Ustavna žalba u predmetu Trnje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku: Opstrukcija suđenja za ratne zločine bez reakcije suda

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je u utorak, 28. novembra 2017. godine ustavnu žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trnje, koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Suđenje u ovom predmetu su od početka pratile opstrukcije od strane optuženih, koje su prolazile nekažnjeno, a za četiri godine od podizanja optužnice održano je svega devet dana suđenja. FHP smatra da ovaj predmet predstavlja paradigmu suđenja za ratne zločine u Srbiji – svi optuženi se brane sa slobode; suđenja se zakazuju u višemesečnim razmacima; strategija odbrane, usmerena na konstantno odlaganje suđenja, toleriše se; a ono malo žrtava koje prate suđenja u veri da mogu videti pravdu ignorisano je i poniženo.

Tužilaštvo za ratne zločine obustavilo jedinu istragu protiv visokorangiranog vojnog oficira

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak, 24. novembra 2017. godine u ime žrtava podneo prigovor na odluku Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) da odustane od krivičnog gonjenja generala Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (125. mtbr VJ). TRZ je odluku donelo još 1. marta 2017. godine i nije je, kako zakon nalaže, dostavilo punomoćniku oštećenih, ali je zato odmah narednog dana tužilac Dragoljub Stanković, koji je vodio istragu, o njoj obavestio Živanovića i njegovog branioca. Odluka da se u tajnosti obustavi jedina istraga protiv nekog viskorangiranog oficira VJ i tako osujeti pravo žrtava da na odluku reaguju pravovremeno, nedvosmisleno pokazuje da TRZ, suprotno obavezama iz EU integracija, ne namerava da odustane od prakse garantovanja nekažnjivosti za visokorangirane osobe u vojnim, policijskim i političkim strukturama.

Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

Krivična prijava za zločine u Škabrnji i Nadinu

Fond za humanitarno pravo (FHP) je dana 21. novembra 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv šest identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO), zbog ubistva 48 hrvatskih civila u selima Škabrnja i Nadin (Hrvatska) u novembru 1991. godine.

Naime, JNA je, zajedno sa TO Benkovac, dana 18. novembra 1991. godine ušla u selo Škabrnja u opštini Zadar. Po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubijeno je još sedmoro civila.

Ubistva na obe lokacije odigrala su se po istom obrascu – civili zatečeni u kućama, izvođeni su uz psovke i uvrede napolje, gde su ih pripadnici JNA i TO ubijali iz neposredne blizine. Većina ubijenih bile su starije osobe, a među njima je bilo i 16 žena, od kojih je jedna bila nepokretna.

Za zločine počinjene u selima Škabrnja i Nadin pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju su na višegodišnje kazne zatvora osuđeni Milan Martić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srpske autonomne oblasti Krajina (SAO Krajina) i Milan Babić, predsednik SAO Krajine. Pred sudom u Srbiji ni jedan pripadnik JNA ili TO nije odgovarao za ove zločine.

Uloga države u skrivanju Ratka Mladića – državna tajna

U odgovoru na zahtev novinara Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da im se dostavi kopija optužnice protiv 11 osoba za pomaganje u skrivanju tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića, Prvo osnovno javno tužilaštvo odgovorilo je da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zločine.

25 godina od zločina u Sjeverinu – Dužni smo da pamtimo i poštujemo žrtve ratnih zločina

U nedelju, 22. oktobra, navršiće se tačno 25 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti kod mesta Sjeverin u opštini Priboj. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da državni organi Srbije i nakon 25 godina ništa nisu preduzeli kako bi ispunili svoju moralnu i pravnu obavezu prema porodicama žrtava, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pružanju pravičnog obeštećenja.

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

Godinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.

Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

Više od godinu dana nakon usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23 (Akcioni plan) odredbe ovog dokumenta koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina sprovode se uglavnom kozmetički, a mnoge predviđene aktivnosti ne sprovode se uopšte. Situacija je ista kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Državni organi zaduženi za implementaciju pomenutih odredbi Akcionog plana i Nacionalne strategije zbog toga neistinito obaveštavaju javnost o svom radu, a civilnom društvu kontinuirano otežavaju pristup relevantnim informacijama i praćenje rada ovih institucija. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takvo ponašanje u suprotnosti sa obavezama iz pristupnih pregovora sa EU, a pokazatelj je i odsustva privrženosti Srbije reformskom procesu, kao i odsustva iskrenog nastojanja da se procesuiranje ratnih zločina učini efikasnijim.

Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.