Optuženi za genocid u BiH u Srbiji dobio minimalnih pet godina zatvora

Optuženi za genocid u BiH u Srbiji dobio minimalnih pet godina zatvora

Slobodna EvropaU Bosni i Hercegovini (BiH) optužen je za genocid. U Srbiji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora.

Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske optužen je Srbiji za ratni zločin u decembru 2022, svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid.

Tako je Beograd još jednom “preduhitrio” Sarajevo i onemogućio dalje postupanje prema optuženima za zločin genocida, koji borave u Srbiji.

Da je reč o istoj osobi nije bilo moguće saznati jer je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije svoju optužnicu objavilo bez navođenja imena okrivljenog.

Zahtevom za uvid u presudu Višeg suda, RSE je potvrdio da je reč o Miomiru Jasikovcu.

Beograd ga, međutim, nije optužio za genocid jer Srbija odbija da ga prizna i da sudi za ovo delo.

“Na ovaj način je zapravo onemogućeno suđenje po optužnici Tužilaštva BiH koja je teretila Jasikovca za genocid i ubistvo oko 2.300 ljudi”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživačica ratnih zločina Jovana Kolarić.

TV Liberty: Negiranje genocida - krivične prijave na čekanju

Iz Tužilaštva BiH za RSE je potvrđeno da je Tužilaštvo u Srbiji pre podizanja svoje optužnice bilo upoznato sa istragom koja se protiv Jasikovca vodila u toj zemlji.

"Tužilaštvo za ratne zločine Srbije se uprkos tome odlučuje za podizanje svoje optužnice i brzinsko sklapanje sporazuma o priznanju krivice", navodi Kolarić koja je prva ukazala javnosti na ovaj slučaj.

Time je, kako dodaje, Srbija zatvorila slučaj Jasikovac sa četiri strane presude i pet godina zatvora, sa značajno umanjenim brojem žrtava i bez pominjanja Srebrenice i genocida.

Na pitanje RSE zašto su podigli svoju optužnicu, iako su znali da je pre njih to učinila BiH, iz Tužilaštva u Srbiji su odgovorili da su "činjenice i dokazi pribavljeni tokom istrage bili tog kvaliteta (…) koji je potreban za podizanje optužnice".

Iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje zbog čega je, uprkos težini krivičnog dela, sa Jasikovcem sklopljen sporazum o priznanju krivice.

Za šta je Srbija optužila Jasikovca?

Nakon što je Tužilaštvo BiH krajem novembra 2022. protiv Jasikovca podiglo optužnicu za genocid, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije optužilo ga je početkom decembra iste godine za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

U optužnici, koja je objavljena na sajtu Tužilaštva tek dva meseca pošto je podignuta, ne navodi se ime okrivljenog.

Piše da je podignuta protiv "AA" lica 5. decembra 2022.

"AA" je, kako se navodi, optužen da je od 13. do 15. jula 1995. godine sa njemu podređenim pripadnicima čete vojne policije Zvorničke brigade učestvovao u zatvaranju pripadnika Armije BiH i civila i sprovodio ih do lokacija, znajući da će tamo biti ubijeni.

Prema optužnici, na tri lokacije na istoku BiH ubijeno je više od 300 ljudi.

Na istim mestima i istih datuma je, prema optužnici iz Sarajeva, streljano najmanje 2.300 bošnjačkih muškaraca i dečaka sa područja Srebrenice.

Iz Tužilaštva u Srbiji nisu konkretno odgovorili na pitanje RSE kako se došlo do znatno manjeg broja žrtava od onog koji se iznosi u optužnici BiH.

U odgovoru se navodi da su činjenice i dokazi na osnovu kojih je podignuta optužnica "pribavljeni radom Javnog tužilaštva za ratne zločine".

"Isto tako i saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u Hagu smo došli do potrebnih dokaza koji su rezultirali osuđujućom presudom", navodi se u odgovoru Tužilaštva.

U više presuda Haškog tribunala, među kojima su i one protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića (bivših vojnih i političkih lidera bosanskih Srba), navodi se da je na tri navedne lokacije na istoku BiH ubijeno najmanje 2.400 ljudi.

Sporazum sa okrivljenim

Početkom februara 2023. godine, na sajtu Tužilaštva objavljena je informacija da je protiv komandira čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) doneta presuda.

Na osnovu broja predmeta, RSE je od Višeg suda u Beogradu tražio uvid u presudu po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.

U presudi koja je izrečena 13. januara 2023. navodi se da sud prihvata sporazum o priznanju krivice između Tužilaštva u Srbiji i Miomira Jasikovca, i osuđuje ga na kaznu od pet godina zatvora.

Navodi se da je Jasikovac priznao da je prihvatao, zatvarao i obezbeđivao zarobljenike snaga VRS, "pri čemu je znao da će ubrzo biti likvidirani po kratkom postupku i da svoje radnje preduzima u tu svrhu".

Takođe se navodi da je zarobljenike sproveo do mesta pogubljenja.

Ukopane žrtve genocida u Srebrenici

Sud je u presudi ocenio da je kazna od pet godina zatvora "srazmerna težini izvršenog krivičnog dela".

To je minimalna kazna koja je za delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva propisana Krivičnim zakonikom Srbije.

"Što je nedopustivo imajući u vidu težinu krivičnog dela, odnosno da je i po optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije ubijeno više stotina civila", navodi Jovana Kolarić.

Ona dodaje da ovakvi sporazumi o priznanju krivice ne vode novim postupcima.

"Jer nema naznaka da je okrivljeni zauzvrat ponudio Tužilaštvu imena saizvršilaca, svojih podređenih, koji su učestvovali u lišavanju slobode i likvidaciji više stotina zarobljenika, od kojih neki, ako ne i većina, žive slobodno u Srbiji".

Iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE da li je Jasikovac, osim priznanja, dao druge informacije o počinjenim zločinima.

Šta kažu u Tužilaštvu BiH?

U Tužilaštvu BiH za RSE je potvrđeno da su u radu na predmetu protiv Jasikovca tražili pomoć pravosudnih institucija Srbije, jer nije bio dostupan Tužilaštvu BiH.

Srbija je odgovorila na ovaj zahtev. Jasikovac je ispitan u Beogradu februara 2022, a Sarajevu je dostavljena dokumentacija o ispitivanju.

Nakon što je u novembru iste godine protiv Jasikovca podiglo optužnicu za genocid, Tužilaštvo BiH nije dobilo informacije o paralelnim potezima Beograda.

Tužilac BiH u ovom predmetu je na sajtu Tužilaštva Srbije video da je podignuta optužnica "koja se u opisu delom poklapa sa optužnicom BiH, kao i vest o sporazumnom priznanju krivice", navedeno je za RSE iz bh. Tužilaštva.

O epilogu su saznali tek tri meseca kasnije, kada su Beogradu uputili zahtev za objašnjenjem ko je osoba pod pseudonimom koja se sporazumela sa Tužilaštvom.

Jovana Kolarić ističe da su optužnice BiH i Srbije teretile Jasikovca za iste događaje.

"Međutim, ono što se razlikuje jeste njihova pravna kvalifikacija, broj žrtava i kontekst, odnosno odsustvo konteksta u optužnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, gde se Srebrenica ne pominje", navodi Kolarić.

Kakva je inače praksa?

Miomir Jasikovac je državljanin Srbije i ne bi mogao da bude izručen BiH jer Beograd ne izručuje svoje državljane u postupcima za ratne zločine.

Srbija je, međutim, od BiH mogla da preuzme predmet protiv Jasikovca.

U slučaju da se iz BiH ustupaju predmeti genocida, Srbija preuzima kompletnu optužnicu te države, a menja pravnu kvalifikaciju zločina.

"Svakako ne bi zločin kvalifikovali kao genocid, ali ne bi bili ni u prilici da broj žrtava smanje za 2.000", ukazuje Jovana Kolarić.

Preuzimanje predmeta od BiH je u drugim slučajevima uobičajena praksa.

Od 101 optužnice, koliko ih je Tužilaštvo u Srbiji podiglo za 19 godina rada, 47 je ustupljeno iz BiH, pokazuju podaci nevladinog Fonda za humanitarno pravo.

Ko je Miomir Jasikovac?

Kako se navodi u optužnici Tužilaštva BiH, Miomir Jasikovac rođen je 1968. godine u Zvorniku u BiH.

U biografiji, koju je priložio uz master rad na državnom Univerzitetu u Beogradu 2016, sam Jaskovac navodi da je osnovnu i srednju školu završio u Inđiji i Novom Sadu u Vojvodini.

Po završetku Vojne akademije 1992. "službovao je u garnizonima Raška (jug Srbije), Zvornik (BiH) i Novi Sad".

Od 2007. godine obavljao je, kako navodi, rukovodeću dužnost u Kriminalističko-istražnoj grupi, koja je zadužena za suzbijanje kriminaliteta u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

U Službenom vojnom listu, koji izdaje Ministarstvo odbrane Srbije, navodi se da je naredbom načelnika Vojne akademije u januaru 2007. godine "unapređen u čin pešadijskog potpukovnika".

Jasikovac je u biografiji naveo i da je 2012. postavljen na rukovodeću dužnost u Upravi Vojne policije Generalštaba Vojske Srbije.

RSE je uputio Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane pitanja o statusu Jasikovca u vojsci do momenta podizanja optužnice i presude za ratni zločin.

Odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Srbije za RSE su saopštili da se Jasikovac od 25. maja 2023. nalazi na izdržavanju kazne zatvora u trajanju od pet godina.

Zabranjena reč genocid

Tužilaštvo u Srbiji je do danas podiglo pet optužnica vezanih za Srebrenicu, ne spominjući genocid.

Do danas su donete tri presude, od čega su dve rezultat sporazuma o priznanju krivice.

Kao i sa Jasikovcem, Tužilaštvo je 2016. sklopilo sporazum sa bivšim pripadnikom VRS Branom Gojkovićem, državljaninom BiH, i tako isključilo mogućnost njegovog izručenja.

Haški osuđenici i u školama u Srbiji

 

Snage Vojske Republike Srpske ubile su u julu 1995. godine u Srebrenici i okolini 8.372 muškaraca i dečaka nesrpske nacionalnosti.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu kojom je 2007. potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Haški tribunal osudio je za to delo 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske (RS).

Na najviše kazne, doživotni zatvor, osuđeni su nekadašnji predsednik RS Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.

Uprkos presudama međunarodih sudova, Srbija i njeni zvaničnici negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid i nazivaju ga "strašnim zločinom".

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa

Share