (EU) na države Zapadnog Balkana. U dokumentima se podseća da su političke, ekonomske i administrativne reforme preduslov članstva u EU, identifikuju se ključni problemi i očekivani rezultati reformi, te se predstavljaju načini angažmana EU institucija kako bi se državama pružila neophodna politička, finansijska i stručna podrška. Put ka članstvu država Zapadnog Balkana u EU je, prema EK, realna i izgledna opcija, ali koja podrazumeva iskrenu političku posvećenost, suštinske reforme i rešavanje svih bilateralnih nesuglasica. Ukoliko Srbija ovaj (pre)ambiciozni plan ostvari, može postati članica EU već 2025. godine.

Share

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

danas_logo

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Share

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Predstavljen_Prvi_izvestajU ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.

Share

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Share

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

Izvesta_o_sprovodjenju_NSZPRZ-enFond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list Danas Vas pozivaju na predstavljanje „Prvog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“. Predstavljanje i prateća debata biće održani u ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova.

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP od samog početka prati sprovođenje Strategije, sa ciljem da ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Nalazi FHP-a su istovremeno i jedini uvid u sprovođenje Strategije, budući da je uspostavljanje zvaničnog tela za njeno praćenje kasnilo 18 meseci te da je javnost još uvek uskraćena za informacije o realizaciji predviđenih mera i aktivnosti.

Izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina daje pregled trenutne situacije u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija, ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

Istraživanje javnog mnjenja po prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice i odgovornost i za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima 1990-ih godina.

Na debatu su pozvani predstavnici pravosuđa, nadležnih ministarstava i vladinih tela, nezavisnih institucija, nevladinih organizacija, medija, međunarodnih organizacija i ambasada, te poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Govornici:

Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo

Relja Radosavljević, Fond za humanitarno pravo

Jelena Diković, dnevni list Danas

Aleksandar Roknić, dnevni list Danas

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Share