Pismo Generalnog Sekretara Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava (Stockholm), Predsednika Nacionalne zadužbine za demokratiju (Washington) i Izvršnog direktora organizacije “Impunity Watch” (Utrecht)

Stockholm, Washington, Utrecht
20 February 2008

Sve ozbiljniji incidenti u periodu posle proglašenja nezavisnosti Kosova pokazuju da branitelji ljudskih prava postaju sve češće meta pretnji i napada. Tim povodom, Švedski Helsinški Odbor za ljudska prava, Nacionalna zadužbina za demokratiju i organizacija „Impunity Watch“ izrazile su svoju najdublju zabrinutost u pismu koje je Robert Hord, Karl Geršman i Niko Rozen uputili Predsedniku i Premijeru Srbij, kao i Predsedniku Narodne Skupštine Republike Srbije.

Poštovana gospodo,

Zapis sa demonstracija protiv nezavisnosti Kosova

Bila sam u prilici da lično pratim šta se događalo ispred turske ambasade pre, tokom i posle demonstracija Srbije protiv nezavisnosti Kosova, 21.02.2007. Sa četvrtog sprata zgrade preko puta ambasade videla sam kada je u 16:30 časova, pola sata pre početka protesta, došla prva grupa „kapuljaša“.

Međunarodna advokatska komora (IBA) poziva srpske vlasti da zaštite branioce ljudskih prava od napada usmerenih protiv njih

Institut za ljudska prava Međunarodne advokatske komore (IBA) je izrazio veliku zabrinutost za bezbednost istaknutih boraca za ljudska prava u Srbiji nakon komentara lidera političkih partija kojima se podstiču napadi na ove osobe.

S A O P Š T E NJ E – SANDŽAČKI ODBOR ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA I SANDŽAČKI INTELEKTUALNI KRUG

SANDŽAČKI ODBOR ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA
SANDŽAČKI INTELEKTUALNI KRUG

Povodom napada u pojedinim medijima na Natašu Kandić, poznatu borkinju za ljudska prava, Sandžački intelektualni krug i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda izdaju sledeće:
S A O P Š T E NJ E

U Srbiji ugroženi borci za ljudska prava

Radikalizacijom srpske političke scene do koje je došlo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, nekoliko branitelja za ljudska prava i liberalno orijentisanih političara našli su se na udaru. Izvesno je da od 1999. godine, kada su srpske snage, za vreme NATO bombardovanja, organizovale etničko čiščenje kosovskih Albanaca, organizacije i pojedinci koji se bore za ljudska prava u Srbiji nikada nisu bili toliko na meti kao danas.

Srbija: Sprečiti napade na borce za ljudska prava i manjine

Amnesty International poziva srpske vlasti, a posebno premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića da hitno osude napade usmerene protiv boraca za ljudska prava i pripadnika manjina u zemlji.

Ugrožavanje branitelja ljudskih prava u Srbiji

Svesna sam da ja u Srbiji nemam podršku za svoj rad i da u državnim institucijama ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od svojih nedala u prošlosti. U te, koji bi da prikriju svoje tragove iz prošlosti, spadaju Vojislav Šešelj i njegova ultra-nacionalistička stranka, Srpska radikalna stranka. U Hagu je u decembru 2007. počelo suđenje Vojislavu Šešelju, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Bilten: Sastanak Savetodavne komisije za arhive međunarodnih sudova Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu i FHP

Članovi Savetodavne komisije za arhive međunarodnih sudova Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju i Ruandu (ACA) posetili su Beograd i razgovarali sa predstavnicima vlasti i nevladinih organizacija za ljudska prava o budućnosti arhive Haškog tribunala.

Suđenje za pokušaj ubistva tri Srbina u skladu sa zakonom

Dana 16. januara 2008. godine, Okružni sud u Gnjilanu/Gjilan je osudio Sadata Fejzu iz sela Mogila/Mogille, na šest godina i šest meseci zatvora zbog napada na Srbe, Zvonka Kostića, Branka Paloševića  i pravoslavnog sveštenika Dragana Kojića u opštini Vitina/Viti u julu 2000. godine. Na osnovu praćenja suđenja, FHP-Kosovo ocenjuje da su tok suđenja i  presuda u skladu sa zakonom.

Tužbe Bošnjaka iz Žepe protiv Srbije zbog zatvaranja i mučenja u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje

Advokat Fonda za humanitarno pravo (FHP) je podneo tri tužbe za naknadu štete protiv države Srbije u ime Mušana Džebe, Enesa Bogilovića, Ahmeta Kamenice, Muje Vatreša, Selima Nuhanovića, Halila Durmiševića, Senada Jusufbegovića, Fehima Dudevića i Fadila Čardakovića [svi iz Žepe], zbog odgovornosti države za njihovo zatvaranje u logore Šljivovica i Mitrovo Polje u leto 1995. godine i zlostavljanje koje su nad njima u izvršili pripadnici MUP-a Srbije. Tužbe su podnete 23. novembra i 20. decembra 2007. godine u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti u ostvarivanju reparacija.